GMIzavci

Kljucne reci:pluca,epidermis,dermis,obojene celije,bubrezi,slane zlezde, mozak,amnion,jaje.
Gmizavci imaju veoma losu reputaciju kod ljudi. Mnogi se boje i osecaju nelagodno pri susretu sa ovim zivotinjama. Zbog ovih predrasuda krive su zmije otrovnice, zbog nerealnih strahova. Takodje verovatno si se upoznao sa gusterima  i kornjacama koje takodje spadaju u ovu grupu. Jedna od najneverovatnijih cinjenica jesta da ove zivotinje pocitu od dinusaurusa o kojima su snimljeni mnogi filmovi.
 Pa da nedužimo mnogo hajde da počnemo istraživanje ove vrste!
Gmizavci ili reptili su prvi  pravi kopneni kicmenjaci. Ime su dobili po posebnom nacinu kretanju koje se naziva gmizanje. U grupu gmizavaca vecinom spadaju cetvoronozne (izuzev zmija)  kopnene zivotinje , koje nemaju stalnu telesnu temperaturu, vec njihova temperatura zavisi od temperature spoljasnje sredine. Gmizavci imaju bolje razvijena pluca od vodozemaca. Vazduh uvlace u pluca sirenjem grudnog kosa (primer za ovu osobinu su zmije i gusteri) ili pomeranjem unutrasnjih organa (kornjace i krokodili). 
Gmizavci imaju cvrstu,suvu i ljuspastu kozu koja ih stiti od isusivanja i ostecenja. Postepen prelaz sa koznog disanja kod vodozemaca na plucni kod gmizavaca, omogucilo je da koza gmizavaca postane otpornija na susenje.Koza gmizavaca je debela , suva i oroznala. Gradjena je od dva sloja spoljasnjeg (epidermisa) i unutrasnjeg (dermisa). U dermisu se nalaze materije koje kozi daju cvrstinu i elasticnost. Takodje u tom delu se nalaze i obojene celije od kojih potice boja mnogih gmizavaca. Svi gmizavci povremeno odbacuju povrsinski, orozanali sloj koze. Ova pojava se naziva presvlacenje i nije u ni u kakvoj  vezi sa presvlacenjem zglavkara. Ova pojava je uglavnom karakteristicna za zmije i gustere. 
Presvlacenje se odvija pocev od glave prema repu,dok se kod nekih gustera presvlacenje odvija komad po komad. Presvlacenje je ucestalnije kod mladjih jedinki nego kod starijih.
Skelet gmizavaca se sastoji od lobanje , kicme,rebra,grudnice i kostiju udova (rameni pojas, karlicni pojas i slobodni deo udova). Vilice gmizavaca suefikasno oblikovane za hvatanje plena ili drobljenje. Pomeraju ih krupni vilicni misici. Jezik je misicav i pokretan. U usnoj duplji se vrsi usitnjavanje hrane nakon cega hrana prolazi kroz zdrelo,jednjak , zeludac i crevo. Na kraju creva se nalazi prosirenje koje se naziva kloaka. U kloaku se takodje ulivaju mokracovodi iz bubrega i odvodi kanala polnih zlezda, odakle se izbacuju u spoljasnju sredinu.
Gmizavci kao i svi hordati imaju zatvoren krvni sistem koji je slozeniji od krvnog sistema vodozemaca. Za razliku od vodozemaca krvni sistem je delotvorniji , takodje gmizavci imaju veci krvni pritisak od vodozemaca. Krvni sistem se sastoji od dve petkomore i jedne komore. Petkomore su potpuno odvojne, dok je komora delimicno odvojena. To im omogucava da krv zaobidje pluca kada nije moguce ostvariti plucno disanje, sto im omogucava lakse ronjenje. Krokodili se od ostalih gmizavaca razlikuju po tome sto imaju srce sa potpuno odvojenim komorama.
Sistem za izlucivanje se sastoji od bubrega,mokracnih kanala i mokracne besike. Bubrezi izlucuju  mokracu preko mokracnih kanala u mokracnu besiku i kloaku. Za razliku od ostalih gmizavaca krokodili i zmije nemaju mokracnu besiku vec se mokraca putem mokracovoda direktno uliva u kloaku. U besici voda i soli iz mokrace se vracaju u krvotok, a preostale stetne materije se izbacuju u spoljasnju sredinu.Visak soli iz organizma izbacuje se pomocu sonih ili slanih zlezda smestenih blizu nosa ili ociju.
Picture
krokodilske suze
Zbog sonih zlezda koje se nalaze oko ociju nastaju krokodilske suze-krupne slane kapljice koje se kod krokodila izlucuju uglavnom iz slanih zlezda koje su smestene  u uglovima ociju.
Nervni sistem sastoji se od mozga i kičmene moždine. Mozak se sastoji od prednjeg mozga, međumozga (sa epifizom i hipofizom, srednjeg mozga i zadnjeg mozga.Za razliku od vodozemaca  kod gmizavaca je doslo do uvecanja prednjeg mozga.  Čula vida i mirisa su dobro zrazvijena. Miris osećaju račvastim jezikom koji neprekidno izbaciju i uvlače (palacanje) sakupljaju čestice mirisa. Oči su velike i nalaze se sa strane glave. Na njima se nalaze gornji i donji kapak (oba su pokretljiva), sluzna žlezda i prozirna opna (migavica) koja se pomera od prednjeg ugla oka ka nazad. Ova opna održava vlažnost i čistoću oka. Kod guštera se na glavi nalazi neparno temeno oko, koje sadrži svetlosne receptore i pigmentne ćelije. Ispunjeno je staklastim telom i pokriveno prozirnom opnom kroz koju svetlost pada na temeno oko. Organ čula sluha sastoji se od:
- bubne opne,
- srednjeg uha, povezano preko Eustahijeve tube sa usnom dupljom 
- unutrasnjeg uha.
Za razliku od vodozemaca  gmizavci su evoluirali kako bi opstali na kompnu. Njihova jaja su zasticena ljsukom koja omogucava  da se razmnozavanje odvoji od vodene sredine. Nakon oplodjenja jajne celije razvija se embrion tj. buduca mlada jedinka: Embrion se kod gmizavaca razvija u jajetu. Unutar jajeta je tecna sredina sto dokazuje da se razmnozavanje nije u potpunosti odvojilo od vodene sredine. Unutrasnjost jajeta okruzuju nekoliko opni. Prva opna-amnion zatvara supljinu ispunjenu sa tecnoscu u kojoj embrion pliva. Alantois je druga opna i sluzi kao povrsina za disanje i prostor za odlaganje stetnih materija. Treca opna-horion okruzuje prethodne dve opne , kroz horion slobodno cirkulisu kiseonik i ugljen dioksid. Na kraju sve opne okruzuje i stiti cvrsta ili kozasta ljuska jajeta. Kod kornjaca i krokodila ljuska jajeta je prozeta krecnjakom, sto je cini cvrstom, dok kod ostalih vrsta ljuske su kozaste. Embrion se tokom razvica hrani zumancetom i belancetom. Jaje gmizavaca omogucava brzi  razvoj na kopnu u svim uslovima.
Svi danasnji gmizavci su svrstani u 4 grupa, a to su grupe (redovi): kornjaca,gustera i zmija,tautara i krokodila. Nauka koja proucava gmizavce naziva se herpetologija. Dok se nauka o njihovoj nezi i uzgoju u terarijima naziva se vivaristika.Danas je poznato i opisano preko 6500 vrsta gmizavaca.

Make your own mind maps with Mindomo.
KORNJACE
Kornjače  su red životinja iz klase gmizavaca, karakterističnih po svom oklopu.Najstarije poznate kornjače su od pre oko 215 miliona godina, i trenutno na Zemlji postoji više od 300 različitih vrsta; od toga je sedam morskih, 180 slatkovodnih i preko 60 kopnenih vrsta.Sve kornjače se odlikuju oklopom koji je jedinstven u životinjskom svetu. Sastoji se od leđnog i trbušnog dela, koji su međusobno spojeni svojevrsnim koštanim „mostom“. U svom donjem delu oklop je masivne koštane građe. Preko tog koštanog sloja nalazi se sloj kože. Kod kornjača sa mekim oklopom taj sloj je kožast, dok se kod ostalih vrsta preko kože razvio tipičan pločasti oklop. Ploče se dele na grupe (leđne, bočne, ivične, repne itd. u zavisnosti na kojem delu tela se nalaze). Oklop se sastoji od oko 50 kostiju i evoluriao je pre više miliona godinaDanašnje kornjače nemaju zube. Raspolažu snažnim aparatom za hranjenje koji se razvio od čeljusnih kostiju. U prošlosti kornjače su imale zube, ali su se oni tokom evolucije izgubili i zamenjeni su preoblikovanim čeljustima. Kao i svi drugi gmizavci ni kornjače ne žvaću hranu nego otkidaju komade, pomažući se pri tome prednjim udovima. Kornjače mogu biti biljojedi kao i mesojedi. Međutim, svima je zajednička potreba za hranom bogatom kalcijumom koji im je neophodan za izgradnju oklopa. Da bi mogle uneti kalcijum, kornjačama je potreban vitamin D3.I na kopnu i u vodi kornjače se kreću krivudavo što je tipično za gmizavce. Pri tome se oslanjaju na oklop što im u vodi smanjuje potrošnju energije. Na kopnu njihovo kretanje često deluje vrlo nespretno. Morske kornjače su razvile jedinstven način kretanja. Mašu prednjim udovima koji podsećaju na peraje. Na taj način pod vodom postižu dosta veliku brzinu uz optimalnu potrošnju energije, što im omogućava prevaljivanje velikih udaljenosti.Kornjače vide jako dobro, a u mraku bolje nego ljudi. Bolje razlikuju boje od ljudi jer, kao i svi gmizavci, imaju četiri tipa fotoreceptora za razlikovanje talasnih dužina svetlosti.Naročito im je izraženo čulo mirisa. Kod kornjača se čulo mirisa nalazi u grlu. Mirisom raspoznaju jestivu od nejestive hrane i prepoznaju tlo u koje mogu zakopati jaja.Kornjače nemaju spoljno uvo. Ne čuju ni približno tako dobro kao ljudi. Umesto toga, osete duboke vibracije u svojoj okolini.​Kornjače mogu živeti jako dugo. Džinovske kornjače sa Galapagosa mogu živeti i preko 200 godina. Neke američke kornjače žive duže od 100 godina. Neki primerci su dokazano doživeli starost od 180 godina.
GUSTERI I ZMIJE
Gušteri i zmije ta) predstavljaju red gmizavaca. Imaju streptostilnu lobanju koja se odlikuje posebno dobrom pokretljivošću kvadratne kosti . To je posebno vidljivo kod zmija koje su u stanju otvoriti usta vrlo široko i progutati relativno veliki plen. Imaju poprečno postavljen, u odnosu na osovinu tela, kloakalni otvor .Veličina tela  među gmizavcima najviše varira, od 16 mm  pa do 8 m koliko je dugačka zelena anakonda . Potiču iz srednje jure, pre oko 150 miliona godina. Danas su jedini među gmizavcima u punom razvoju sa oko 6300 vrsta, dok su svi ostali u opadanju.Pored sve srodnosti i sličnosti zmije i gušteri imaju i očigledne razlike jer su se krajem jure izdvojili u dve zasebne grupe, podreda:
  • gušteri uglavnom imaju dva para ekstremiteta, čak i oni koji su bez nogu (blavor, slepić i dr.) imaju rudimente karličnog i ramenskog pojasa, dok su zmije bez njih;
  • rep guštera je znatno duži od glave i trupa, dok je kod zmija kraći
  • rožne ploče na trbušnoj strani trupa i repa guštera poređane su u veći broj nizova, dok je kod zmija u trupu jedan, a u repu su dva reda pločica
  • kosti viličnog aparata zmija su jako pokretne i samostalne, a kod guštera su čvrsto međusobno zglobljene
  • većina guštera ima slobodne očne kapke i bubnu opnu, dok zmije nemaju
  • gušteri imaju parna plućna krila, dok zmije imaju samo desno plućno kilo.
TAUTARE
Iako izgleda kao tipičan gušter, tuatara je, u stvari, pripadnik potpuno odvojene grupe gmizavaca koji su poznati kao Rhynchocephalia, čiji je ona jedini preostali primer.uatare se često opisuju kao živi fosili. One su jedini preživeli pripadnici grupe gmizavaca koji su inače davno izumrli. Nastanjuju priobalna ostrva Novog Zelanda. Dostižu veličinu od 50 do 60 cm a težinu od 500 g. Imaju životni vek oko 100 godina a zrelost dostižu oko 20-e godine Rhynochocephalia su bili na vrhuncu uspešnosti pre otprilike 200 miliona godina, živeći skupa sa dinosaurusima. Međutim, većina ih je doživela istu sudbinu kao dinosaurusi: izumiranje. Jedino su preživele tuatare. Danas ih ima samo dve vrste, obe na Novom Zelandu. Za razliku od guštera, tuatare imaju treće oko. Ovo je organ osetljiv na svetlost koji se nalazi tik ispod kože na vrhu glave. Kada su mlade, treće oko apsorbuje ultravioletne zrake, pomažući im da proizvode vitamin D- bitan za razvoj kostiju. Skoro sve u vezi sa načinom života tuatara je usporeno. Jaja se razvijaju unutar tela ženke oko deset meseci. Zatim je potrebno da prođe još godinu dana da bi se izleglo mladunče. Tuatare polno sazrevaju tek sa 20 godina. One imaju veoma usporen metabolizam i dišu u proseku jednom u 7 sekundi. Međutim, mogu da zadrže dah preko sat vremena.
​
KROKODILI
Krokodili su red tropskih grabljivaca. Uz ptice, to su jedini do danas preživeli „potomci“ velike grupe gmizavaca, Archosauria. Prema tome, njihovi recentni najbliži srodnici su ptice. Njihovo je srodstvo dokazivo čitavim nizom osobina, ali pre svega građom sistema za cirkulaciju krvi. Zbog koštanog oklopa, krokodile nazivaju i oklopljenim gušterima.Svi danas živeći krokodili žive u rekama i jezerima tropskih oblasti i suptropskog područja, jedino estuarski krokodil (Crocodylus porosus) može da živi i u moru a često se pojavljuje uz obale različitih ostrva. Da bi se prilagodile životnoj okolini, ove životinje veoma dobro plivaju i prikrivaju se u vodi tako što miruju uronjene u vodu, pri čemu iz vode izviruju jedino oči i nosnice.Danas živeći krokodili dele se u tri grupe : prave krokodile, aligatore i gavijale.
Građa tela kao i fiziologija današnjih krokodila je izrazito prilagođena životu u vodi. Tu spada vodoravno spljošteno telo s uglavnom isto spljoštenom gubicom, dok im je rep spljošten postrance, a krokodili ga koriste uglavnom kao kormilo. Zavisno od vrste, telo im može biti dugo od 1,20 pa do 7 m, a nađeni su fosili dugi i do 12 metara. Krokodili rastu celog života.

Poznate grupe izumrelih gmizavaca su ihtiosaurusi, pterosaurusi i dinosaurusi. Cinjenice i saznanja o izumrelim gmizavcima zasnivaju se samo na okamenjenim ostacima-fosilima. Nauka koja se bavi izucavanjem fosila na zemlji naziva se paleontologija.

Make your own mind maps with Mindomo.
Ihtiosaurusi ili ribogusteri su posebna vrsta gmizavaca koji su nekada ziveli u morima i okeanima i licili su na ribe. Koza im je bila potpuno glatka bez krljusti, telo im se zavrsavalo repnim perajem u obliku koznog nabora.Udovi ihtiosaurusa bili su skraceni i pretvoreni  u peraja.Hranili su se ribama. Radjali su zive mladunce.
Pterosauri su prvi leteći gmizavci perioda Jure. Njima su prednji udovi zakržljali, a razvitkom opne su uspeli da polete. Poznati su kao pterodaktili. Oni su predstavljali leteće predatore.Kosti pterosaura su bile šuplje, što im je telo činilo lakšim za letenje. Krilima, u kojima nije bilo kostiju, nisu mahali već su jedrili (lebdeli vazduhom). Raspon krila dostizao im je dužinu i do osam metara. Ovakav način letenja nije im dozvoljavao duži boravak u vazduhu. Krila im nisu bila prekrivena perjem već od tanke kože (tek u kasnijem periodu jure se pojavljuju ptice sa perjem). Živeli su na visokom drveću i na planinskim liticama koje su im omogućavale uzletanje. U potrazi za hranom često su i sami postajali plen. Prvi pterosuri iz doba jure imali su i razvijene zube koji su im omogućavali lov i na veći plen.
Dinosaurusi su izumreli gmizavci koji su ziveli na Zemlji u doba mezozoika ( pre 245-66 miliona godina) . Ime dinosaurus u prevodu znaci veliki,strasni guster.
Još na početku svog razvoja dele se na dve velike grupe:
  • Saurishija (Saurischia), dinosaurus sa karličnim pojasom kao kod današnjih gmizavaca  
  • Ornitishija (Ornitischia), sa karličnim pojasom kao kod ptica 
Saurihije su se delile na  cetvoronozne sauropode (biljojede) i dvonozne terapode (mesozdere).
U grupu sauropoda spadaju dinosaurusi ogromnog rasta. Oni su takodje bili i najvece kopnene zivotinje. Imali su malu glavu , izduzen vrat i dugacak rep. Hranisli su se biljkama i ziveli u doba jure. Najpoznatiji predstavnici ove grupe su : diplodokusi (24m),apatosaurusi-brontosaurusi (22m) i brahiosaurusi (30m).
Grupa teropoda obuhvatala je kopnene dinosauruse mesozdere koji su se kretali na dve noge.Prednje noge su im bile slabije razvijene od prednjih.. Na zadnjim nogama imali su tri prsta. U vilicama su imali ostre zube i hranili se dinosaurusima i drugim zivotinjama.Najpoznatiji predstavnik ove grupe je tiranosaurus reks  najopasniji predator svih vremena. U okviru terapoda postojali su i dvonozni gmizavci od kojih su nastale ptice.
U okviru grupe oronitihija  svrstani su cetvorfonozni stegosaurus i triceeraptos. Stegosaurus je bio dugacak oko 9 metara, na ledjima je imao dva niza  kostanih ploca, a na repu dugacke specificne bocne nastavke. Triceraptos je bio biljojed duzine osam metara koji je na glavi imao tri roga. Starta grupa gmizavaca terapsida zivela je pre 256-208 miliona godina. Imala je mnoge osobine slicne sisarima pa se smatra da su se iz ove grupe razvili sisari.
Klasa gmizavaca je izuzetno vazna jer je dala prelazne oblike do ptica i sisara.