Carstvo gljiva

Gljive

U carstvo gljiva spadaju heterotrofni organizmi koji u svojim celijama imaju jedro sa jedrovim omotacem.. Izgradjene su od jedne ili vise celija sa celijskim zidom od hitina. U njihovim celijama nema hloroplasta. Za razliku od zivotinja,koje gutaju i vare hranu,ovi organizmi upijaju gotovu hranu iz okoline. Gljive se najcesce hrane upijanjem hranljive supstance uginulih organizama. Nakon toga upijaju te razlozene supstance. Taj nacin ishrane se naziva saprotrofni. Postoje i gljive koje uzimaju gotove hranjive supstance ziveci na drugim organizmima (naravno zivim). Neke gljive na taj nacin deluju stetno na druge organizme , te se nazivaju parazitima, medjutim mogu da zive u zajednici da pritom imaju obostranu korist taj nacim zivota se naziva simbioza, a gljive koje zive u simbiozi nazivaju se simbioniti.

Make your own mind maps with Mindomo.

Gradja gljiva

Telo gljiva je izgradjeno od od koncastih tvorevina hiva,koje su najcesce septama izdeljene na celije. Hife su medjusobno isprepletane u ili na podlozi na kojoj gljive zive. Taj splet hifa naziva se micelijum. Gljive se razmnozavaju bespolno pomocu spora. Prema gradji gljive se dele na kvasce , plesne (budji) i pecurke.

Gradja pecurke

Raznovrsnost gljiva

Gljive su veoma raznovrsne. Znas da gljive mogu da budu jednocelijske i visecelijske i da su im celije obavijene celijskim zidom od hitina.U daljem tekstu moci ces da saznas nesto vise o pripadnicima gljiva.

Kvasci

Kvasci su jednocelijske gljive. Celije su uglavno loptastog oblika. Na celijama se uocavaju ispupcenja koja rastu i nakon nekog vremena se potpuno odvoje. Ovo je nacin bepolnog razmnozavanja - pupljenja koje se uci u sestom razredu.Kada se odvoje nastave da zive samostalno. Neki kvasci se ne razmnozavaju pupljenjem vec sporama.Dosta kvasca u sebi sadrzi kompleks vitamina B.

Plesni (budji)

Plesni ili budji su visecelijske gljive izgradjene od velikog broja koncastih hifa.Splet tih koncica gradi micelijum. Micelijum se razvija u podlozi i po povrsini podloge. Na pojedinim delovima micelijuma izdizu se uspravne hive na cijem se vrhu nalaze sporangije sa sporama,koje sluze za bespolno razmnozavanje.Crna, zelena ili žuta boja buđi potiče od njihovih spora.

ZAnimljivost

Aleksandar Fleming je bio skotski lekar i mikrobiolog. On je 1928. godine otkrio antibiotik penicilin. Antibiotici su supstance koje deluju protiv bakterija.Ove supstance nastaju u plesnima,Fleming je radni vek posvetio istrazivanju antibiotskih suostanci,ali penicilin je otkrio sasvim slucajno.Jednu noc je otvorene petrijeve solje sa bakterijama zaboravio na radnom stolu. Na hranjive podloge pale su spore i plesan je ispunila petrijevu solju.Istovremeno su bakterije iz petrijeve solje su uginule. Fleming je utvrdio da tu supstancu proizvode plesnu. Antibiotik penicilin je dobio naziv po latinskom nazivu plesni.

pecurke

Pecurke su gljive koje imaju plodonosno telo iznad povrsine podloge i razgranat micelijum u podlozi,Kod vecine pecuraka na plodonosnom telu razlikuju se drska ili strucak i sesiric ili klobuh. Na donjoj strani sesirica nalaze se listici ili cevcice na kojima nastaju spore. Postoje i pecurke koje imaju drugacije plodonosno telo. Neke nemaju strucak. Takve rastu na kori drveta. Druge imaju telo u obliku cinijice npr babno uvo.