Sa koznim sistemom si se susretao i u sestom razredu izucavaci organske sisteme zivotinja. Kod coveka gradja koze je nesto drugacija od ostalih zivotinja, ali pre nego sto krenemo da izucavamo kozni sistem coveka na trenutak vratimo se na evoluciju koznog sistema
Koza je spoljasnji omotac tela , kod svih zivotinja. Kod vecina vrta zivotinjskog carstva ona je jednoslojna i sagradjena od pokozice. Kicmenjaci imaju imaju viseslojnu pokozicu a ispod nje slojeve krzna i potkoznog tkiva. Koza je u neposrednom dodiru sa spoljasnjom okolinom . Kako zivotinje nasejavlaju razlicita stanista sa razlicitim uslovima ,koza je razlicito gradjena kod pojedinih vrsta, pa se u kozi mogu naci specijalne celije, Tako kod sunjera u kozi se nalaze specificne celije za protok vode kroz telo. Dupljari u epitelu imaju zarne celije , kod kisne gliste u pokozici smestene su sluzne zlezde itd... Takodje koza luci zastitne tvorevine, tako je kod mekusaca prisutna ljustura, kod zglavkara, valjkastih i clankovirih crva kutikula, dok kod kicmenjaka stvara razlicite roznate tvorevnime.
|
Posto smo se podsetili o evoluciji koznog sistema, vratimo se danas na kozni sistem coveka. A ako zelite da jos saznate o evoluciji koznog sistema preporucujemo vam da pogledate sledeci video.
Ljudsko telo zasticeno je spolja viseslojnim omotacem , kozom koja ga stiti od raznovrsnih uticaja spoljasnih drazi. Unutrasnje duplje tela oblozene su sluzokozom. Prosecna povrsina koze kojom je pokriveno telo odraslog coveka iznosi 1,5-2 metara kvadratnih. Debljina koze varira na razlicitim delovima tela najtanja je na ocnim kapcima oko 1/2mm, a najdeblja je na petama 5 mm. Povrsina koze nije potpuno glatka, na njoj se nalaze neravnine, brazde i sitni otvori-pore. Narocito su karakteristicne brazde na jagodicama prstiju, koje su kod svakog coveka drukcije rasporedjene. Ova karakteristika se koristi za indentifikaciju osoba .
Koza sem zastitne uloge ima jos uloga. Ona je mesto gde se primaju razliciti spoljasnji uticaji- drazi uz pomoc prijemnika odnosno receptora. Takodje koza ima ulogu u odrzavanju stalne telesne temperature. Kada je napolju visoka temperatura ili kada smo izlozeni velikom fizickom naporu sire se krvni sudovi u kozi i na taj nacin krv dospeva u povrsinske delove koze i hladi se, a kada je niska spoljasnja temperatura krvni sudovi se skupljaju. Putem koze preko znojnih zlezda izlucuju se nepotrebne i stetne materije iz naseg organizma. Jedna od najznacajnijih uloga koze jeste sinteza vitamina D koji je neophodan za pravilan rast i razvoj kostiju i zuba.
Kozu coveka grade tri sloja pokozica (epidermis),krzno (dermis), i potkozno tkivo (hipodermis).
Pokozica je tanak povrsinski sloj koze, koji je izgradjen od pokrovnog tkiva. Pokozica se sastoji iz dva dela roznog (gornjeg,mrtvog) i donjeg (zivog dela). Gornji sloj pokozice izlozen je uticajima spoljasnje sredine i cine ga rozne celije koje stalo odumiru i opadaju u vidu peruti.Donji sloj pokozice cine zive celije koje nepresatnom deobom nadoknadjuju izumrele celije gornjeg sloja. U ovim celijama se nalazi pigment melanin koji daje boju kozi i sprecava prodor stetnih UV (ultraljubicastih) zraka. Veca koncentracija melanina daje tamniju boju kozi , dok manja svetliju.
Krzno je sredisnji ,deblji sloj koze, nalazi se ispod pokozice. Gradjeno je od elasticnog i rastresitog debelog tkiva, koje kozi daje cvrstinu i gipkost.U krznu se nalaze mnogobrojni krvni sudovi koji obezbedjuju hranu kozi i snabdevaju je kiseonikom. U krznu se nalaze receptori za bol,toplotu,hladnocu ,dodir i pritisak. Receptori imaju funkciju da upozore organizam o promenama u spoljasnjoj sredinji.U krznu se takodje nalaze i kozni organi:dlake,nokti, znojne i lojne zlezde.
Dlake su rozne tvorevine koze. Sastoje se iz korena i stabla. Koren dlake nalazi se duboko u krznu i deobom njegovih celija dlaka neprestano raste izad povrsine koze.Stablo dlake sadrzi celije sa pigmentima koje daju dlaci boju.U krznu se nalazi misic koji omogucava podizanje dlake.
Nokti su takodje rozne tvorevine koje pokrivaju vrhove prstiju,stite ih i daju im cvrstinu. Neprekidno rastu deobom celija korena nokta,smestenog u pokozici.
Znojne žlezde su smeštene duboko u krznu. Sa površinskim slojem kože povezane su vijugavom cevčicom i izlučuju znoj. Znoj je tečnost žućkaste boje i posebnog mirisa. Znojenjem se odstranjuju nepotrebne materije iz organizma. To je značajan mehanizam regulisanja telesne temperature, jer je voda veoma bitan sastojak znoja. Znoj, takođe, ima i zaštitnu ulogu, jer je kiseo i tako sprečava razvoj bakterija na površini kože.Lojne žlezde proizvode mastan sekret koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama.
Potkozni sloj sastoji se od rastresitog i masnog vezivnog tkiva. Rastresito vezivno tkivo spaja kozu sa misicima, dok masno tkivo sluzi za skladistenje hranljivih materija.
Sluzokoza oblaze unutrasnjost organa za disanje i varenje. Za razliku od koze meksa je i vise prokrvljena ,zbog cega je i crvenkaste boje. Vlazna je jer sadrzi celije koje stvaaju sluz. Stiti organizam od mikroorganizama i uticaja drazi.
Veliki broj mikroorganizama kao i parazita mogu izazvati razlicita oboljenja na kozi i u njoj. Osim mikroorganizama i uticaji spoljasnje sredine mogu dovesti do razlicitih bolesti i povreda koze. Neka oboljenja su izuzetno opasna , a neka cak i smrtonosna.
Šuga je zarazna nfekcija kože uzrokovana grinjiom.Ovi paraziti su mali i obično nisu direktno vidljivi. Oni žive u koži domaćina, uzrokujući intenzivni alergijski svrab. Kod životinja je infekcija uzrokovana različitom vrstom šugarca.Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje šugu kao bolest povezanu sa vodom.Bolest se može preneti sa objekata, mada do prenosa najčešće dolazi direktnim dodirom, i rizik od oboljevanja je proporcionalan dužini kontakta. Inicijalna infekcija traje četiri do šest nedelja nakon čega postaje simptomatična. Reinfekcija se može manifestovati u toku 24 sata.
Akne su inflamatorno (upalno) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice.Ovo stanje obično nastaje tokom puberteta, i naročito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, što se objašnjava većom genetičkom predisponiranošću. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih žlezdi na uobičajene nivoe muškog hormona testosterona. Kod većine ljudi ovaj prenaglašen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlače, bilo delimično bilo privremeno. Međutim, ne postoji način pomoću koga se može pouzdano predvideti koliko dugo vremena će one opstati, i kod nekih osoba one se zadržavaju decenijama, i opstaju u tridesetim i četrdesetim godinama života, pa ponekad i kasnije. Akne pogađaju veliki procenat populacije u nekom od životnih razdoblja. Pojavljuju se na mestima gde su lojne žlezde najbrojnije - lice,vrat,ramena,grudi i leđa.
Vasljivost izazivaju insekti (vasi) koji parazitiraju na kosmatom delu glave. To je siva vaš, veličine do 2-3*1-1,3 mm, bez krila. Ženka snese dnevno 4-5 jaja (gnjida) koje hitinom lepi za donji deo dlake. Iz gnjida se za pet dana razvija larva, a za tri nedelje odrasla vaš. Odrastao parazit je hematofag (hrani se krvlju). Vaš se može preneti direktnim kontaktom sa bolesnikom ili indirektno priborom za češljanje, maramama, kapama i sl.
Atletsko stopalo je gljivicno oboljenje koze u vidu ranica izmedju na prstiju na nogama. Nastaje zbog prekomernog znojenja nogu u neadekvatnoj obuci,pa je veoma vazno redovno odrzavanje higijene stopala i obuce.
Vitiligo ili leukodermija je hronično stečeno oboljenje kože, koje se javlja u vidu glatkih, belih mrlja na različitim delovima tela. To je jedno od najčešćih oboljenja iz grupe hipopigmentacijskih poremećaja. Tačan uzrok bolesti je složen i nije u potpunosti razjašnjen. U 30% slučajeva bolest je nasledna. Pretpostavlja se da dolazi do razaranja melanocita (ćelija koje proizvode kožni pigment melanin) iz još nepoznatih razloga. Kao ostali činioci koji doprinose bolesti se pominju ponovljene opekotine od sunca, traume, emocionalni stres, a sve češće se vitiligo posmatra kao autoimuno oboljenje. Ova bolest nije zarazna i javlja se u svim životnim dobima, kod oba pola. Incidenca obolevanja iznosi oko 1-2%.
Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija kože. To je najčešća bolest kože koja može dovesti do smrti. Može se naći i na drugim mestima:na mrežnjači oka (retina), nervnom sistemu, na zadnjem delu debelog creva (rektum), sluzokoži... Inače broj obolelih od melanoma je u stalnom porastu i to je jedan od tumora sa najvećom ekspanzijom u poslednje vreme. Godišnje povećanje broja obolelih je 4-5%, što znači da se broj obolelih udvostručava svakih 10-15 godina.Najznačajniji faktor je ultravioletno zračenje. Važan fakor je i pigmentiranost kože, odnosno tip kože. Kod tipa I (osobe svetlo bele boje kože, zelenkaste oči, crvenkasta kosa-keltski tip je riziko najveći), a onda sledi tip II (svetla boja kože, plave oči, plava kosa...).
S obzirom na to da je koza stalno izlozena uticajima spoljasnje sredine ,povrede kote, koje mogu biti najcesce mehanicke i termicke vrlo su cesta pojava. Najcesce povrede su rane,opekotine i promrzline
Posekotine su otvorene povrede koze i tkiva ispod nje . Najcesce krvare , vise ili manje . U slucaju manjih krvarenja potrebno je dezinfekcionim sredstvom (jodom,hidrogenom ili alkoholom)pazljivo obrisati taj deo oko posekotine . Kod manjih krvarenja posekotina se usled zgrusavanja krvi sama zatvara. Flasterom ili zavojem prekrivamo posekotinu da bi smo sprecili prodor mikororganizama i ostalih nezeljenih suspstanci. Ako je posekotina velika potrebno ju je odmah previti i potraziti pomoc lekara.
Opekotina je vrsta hipertermičke povrede koja može nastati dejstvom električne struje, hemikalija, suve toplote, vrele tečnosti i gasa, zračenja ili trenja.Opekotina može biti različite veličine, u zavisnosti od zahvaćene površine tela, različite težine, u zavisnosti od stepena oštećenja tkiva i sa različitim komplikacijama. Oštećenja mišića, kosti, krvnih sudova i unutrašnjih organa, nastaju kod dubokih opekotina i praćena su jakim bolom zbog povreda živaca. Zavisno o stepenu oštećenja opekotine mogu pratiti brojne potencijalno smrtonosne komplikacije, uključujući šok, infekcije, poremećaj metabolizma elektrolita i poremećaj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para).Prva pomoc kod opekotina je dugo ispiranje opecenog tela vodom. Ukoliko je ozbiljnija opekotina potrebno je potraziti pomoc lekara
Promrzlina ili smrzotina nastaje kao akutna manifestacija na dejstvo niske temperature. Favorizujući faktori su povećana vlažnost vazduha, telesni napor, alkoholisanost. Nastaje smrzavanje kože, potkožnog tkiva, mišića i kostiju. Promene nastaju najpre na prstima ruku i nogu, u predelu pete, na nosu, bradi, ušnim školjkama. Promrzline najčešće nastaju pri temperaturi oko nule ili nižoj. Za nastanak promrzlina naročito je važno delovanje vetra velike brzine i to može dovesti do promrzlina i na nešto višoj temperaturi. Važna je i dužina delovanja niske temperature koja može dovesti do spuštanja unutrašnje telesne temperature na 18-21 °C. Ovo se često dešava kod alkoholisanih osoba i narkomana koji stižu u bolnice u dubokoj hipotermiji i komi.