Golosemenice

Golosemenice su drvenaste biljke koje imaju sve vegetativne organe i smena koja se ne nalaze u plodu . Umesto pravih cvetova imaju sisarke koje su uvek jednopolne
Golosemenice imaju razvijene sve vegetativne organe. Polni organi razvijaju se u jednopolnim sisarkama
PictureZenska sisarka
Zenske sisarke su  gradjeni od listica u cijim su pazusima  nastaji semeni zameci. Semeni zameci su goli to jest nemaju nikakvu spoljasnju zastitu. Odatle  naziv golosemenice. U semenim zamecima se nalaze zenske (jajne) polne celije.Za raliku od muskih zenske sisarke su  deblje  i slozenije od muskih.
PictureMuske sisarke
Muske sisarke su  nose polenove kesice s polenovim zrnima u kojima se nalaze muske polne celije (spernaticne celije) oprasivanje se obavlja vetrom. Za oplodjenje nije neophodna voda . Nakon oplodjenja nastaje oplodjena jajna celija koja se naziva zigot. Iz zigota  ce se kasnije razviti seme. 
  • kod kordaita (Cordaitales) muške šišarke su bile u stvari resolike složene cvasti, na bočnim osovinama ovih cvasti bili su spiralno raspoređeni sterilni i fertilni listovi (mikrosporofili);
  • šišarke čempresa (Cupressaceae) — mikrosporofili su u obliku listolike ljuspe sa kratkom lisnom drškom, a sa donje strane ljuspe nalaze se malobrojne slobodne sporangije;
  • šišarke sobnih jela (Araucariaceae) — mikrosporofili su u obliku listolike ljuspe sa čije donje strane visi veći broj slobodnih sporangija;
  • šišarke borova (Pinaceae, Podocarpaceae) — ljuspičasti mikrosporofili sa donje strane nose dve srasle mikrosporangije;
  • kod izumrle familije Lebachiaceae šišarke su nalik šišarkama borova, ali dve mikrosporangije nisu srasle, već su slobodne.
Golosemenice su veoma rasprostranjene rastu na planinama i hladnim mestima preko morskih obala  do pustinja
Golosemenice predstavljaju relativno mladu grupu kopnenih biljaka (najstariji fosilnin alazi datirani su kao devonski). Iako su nekada smatrane prirodnom i monofiletskom grupom, sve je više diskusija na ovu temu i činjenica koje govore o parafiletskoj prirodi ove grupe. U okviru biljaka semenjača, najsrodnije fosilne grupe golosemenicama su semene paprati i benetiti. Pretpostavlja se da su golosemenice nastale od semenih paprati nalik na rodove Lyginopteris ili Archaeopteris.

Make your own mind maps with Mindomo.

Prezentacije