|
stonogeKljucne reci:Traheje,otvoren krvni sistem,udovi,segmenti,antene
|
|
Ljudi ponekad vole da pruvelicavaju stvari. Tako je i sa stonogama. Ona zapravo ima od 30-60 nogu a ne 100.
Stonoge su zglavkari koji na telu imaju par antena i mnogobrojne udove. Zbog toga su dobili i naziv stonoge, takodje su po tome dobili latinski naziv myirapoda (myria -deset hiljada, podos-noga).Ovo su suvozemne zivotinje crvolikog oblika. Telo im je sastavljeno od slicnih mnogobrojnih clanaka . Na svakom clanku se nalazi po par udova, dok kod nekih vrsta na jednom segmentu ima po 2 para udova. Telo stonoge se sastoji iz dva regiona glavenog i trupnog.Stonoge dišu preko traheja čiji su otvori (stigme) raspoređeni duž bočnih strana tela. Krvni sistem je otvorenog tipa sa srcem smeštenim na leđnoj strani i sa po parom ostija u svakom segmentu. Izlučivanje se obavlja Malpigijevim cevčicama. Crevo je u obliku prave cevi čije su prednje i zadnje crevo obloženi kutikulom i imaju ektodermalno poreklo, dok je srednje crevo endodermalnog porekla. Nervni sistem je lestvičast, u svakom segmentu se nalazi po par ganglija, a u glavenom regionu su glavene ganglije .
Veličine su od 1mm do 28 cm. Poznato je oko 11 000 vrsta. U opalom lišću čest je gujin češalj koji nema otrovne žlezde, već se u slučaju opasnosti sklupča. Po stanovima se može naći kućna stonoga. Najveća stonoga na našim prostorima je striga, čiji ujed može biti prilično bolan. Dok su biljojedne vrste veoma spore, trome životinje, grabljivice su hitre i odlikuju se relativno brzim kretanjem. Kod grabljivih stonoga prvi par nogu je uvećan, kukasto povijen i služi za hvatanje i ubijanje plena. U njihovoj osnovi se nalazi otrovna žlezda koja se otvara na vrhu kukice. Otrov može biti veoma jak; ujed krupne stonoge u prst čoveka izaziva privremeno oticanje cele ruke.
