U ovoj lekciji bavićemo se paukolikim zglavkarima-jednom od najstarijih grupa kopnenih zglavkara. Nadamo se da će te uživati i lekciji.
Paukoliki zglavkari su zglavkari koji su prvi naselili kopno. Po broju vrsta to je veoma brojna grupa životinja. U paukolike zglavkare spadaju paukovi, kosci, škorpije, krpelji i grinje. Osnovna odlika paukolikih zglavkara je telo izdeljeno na dva telesna regiona, glavenogrudni i trbušni. Nemaju antene. Na glavenogrudnom regionu nalaze se telesni nastavci, prvi par - helicere, koje služe za ubadanje plena. Drugi par su pedipalpi i služe za ishranu. Ostala četiri para su noge za hodanje.Mnoge paukolike životinje su grabljivice i imaju razvijene otrovne žlezde i otrovne bodlje kojima ubijaju plen, dok se kod paukova javljaju paučinaste žlezde koje luče paučinu.
Paukovi
paukovi su najbrojnija grupa paukolikiuh zglavkara.Svi paukovi su grabljivice . Hrane se uglavnom insektima. Neki paukovi plen love u mrezama koje pletu,neki love iz zasede dok neki jure plen. Kada dostignu plen oni ga ubodu helicerama, kroz koje ubrizgavaju otrov. Nakon toga oni izlucuju enezime za varenje koji omeksavaju plen i kasnije ga unose u zeludac. Telo paukova se sastoji od neclankovitog prednjeg glavenogrudnog i zadnjeg trbusnog dela, koji su medjusobno spojeni u vidu tanke drske. Prvi par kratkih nastavka -helicere na prednjem delu tela zasiljene su na vrhu gde se nalazi otvor kroz koji izbacuju otrov.Drugi par nastavaka su pedipalpi i na njima se nalaze culne dlacice. Pauci imaju 4 para clankovitih nogu za hodanje koje na vrhovima imaju tanke kukice..
|
Sistem za varenje počinje ustima koja su prilagođena uzimanju tečne hrane pa tako varenje započinje van tela. Pauk u plen ubrizgava otrov koji ga parališe, a zatim na njegovo telo izlučuje sekret iz pljuvačnih žlezdi. Sekret pretvara telo plena u polutečnu hranu koja se, zatim, tzv. želucem za sisanje usisava. Želudac za sisanje je u stvari deo prednjeg creva specifične građe prilagođen za usisavanje žitke hrane. Usna duplja i ždrelo obrazuju cev za sprovođenje tečne hrane do jednjaka koji je takođe cevast i proteže se do želuca. Na gornjem delu ždrela nalaze se dlačice koje sprečavaju da čvrste čestice hrane dospeju u jednjak. Čitavo prednje crevo obloženo je kutikulom. Želudac je obložen snažnim mišićima koji proizvode pokrete pumpe usaglašene sa sličnim pokretima usne duplje i ždrela usisavajući hranu. Iza želuca se nastavlja srednje crevo koje je bez kutikule . Srednje crevo je jako razgranato. Zadnje crevo, obloženo kutikulom , ima dobro razvijen omotač od mišića. Od mesta spajanja srednjeg i zadnjeg creva polazi proširenje u vidu meška od koga se odvaja kratka cev koja vodi do analnog otvora.
Pauci dišu pomoću dve vrste organa, a retko koja vrsta ima samo jednu vrstu respiratornih organa:
Odrasli pauci imaju nervni sistem skoncentrisan u prozomi tako što su ganglije međusobno spojene oko jednjaka u obliku prstena tako da nema granice između mozga (na leđnoj strani) i nervne mase na trbušnoj (ispod jenjaka). Od mozga polaze nervi za oči i helicere, dok od ganglije ispod jednjaka polaze nervi za pedipalpe i ostale noge za hodanje.
Paukovicesto imaju osam prostih ociju koje koriste da bi ostili pokretanje tela. Jedino lovci i pauci skakaci mogu da vide sliku.Pored očiju, kao čulnih organa, pauci poseduju i druga čula koja su jače ili slabije razvijena zavisno od vrtste i njenog načina života. Organi čula dodira, u obliku dlačica koje su u vezi sa završecima nerava, raspoređeni su po celom telu. O čulu ukusa i mirisa se kod paukova jako malo zna. Pauk na zadnjem kraju tela imapaučinaste bradavice koje iz paučinastih žlezda luče lepljivu tečnost koja na vazduhu očvrsne - paučina. Ona je čvršća i od čelika iste debljine i pomoću nje pletu različite vrste mreža.Razmnožavanje jepolnim putem. Mužjaci prenose spermatozoide u telo ženke. Ženke polažu na hiljade jaja u ispredenu čauru i iz nje se za dve nedelje rađaju mladi paukovi koji prilikom rasta presvlače kutikulu nekoliko puta.
Pauci dišu pomoću dve vrste organa, a retko koja vrsta ima samo jednu vrstu respiratornih organa:
- listolika pluća su kesastog oblika i predstavljaju uvrate telesnog zida, plućne kese, koji se ka spoljašnjoj sredini otvaraju pukotinastim otvorima; sa zida plućne kese polazi niz listolikih izraštaja koji su u stvari jako spljošteni kesasti nabori telesnog zida; primitivni pauci, kao npr. tarantule, imaju dva para ovih pluća dok druge vrste poseduju samo jedan par;
- traheje su sistem razgranatih cevčica koje prožimaju čitavo telo i obložene su kutikulom koja je spiralno zadebljala; počinju otvorima, stigmama; smatra se da su nastale preobražajem listolikih pluća.
- aorta ka napred i produžava se u pedicel i prozomu do želuca za sisanje gde se prvo grana na dve grane, a zatim na mnogobrojne koje snabdevaju krvlju razne organe u prozomi;
- kaudalna arterija ka nazad i koja se takođe grana na grane za paučinaste bradavice i druge organe;
- lateralne arterije koje polaze sa bočnih strana srca.
Odrasli pauci imaju nervni sistem skoncentrisan u prozomi tako što su ganglije međusobno spojene oko jednjaka u obliku prstena tako da nema granice između mozga (na leđnoj strani) i nervne mase na trbušnoj (ispod jenjaka). Od mozga polaze nervi za oči i helicere, dok od ganglije ispod jednjaka polaze nervi za pedipalpe i ostale noge za hodanje.
Paukovicesto imaju osam prostih ociju koje koriste da bi ostili pokretanje tela. Jedino lovci i pauci skakaci mogu da vide sliku.Pored očiju, kao čulnih organa, pauci poseduju i druga čula koja su jače ili slabije razvijena zavisno od vrtste i njenog načina života. Organi čula dodira, u obliku dlačica koje su u vezi sa završecima nerava, raspoređeni su po celom telu. O čulu ukusa i mirisa se kod paukova jako malo zna. Pauk na zadnjem kraju tela imapaučinaste bradavice koje iz paučinastih žlezda luče lepljivu tečnost koja na vazduhu očvrsne - paučina. Ona je čvršća i od čelika iste debljine i pomoću nje pletu različite vrste mreža.Razmnožavanje jepolnim putem. Mužjaci prenose spermatozoide u telo ženke. Ženke polažu na hiljade jaja u ispredenu čauru i iz nje se za dve nedelje rađaju mladi paukovi koji prilikom rasta presvlače kutikulu nekoliko puta.
Pauci mogu biti vrlo krupni, takve su tarantule. Nisu otrovni, retko ubadaju, a ubod im je sličan ubodu pčele. Crna udovica može svojim otrovom da usmrti čoveka, prepoznatljiv je po srvenoj šari u obliku peščanika koja se nalazi na trbuhu. Živi na Jadranu i u Makedoniji. U prirodi se često može sresti pauk krstaš, koji ima šaru u vidu krsta na leđima. Osoliki pauk je prepoznatljiv po horizontalnim šarama na telu poput ose. Vodeni pauk živi u stajaćim i sporotekućim vodama, pravi gnezdo od paučine u vodi i lepi ga za podvodne biljke. Pauk kraba spoljašnjim izgledom podseća na rakove - krabe. Može biti različitih boja. Vučji pauk, pauk skakač, pauk trkač lovi iz zasede ili juri plen. Po telu ima gusto raspoređene dlačice.
|
Pauci from Ivana Damnjanovic
Škorpije
Škorpije ili skorpije su najkrupnije i najstarije paukolike zivotinje. Naseljavaju uglavnom tople predele. Aktivne su uglavnom nocu,dok preko dana miruju sakrivene ispod kamenja,lisca ili u rupama.Kod skorpija je zadnji deo tela clankovit i izduzen i zavrsava se otrovnom zaokom.Na prednjem delu tela nalaze se klesta pedipalpa kojima pridrzavaju plen. Kada uhvate plen oni savijaju zadnji deo tela i zrtvu ubija otrovnom bodljom. Nakon toga helicerama usitnjavaju zrtvu.
Otrov Evropskih skorpija cesto nije smrtonosan za coveka ,ali mmoze da izazove bol i otekline. Postoje skorpije sa veoma snaznim otrove koje zive u Meksiku i Africi .Skorpije su odvojenih polova. Zenke radjaju 1-100 mladih. Mlade skorpije puze na ledjima majke sve do prvog presvlacenja.
Kosci
Kosci ( su zglavkari koji veoma liče na pauke, ali se od njih razlikuju po jako dugim, tankim nogama koje se lako lome. U slučaju opasnosti mogu da odbace ekstremitete. Ime su verovatno dobili po tome što se najčešće nalaze u svežem senu u vreme kosidbe. Pored toga mogu se naći i u vlažnim staništima, pećinama a mnoge od njih su noćne životinje. Poznato je oko 3500 vrsta kosaca.
Krpelji i grinje
Danas je poznato oko 40 000 vrsta mada se smatra da je taj broj mnogo veći. Žive u svim delovima sveta, a mnoge vrste su paraziti biljaka, životinja i gljiva. Grinje su veličine oko 1mm i sitnije dok su krpelji veličine od nekoliko mm do 1 cm.Imaju potpuno spojene telesne regione. Imaju 4 para nogu za hodanje. Većina vrsta su slobodnoživeće. Grinje se mogu naći u kućnoj prašini, a izmet ovih životinjica može izazvati alergiju na koži i disajnim putevima kod čoveka. Vodene grinje živi u slatkoj vodi, paukolike grinje nanose štetu mnogim biljnim vrstama, a jedna od najpoznatijih je šugarackoji izaziva kožno oboljenje šugu. Šugarac parazitira u koži čoveka i drugih sisara. Ženka pravi dugačke kanale u koži u kojima polaže veliki broj jaja iz kojih se razvijaju larve što izaziva crvenilo i svrab kože, obično na mestima gde je koža tanka (između prstiju, ispod pazuha, na preponama. Šuga se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom.
Krpelji žive u travi, žbunju i drugim mestima gde vrebaju čoveka i druge životinje, zakače se za njihovo telo i sišu im krv. Krpelji su poznati kao prenosioci Lajmske bolesti, vrlo opasne upale zglobova, koju izaziva bakterija Borrelia burdorferi koja živi u crevima krpelja. Na taj način se čovek čijom se krvlju krpelj hrani može zaraziti. Krpelji su posebno aktivni u proleće i jesen.
Zbog toga je vrlo važno da nakon boravka u prirodi dobro pregledamo sve delove tela i kosu, budući da je ujed krpelja neprimetan. Ako uočiš krpelja, treba se odmah obratiti lekaru i nikako krpelja polivati uljem, benzinom i alkoholom.
Krpelji žive u travi, žbunju i drugim mestima gde vrebaju čoveka i druge životinje, zakače se za njihovo telo i sišu im krv. Krpelji su poznati kao prenosioci Lajmske bolesti, vrlo opasne upale zglobova, koju izaziva bakterija Borrelia burdorferi koja živi u crevima krpelja. Na taj način se čovek čijom se krvlju krpelj hrani može zaraziti. Krpelji su posebno aktivni u proleće i jesen.
Zbog toga je vrlo važno da nakon boravka u prirodi dobro pregledamo sve delove tela i kosu, budući da je ujed krpelja neprimetan. Ako uočiš krpelja, treba se odmah obratiti lekaru i nikako krpelja polivati uljem, benzinom i alkoholom.