bioloska i kulturna evolucija coveka
Nakon završetka dugotrajnog procesa evolucije,došlo je do dominacije čoveka čitavom planetom.Čovek je imao burnu biološku i kulturnu evoluciju za razliku od drugih vrsta koje su imale samo biološku evoluciju,prilagodivši se uslovima spoljašne sredine na razne načine.Poreklo čoveka nije povezano sa tvrdnjom da je čovek postao od majmuna.Naprotiv,čovek i majmun imaju zajedničkog pretka.Razlike između čoveka i majmuna su bitno primetne.Čovek,kao i polumajmun,majmun i čovekoliki majmun spadaju u grupu hominoida.
Australopithecus - Australopitekus je izumrli rod hominida, blisko srodan rodu čoveka (Homo). Naseljavali su istočnu i južnu Afriku. Pojavili su se pre više od 4 miliona godina, a poslednji predstavnici su nestali pre nešto više od milion godina. Najraniji dokazi o dvonožnim hominidima mogu se videti na lokalitetu Laetoli u Tanzaniji – otisci stopala, koji su izuzetno slični savremenim ljudskim otiscima. Do nedavno, otisci su klasifikovani kao otisci australopitekusa, danas pojedini naučnici smatraju da su u pitanju otisci pripadnika roda Homo.Homo habilis - Prva vrsta roda Homo. Živeo je od pre 2,4 miliona godina pa do pre 1,5 miliona godina- razvio se pre 2,5 - 2 miliona godina u južnoj i istočnoj Africi u kasnom pliocenu ili ranom pleistocenu kada se odvojio od australopitekusa
Homo erectus - Živeo pre oko 1,25 miliona godina, pa sve do pre 0,07 miliona godina. Naseljavao je Afriku, Aziju i Evropu. Najpoznatiji primerak Homo erectus je pekinški čovek.
Homo neanderthalensis (Homo sapiens neanderthalensis) - Živeo od pre 250.000 godina pa do pre 30.000 godina. Najnovije preliminarne analize pokazuju da nema genetičke povezanosti između vrsta Homo neanderthalensis i Homo sapiens, te ih, stoga, treba smatrati dvema zasebnim vrstama.
Homo sapiens (Homo sapiens sapiens) - Ova vrsta živi na planeti Zemlji od pre oko 200.000 godina pa do danas. Sredinom perioda koji obuhvata vreme od pre 400.000 godina i drugo međuledeno doba srednjeg pleistocena, (otprilike pre 250.000 godina), naglo se ubrzao razvoj mozga i veština izrade kamenog oruđa, čime su bili stvoreni uslovi za prelaz od Homo erectusa ka savremenom čoveku. Neki nalazi sugerišu da je Homo erectus migrirao iz Afrike, a da se zatim Homo sapiens razvio od Homo erectus u Africi. "Sapiens" znači "pametan" ili "razuman".
Tokom biološke evolucije čoveka,ujedno se razvijala i kulturna evolucija čoveka.Dakle,biološka i kulturna evolucija su dva paralelna procesa razvića čoveka i usavršavanja njegovog intelekta.Da bi čovek napredovao neophodne su bile osobine kao što su intelektualne osobine,a zatim i određene sposobnosti : upotreba oruđa,korišćenje složenog govora,sposobnost zaštite od životinja.Takođe neophodno je bilo boriti se sa raznim bolestima koje su u blažem obliku postojale u tom periodu.
Za vreme procesa kulturne evolucije,neophodno je bilo domestifikovati-pripitomljavati različite divlje biljne i životinjske vrste.Čovek je posedovao sposobnost skupljanja viška hrane,radi očuvanja resursa u periodu neimaštine.Dolazi do povećane mogućnosti preživljavanja-odbrana,lov,kopanje,seča drveta za izgradnju.Pojava vatre je predstavljala prvi izvor energije za čoveka,pored hrane,omogućivši mu pojavu i razvoj civilizacije.Najvažnija osobina čoveka koja ga razlikuje od ostalih životinja je kultura-skup znanja,običaja i postignuća društva.
U skladu sa kulturom,nastaje i društvena organizacija u cilju uspešnijeg lova i bolje zaštite.Društvena organizacija za cilj ima lakše pribavljanje hrane i ostalih resursa.Pre 8000 godna dolazi do stvaranja prvi naselja u Aziji.Sela i gradovi doživljavaju rast i procvat u okviru kultura naroda.Vrhunac savremene kulturne evolucije čoveka prestavlja prvi obljavljeni let u kosmos,pre 56 godina.
