Sistem zlezda sa unutrasnjim lucenjem

Kljucne reci:
Vecina zivotinja imaju celije sa unutrasnjim lucenjem. Tokom vremena njihova gradja se nije mnogo menjala,ali hemijske supstance koje se luce dobijale su sve raznovrsnije funkcije. Tako neke od ovih supstanci kod riba  uticu na boju tela, a kod sisara podsticu na rad mlecnih zlezda.Zlezde sa unutrasnjim lucenjem kod insekata regulisu presvlacenje kutikule I metamorfozu kao I kod vodozemaca
​Sistem zlezda sa unutrasnjim lucenjem, zajedno sa nervnim sistemom nadzire I regulise rad celokupnog organizma. Za razliku od zlezda sa spoljasnjim lucenjem koje imaju kanale koje svoje produkte luce direktno na  ciljano mesto (crevo,povrsina koze,usta) zlezde sa unutrasnjim lucenjem svoje produkte hormone luce u malim kolicinama direktno u krv.
​Hormoni putem krvi dospevaju do svih celija u organizmu, ali na njih odgovaraju samo pojedine celije. Te celije sadrze posebne proteine za koje moze da se veze samo odredjeni hormon, kao sto samo jedan kljuc moze da otvori samo jednu bravu. Tako da svaki hormon  ima svoju “bravu”  koja mu omogucava da prenese signal,poruku ili komandu u odredjenu celiju. Time se u ciljnoj celiji aktiviraju procesi koji omogucavaju funkcionisanje te celije,organa,organskog sistema I  citavog organizma.
Za razliku od nervnog sistema koji omogucava brze odgovore , hormoni deluju sporije ali znatno duze. Zlezde ne proizvode uvek istu kolicinu hormona , na primer hormon rasta se najvise luci u pubertetu.Uravnotezen odnos hormona je veoma vazan za skaldno funkcionisanje naseg organizma.
​Sisistem zlezde za unutrasnje lucenje cine :hipofiza,stitna zlezda,parastitna zlezda,grudna zlezda,gusteraca,nadbubrezne zlezde I polne zlezde
​Znimljivost:Relativno skoro je otkriveno da mnogi organi kao sto su srce,bubrezi ili creva imaju mogucnost da stvaraju posebne hormone.
 Hipofiza je zlezda koja se nalazi u medjumozgu I drskom je povezana sa njim. Veza medjumozak-hipofiza vazna je jer omogucava da nervni system I zlezde sa unutrasnjim lucenjem zajednicki kontrolisu  sve procese u organizmu:rad srca,disanje,procese varenja,razmnozavanja itd…  Medjumozak sakuplja informacije u vidu nervnih inpulsa o stanju u spoljasnjoj I unutrasnjoj sredini organizma I pri odgovoru na te poruke stvara oslobadjajuce hormone, koji odlaze do hipofize.
​U odgovoru  na oslobadjajuce hormone medjumozga,hipofiza luci u krv  svoje stimulisuce hormone , kojima utice na rad drugih zlezda sa unutrasnjim lucenjem kao sto su stitna zlezda,nadbubrezne I polne zlezde. Nekim hormonima hipofiza moze direktno da deluje na pojedina tkiva (na kosti-hormon rasta,na mlecne zlezde-lucenje mleka, na matericu-omogucava porodjaj I bubrege –utice na kolicinu vode za izbacivanje).
Stitna zlezda se nalazi u predelu vrata,gde naleze na dusnik. Ima oblik stita po cemu je na osnovu grcke reci za stit dobila ime (tiroidna zlezda). U odgovoru na hormone hipofize luci svoje hormone koji ubrzavaju metabolizam u organizmu odnosno procese sinteze I razgradnje materije,povecavajuci potrosnji kiseonika koji se koristi u tim procesima. Pored toga njeni hormoni su neophodni za pravilno razvice mozga. Za njen pravilan rad neophodan je jod zbog toga se so jodira.
​Uz stitnu zlezdu nalaze se parastitne zlezde. Njihov hormon regulise metabolizam kalcijuma I fosfora,koji ucestvuju u razvoju skeletnog sistema .
​Grudna zlezda (Timus) nalazi se u grudnoj duplji. Aktivna je samo tokom detinjstva, a kasnije biva zamenjena masnim tkivom. Ima vaznu ulogu u proizvodnji leukocita odnosno belih krvnih zrnca, koji imaju vaznu ulogu u odbrani organizma.
​Nadbubrezne zlezde su parni organi smesteni iznad bubrega,po cemu su I deobile ime. Sastoje se od dva dela spoljasnjeg-kore I unutrasenjeg –srzi koji stvaraju razlicite hormone. U kori se stvaraju hormone koji povecavaju kolicinu secera u krvi , sto je veoma vazno ukoliko se dugo gladuje ili se izlaze intezivnom fizickom naporu. Druga grupa hormona kore deluje na bubrege I regulise kolicinu soli koja se izbacuje putem mokrace. Srz nadbubreznih zlezda stvara hormone koji se izlucuju u stresnim situacijama-hormon adrenalin, koji se oslobadja u stresu I ubrzava rad srca ,disanje,povecava kolicinu secera u krvi,krvni pritisak I siri zenice ,a smanjuje process varenja I lucenja crevnih sokova.
Pankreas ili gusteraca je zlezda smestena ispod zeluca . Pankreas je zlezda sa spoljasnjim I unutrasnjim lucenjem (endokrinom I egzokrinom ulogom) jer stvara enzime za varenje hrane I luci ih u tanko crevo, a stvara hormone koje luci direktno u krv.Hormon insulin snizava secer u krvi tako sto podstice celije da sagorevaju secer , takodje luci hormon glucagon koji deluje suprotno I time povecava secer u krvi.
​Polne zlezde imaju dvojaku funkciju –proizvode polne celije I izlucuju polne hormone.
Muske polne celije semenici proizvode muske polne celije tj. spermatozoide I luce hormone testesteron.Ovaj hormon je vrlo vazan za pojavu muskih polnih karakteristika.
​Zenske polne celije –jajnici , proizvode jajne celije I luce zenske polne hormone estrogen I progesteron.Estrogen utice na sazrevanje jajnih celija I razvoj zenskih telesnih odlika. Funkcija progesterona je u odrzavanju trudnoce.
Ako dođe do smanjenja koncentracije nekog hormona u krvi hipofiza pojačava izlučivanje odgovarajućeg stimulina. Stimulin podstiče rad određene endokrine žlezde koja izlučuje odgovarajući hormon i njegova koncentracija u krvi poraste. Vraćanje koncentracije hormona na normalu, povratno deluje na hipofizu i inhibira je pa se smanjuje lučenje stimulina, a time i hormon odgovarajuće žlezde.
Akromegalija predstavlja stanje, nastalo zbog prekomerne sekrecije hormona rasta (somatotropin) koji se luči iz hipofize, žlezde smeštene na bazi mozga. Najčešće dolazi do prekomerne sekrecije hormona iz tumora hipofize, a nešto redje dolazi do prekomerne sekrecije iz tumora hipotalamusa koji luči oslobajući hormon za hormon rasta, ili tumora na drugim lokacijama u organizmu koji luče bilo koji od dva pomenuta hormona.
Struma (gušavost), predstavlja uvećanje tkiva štitaste žlezde koje se može videti golim okom, ili napipati prilikom pregleda. Struma može biti toksična (postoji uvećanje nivoa hormona koje proizvodi štitasta žlezda), eutireoidna (nivo hormona je u fiziološkim granicama) i hipotireozna (nivo hormona koje proizvodi štitasta žlezda je smanjen).
Adisonova bolest je retko hronično oboljenje, koje nastaje kao posledica obostranog razaranja kore nadbubrežnih žlezda. U većini slučajeva dolazi do obostrane atrofije, ali nije u potpunosti razjašnjen uzrok ove pojave. Kao posledica, dolazi do smanjenog ili potpunog prestanka lučenja hormona kore nadbubrega .
​