cLANKOVITI CRVI

Kljucne reci:clanci, pregrade ,cekinje,glava,analni otvor,samar,prava telesna duplja,krvni sudovi,ganglije,socivaste celije,lestvicast nervni sistem
U ovoj lekciji  bavićemo se clankovitm crvima. Naucices njihove osovne odlike, njihovu gradju i način života, Shvatićeš razlike između ovog tipa i ostalih  crva. Pre početka savetujemo ti da se podsetiš predhodne lekcije o valjkastim crvima -​http://lekcije.biologijakp.com/valjkasti-crvi . 
Člankoviri crvi su tp životinja ovaj tip predstavlja prvi korak u razvoju zivotinja sa  pravom telesnom dupljom. Kod ovog tipa je došlo do usložavanja  duplje u vidu deljenja ove duplje na segmete  gde svaki segment sadrži sve delove glavnih sistema organa. 
Zanimljivost: Karakterističnost i važnost ovakve  sekundarne tj prave telesne duplje govori i sam latinski naziv ovg tipa Annelida , koji potiče od latinske reči  annulus što znači prsten. Odatle potiče i sam nazi člankoviti crvi. 
Ovaj tip se još naziva i tip čekinjastih crva jer svi pripadnici ovog tipa sem pijavica imaju igličaste izraštaje čekinje. 
Člankoviti crvi naseljavaju mora i slatke vode dok neki predstavnici žive u  vlažnom zemljištu. Uglavnom vode slobodnoživeći način života, izuzetak su  pijavice koje su paraziti, ali to ne znači da  nisu korisne. U ovaj tip spadaju maločekinjasti crvi, mnogočekinjasti crvi i pijavice.

Maločekinjasti crvi-kišne gliste

​ Najvaznija grupa u ovkiru malocekinjastih crva  su kisne gliste ili zemljisne gliste. One  zive u vlaznom zemljištu  i prave povezane razgranate kanale u kojima žive naše vrste kišnih glista dostižu dužinu do 30cm  dok pojedine vrste mogu  da dostignu dužinu od 4 m. Takve vrste uglavnom naseljavaju australiju.
 Aktive su uglavnom nocu zbog vece vlaznosti vazduha koja im je neophodna za disanje., budući da nemaju posebne disajne organe specijalno su prilagodjene. Ulogu pluća preuzima koža, koja luči sluz kako bi telo bilo vlažno . U dane kada pada kiša kišnae gliste izlaze na površinu  zemlje, a kada je velika suša zarivaju duboko u zemlju  gde se uviaju u komoru od sluzi koju su  napravili.Telo kisne gliste se sastoji od glave koju čine 2 članka, niza telesnih članaka i poslednjeg članka u kome se nalazi analni otvor. Na telu kišne gliste se zapaža jedno zadebljanje koje je nastalo  spajanjem nekoliko segmenta, to zadebljanje naziva se samar ili sedlo i sluzi za razmnožavanje. U svakom zadebljanju se nalazi  celom  tj prava telesna duplja koja je obavijena svopstvenim omotačem.koji pravi pregradu izmedju svakog segmenta.  Celom je ispunjen tečnošću dok se delovi  utrasnjih organa sa spoljasnje strane duplje obavijene omotacem. Oko duplje nalazi se telesni zid sa dobro razvijenim  misicima , dok se iznad njih nalazi jednoslojni sloj celija koza koja luci kutikulu i sluz. Kao što smo već rekli sluz pomaže pri disanju i pri kretanju kroz zemlju.Na donjoj strani odnosno trbusnoj uocavamo cekinje tj kratke izrastaje koji su karakteristicni za clankovite crve na svakom segmentu se nalazi po 4 para cekinja.  Pre nego što krenomo na unutrašnju gradju pogledajte  razlike izmedju telesne duplje ovog tipa i predhodnih koje smo učili u predhodnim lekcijama,
Vratimo se na unutrasnju gradju. Na sledecim slikama  mozete videti poprecni i uzduzni presek kisne gliste.
Kisne gliste imaju razvijene sve sisteme organa sem respiratornog tj sistema organa za disanje. 
Sistem organa za varenje cine usni otvor ,misicno zdrelo,jednjak,predzeludac,zeludac i tanko crevo. i analnog otvora. 
Tok varenja hrane objasnicemo  na primeru trulog listca cime se ova vrsta hrani.
​Kada hrana udje u usni otvor ona se vlazi sokovima iz usta nakon cega  hranu usisava misicavo zdrelo koje gura hranu kroz jednjak, nakon cega se privremeno zadrzava u takozvanom prosirenju predzelucu. Posle odredjenog vremena hrana  dospeva u želudac gde počinje fizičko varenje-tu se hrana melje i ustinjava. Usitnjena hrana  dolazi u srednje crevo koje je sa ledjne strane naborano . U srednjem crevu se odigrava najvazniji deo varenja hrane tj hemijsko varenje gde se hrana razgradjuje.Nesvareni ostaci izlaze kroz analni otvor u spljasnju sredinu
Hranljive materije se prenose pomocu tecnosti telesne duplje i krvnog sistema koji se prvi put javlja kod ovih zivotinja.  Krvini sistem ima ulogu u transportu hranljivih materija,kiseonika,hormona do celija i od njih da pokuplja stetne materije ugljen dioksid .. Krv kod  clankovitih crva je crvene boje koju daje protein hemoglobin koji zbog sadrzaja gvozdja vezuje  kiseonin za sebe i nosi ih do celija. Vise o ovome ces uciti u sedmom razredu.  Tip krvotoka kod ovih zivotinja je zatvoren jer se krv ne izliva van krvnih sudova.
Krvni sistem kod ovih zivotinja sastoji se od:
  • Ledjnog krvnog suda, ovaj krvni sud pulsira i predstavlja srce
  • Bočnih sudova od kojih prvih pet pari pulsiraju i čine bočna srca
  • Trbušnog  suda
Svi ovi krvni sudovi su povezani tako da krv cirkuliše samo kroz krvne sudove gradeći tako zatvoren krvni sistem.
Treba znati da se krvni sistem prvi put pojavljuje kod nemertina koji spadaju u tip  pljosnatih crva, ali zbog male brojnosti ove vrste taj podatak se zanemaruje, iz razloga što se u literaturi uzimaju podaci koji su karakteristični za ceo tip. Takodje neki naučnici smatraju da su se prvo u evoluciji pojavili člankoviti crvi , dok drugi misle da su se prvo pojavili mekušci koji takodje imaju krvni sistem . Mi  smo prihvatili mišljenje da su člankoviti crvi nastali prvi pa samim tim  da je krvni sistem prvi put nastao u evoluciji kod ovog tipa.
Disanje se vrši preko površine kože i preko nje se vrši razmena kiseonika i ugljen-dioksida.
Sistem za izlučivanje je gradjen od parnih izuvijanih cevčica-metanefridija .
Ove cevcice se prostiru kroz dva susedna clanka . Otvor na pocetku je levkastog oblika i uronjen je u tecnost telesne duplje tj celoma odatle se pruza tanki kanal koji se vraca nazad kroz pregradu u susedni clanak . U tom delu kanal je veoma izuvijan ,cime se povecava povrsina za filtraciju, nakon toga cevcica za izlucivanje  zavrsava se sa tankim kanalicem sa otvorom. Kod ovog tipa doslo je do uslozavanja nervnog sistema . Nervni sistem je pot tipu lestvicast. Sastoji se od
  • jednog para nervnih zadebljana smestenih iznad ždrela, tzv. moždanih ganglija ("mozak")
  • trbušnih ganglija koje su medjusobno povezane poprečno nervnim vrpcama.
Zbog takvog rasporeda podsećaju na merdevine pa se zbog toga ovakav sistem naziva lestvičast nervni sistem.
Kisne gliste nemaju posebne culne organe ali imaju culne celije kojima mogu da osete drazi.  Primer za to su socivaste celije kojima osecaju svetlost. Kisne gliste  su hremafroditi , ali  kod njih ne dolazi do samooplodnje vec u razmnozavanju ucestvuju 2 jedinke. Takodje imaju veliku moc regeneracije , tako da je moguce i bespolno razmnozavanje.. Ukoliko presecete kisnu glistu iz povredjenih delova nastace nove jedinke.
Kisne gliste se nazivaju i nocni puzavci, jer riju pod zemljom i prave razgranate kanale koje poboljsavaju plodnost zemlje. One su od velikog znacaja za mesanje dubljih i plicih slojeva zemlje i za njihovo provetravanje. Velika kolicina zemlje prodje kroz creva kisnih glisti,nakon cega zemlja postaje plodna. Zbog toga se neke vrste kisnih gliste uzgajaju radi dobijanja plodne zemlje-humusa za gajenje cveca.

Mnogocekinjasti clankoviti crvi
​Mnogočekinjasti crvi  su člankoviti crvi koji skoro svi žive na morskom dnu i na svakom telesnom segmentu imaju po par mesnatih kožnomišićnih izraštaja- parapodije. Svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih čekinja. Parapodije služe za kretanje i posebno su važne jer se one mogu smatrati za pocetak razvoja udova..
Najveći broj njih kao odrasli žive na morskom dnu na dubini do 30m . Kreću se po pesku mileći ili u njemu prave dugačke hodnike Manji broj vrsta pliva slobodno u planktonu. To su obično crvi čije je telo providno, staklasto.
Posebnu grupu čine oni crvi koji žive pričvršćeni za podlogu (sesilni) i oko sebe izlučuju zastitnu ljušturu u obliku cevčice. Iz tih cevčica viri glaveni deo sa pipcima ili se ti pipci pretvaraju u poklopac koji zatvara ulaz u cevčicu.
Mnogocekinjasti morski crvi žive od godinu dana do nekoliko godina. Telo im je veoma raznovrsno i najčešće veoma upadljivo i šareno obojeno. Neki među njima imaju sposobnost da u mraku ispuštaju plavičastu, fluorescentnu svetlost.

Pijavice

Pijavice zive u slatkoj vodi, ali se mogu naci i na kopnu, i to samo na vlaznim mestima. Od ostalih clankovitih crva razlikuju se po tome sto nemaju cekinje i zbog prisustva pijavki na prednjem delu tela i na zadnjem delu. Telo ovih zivotinja je gradjeno od clanaka kojih uvek ima 33. Pijavice su najcesce paraziti i hrane se krvlju drugih zivotinja. Postoje vrste koje su grabljivice i hrane se sitnim insektima. Parazitske vrste su posebno prilagodjene parazitskom zivotu. Creva kod ovih zivotinja  ima izrastaje u kojima se nakuplja krv. Kada se pijavica jednom nahrani krvlju ona moze da zivi oko 6 meseci bez hrane. Pijavice su se ranije koristile u medicinske svrhe za regulaciju  krvnog pritiska. Kada se pijavica pricvrsti za telo ona pravi uvod u obliku slova Y i luci hirudin materiju koja sprecava zgrusavanje krvi.Zbog prisustva hirudina osobe koje imaju hemofiliju  ne mogu  da koriste ovakav vid terapije. Rane posle ugriza dugo krvare.