Rakovi

Kljucne reci:usne nozice,vilicne nozice,klesta,repna lepeza,noge za hodanje
Kao uvod u ovu lekciju počećemo sa nekoliko narodnih poslovica:
              "Pocrveneo kao rak"
              "Vezani kao rakova deca"
              "Spor kao rak"
Ove izreke smislio je nas narod zbog toga sto su vezane za priodu. Od prirode se moze mnogo nauciti i zato se ona treba poštovati. Ovo nam je prva lekcija u oblasti o zglavkarima.Nadamo se da ce te uzivati u lekciji. Ako niste podsetite se opštih odlika zglavkara na adresi:http://lekcije.biologijakp.com/zglavkari. 
​Rakovi  predtavljaju veoma raznovrsnu grupu zglavkara. Opisano je oko 67 000 vrsta rakova koji žive u morskoj i slatkoj vodi, takođe ima i kopnenih vrsta koje žive na vlažnim mestima.Od ostalih zglavkara se razlikuju zbog toga što na glavi imaju dva para nastavka koji se nazivaju antene. Telo rakova sadrzi uglavnom 20 clanaka koji su grupisani u glaveni region,grudni region i trbuh. Kod vecine rakova nekoliko grudnih segmenta srasta za glavu i  cini glavenogrudni region. Na svakom segmentu imaju po jedan par nastavka . Rakovi se dele na dve grupe na vise i nize rakove.
Gradju i nacin zivota rakova objaasnicemo na primeru recnog raka Recni rak zivi u cistim vodama reka,jezera i potoka Aktivan je uglavnom nocu kada ide u potragu za larvama insekata ,mekuscima i sistnim ribama i ostalim zivotinjama kojima se hrani. Preko dana vreme provodi u zaklonu koje moze biti prostor izmedju kamenja ili korenja bilja. Boja tela rakova zavisi od boje dna reke ili jezera u kome rak zivi.Zbog toga ga je veoma tesko uociti i na taj nacin se cuva od predatora. Recni rak cesto hoda po dnu reke ali moze da ide i unazad
Na telu recnog raka  jasno se razlikuju glavenogrdni i trbusni telesni region. Glavenogrudni region je pokrivencvrstim zajednickim kutikularnim pokrivacem. Na trbuhu se jasno razlikuju clanci,koji su sa ledjne strane oblozeni kutikularnim plocama.Na poslednjem clanku trbuha se nalazi analni otvor. Prednji deo glave recnog raka je izduzen i zasiljen, a bocno od njega na kratkim drskama nalaze se parne oci. Ispred ociju se pruza po par antena. Jedna kraca razgranata i druga mnogo duza, Na clancima antena smestena su cula dodira i ukusa.
Sa donje strane glave oko usnog otvora nalaze se tri para usnih nozica, koje omogucavaju usitnjavanje hrane pre ubacivanja u usta. U usitnjavanju hrane ucestvuju i sledeca tri para vilicnih nozica koje takodje ubacuju hranu u usni otvor. Vilicne nozice su smestene na pocetku grudnog dela, iza njih se nalazi jedan par krupnih klestolikih nastavaka koji omogucavaju lov na plen i odbranu od neprijatelja. Posle klesta  u nizu se nalaze cetiri pari  nogu za hodanje. Posle glavenogrudnog dela sledi uzi trbusnideo tela izgradjen od sest clanaka. Prvih pet pari segmenta nosi sa donje strane po par nogu za plivanje. Nozice za plivanje se zavrsavaju sa dodatkom u obliku klesta .Poslednji segment je bez nastavka ,smanjen i spljosten. Poslednji clanak zajedno sa parom sirokih dvogranih nastavka pretposlednjeg segmenta obrazuje repnu lepezu koja omogucava plivanje unazad. Krace trbusne nozice sluze za plivanje, ali kod zenka recnog raka ove nopzice imaju ulogu u pridruzavanju i nosenju jaja. Prvi par trbusnih nozica kod muzjaka je u obliku cevi i sluzi za prenosenje muskih polnih celija-spermatozoida.
Misicni i nervni sistem grudnog i trbusnog dela prate spoljasnju clankovitost. Ostali organi i organski sistemi ne pokazaju izražajnu člankovitost., vec je došlo do spajanja njihovih delova.Sekundarna telesna duplja odnosno celom samo obuhvata površinu oko sistema organa za izlučivanje i oko polnih žlezda. Rečni rak diše uz pomoć škrga koje su smeštene u škržnim komorama. na bokovima grudnog dela tela ispod jedinstvenog oklopa. Krvni sistem raka je otvorenog tipa , gradjen je od meskolikog srca smestenog na ledjnoj strani glavenogrudnog  regiona. Krv cirkuliše kroz krvne sudove koji se dele na 
  • prednje krvne sudove
  • zadnje krvne sudove
  • bočne krvne sudove
Iz krvnih sudova krv se izliva u prostore izmedju organa koji se nazivaju sinusi.Sistem za izlučivanje čine parne žlezde koje su smeštene u osovini antene . Ove žlezde su zelene boje pa se zato zovu zelene žlezde ili antenalne.Nervni sistem izgradjen je od "mozga"  i trbusnog nervnog stabla sa po parom spojenih ganglija u svakom clanku. Zbog toga zglavkari imaju lestvicast nervni sistem.Crevni sistem je sastoji od prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja čija je uloga mehanička obrada hrane; srednje crevo je endodermalnog porekla i nema kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao jetra; zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe je obloženo kutikulom.Culni sistem je dobro razvijen . Recni rak vidi uz pomoc slozenih ociju koje su sastavljene od mnogo manjih sestougaonih ociju od kojih svako posebno vidi deo slike.  Kasnije se slika frmira u jednu celinu. Ovakav vid se naziva mozaični vid. Cula ukusa i mirisa se nalčaze na antenama , dok je u jamicama smesteno culo za ravnotezu. Duz citavog tela nalaze se dlacice osetljive na dodir.Rečni rak je odvojenih polova. Nakon oplođenja jaja se pričvrste za trbušne nožice ženke i iz jaja se izlegu mali rakovi koji liče na odrasle. Kod rakova je neophodno odbacivanje kutikule - presvlačenje kako bi telo moglo da raste. 
Među rakovima ima jako krupnih vrsta, kao što je japanski pauk rak koji dostiže veličinu preko 3m, ali ima i jako sitnih planktonskih vrsta koje su vidljive samo mikroskopom.
Dafnija ili vodena buva je sitni račić koji živi u slatkoj vodi u kojoj lebdi i služi kao hrana drugim životinjama. Među slatkovodnim rakovima brojna je i grupa ciklopsa koji imaju duge i razgranate antene za plivanje.  Još jedan planktonski račić je kril, veličine 1-2 cm veoma su brojni i služe kao hrana kitovima.
Među rakovima koji su prilagođeni životu na kopnu je i mokrica, sitnog pljosnatog tela, sive boje i veličine oko 1cm. Živi na vlažnim mestima, ispod kamenja, u pećinama. Među krupnijim rakovima su morski rakovi - jastog, škamp,kraba. Rakovi samci su mekog tela i žive u napuštenim ljušturama puževa kako bi se zaštitili. Žive u simbiozi sa drugim životinjama (morska sasa kojoj rak omogućava kretanje, a ona njemu zaklon).