SISTEM culnih organa

Kljucne reci:Receptori,culni organi koze,culo mirisa,culo ukusa,culo vida,mane i oboljenja oka,stapici i cepici,culo sluha,culo ravnozeze
Osnovna uloga nervnog sistema je da upravlja i regulise rad svih ostalih organskih sistema u organizmu i da ih prilagodi spoljasnjoj i unutrasnjoj sredini. Da bi uspeo u tome pomaze mu sistem culnih organa. 
Svako culo se sastoji od  culnog organa,senzitivnog nervnog vlakna i centra u mozgu. Culni organi registruju promene u spoljasnjoj i unutrasnjoj sredini i te informacije salju putem osecajnih nervnih vlakna mozgu koji daje ingormacije za odgovarajucu reakciju, Culni organi sadrze culne celije  odnosno prijemnike drazi tj. receptore. Receptori su posebne culne celije  ili nervni zavrseci koji primaju samo odredjenu vrstu drazi iz spoljasnje ili unutrasnje sredine.
Zavisnosti od vrste drazi postoje razliciti culni organi:
  • culni organi koji registruju mehanicke drazi (culo dodira i pritiska, culo sluha i ravnoteze)
  • culni  organi koji registruju temperaturne promene
  • culni organi koji registruju hemijske drazi (culo mirisa i ukusa)
Culni organi koze registruju termicke i mehanicke drazi. U kozi se nalaze receptori osetljivi na dejstvo niske i visoke temperature , receptori za dodir,pritisak i bol.
Receptori za hladno su smesteni uz samu povrsinu koze i zato su veoma osetljivi na hladnocu. Najvise ih ima na ledjima i oko struka , a najmanje na tabanima. Dublje u kozi su smesteni receptori za toplo, a brojni su na kozi lica narocitno na usnama i obrazima.
Receptori za dodir i pritisak obavijeni su opnom i obrazuju culna telasca. Nalaze se svuda u kozi ali nisu ravnomerno rasporedjeni. Najvise ih ima u kozi jagodica prstiju, na usnama i vrhu jezika, a najmanje u kozi ledja.
Receptori za bol su nervni zavrseci koji se nalaze po celoj povrsini koze i u unutrasnjim organima . Veoma su vazni jer upozoravaju na opasnost,povrede ili na bolest . Oni reaguju na mehanicke,hemijske , toplotne pa cak i na svetlosne drazi stvarajuci osecaj bola.
Zanimljivost #1 : U telu coveka postoje culni organi duboke misicne i unutrasnje osetljivost. U misicima i  zglobovima smestene su posebne culne celije koje omogucavaju osecaj orjentacije delova tela u prostoru. U zidovima unutrasnjih organa  nalaze se culne celije koje registruju promene u radu i njihovo istezanje..
Nos predstavlja organ cula mirisa. Uzduznom pregradom je podeljen  na dve nosne supljine. Unutrasnjost supljina prekrivena je vlaznom sluzokozom  i dlacicama koje imaju odbranbenu funkciju (zaustavljaju prasinu i mikroorganizme) U sluzokozi gornjeg dela nosne supljne nalaze se receptori za miris.
Hmmm-kada znamo  o anatomiji nosa ,hajde da vidimo kako to osecamo miris.
Sa udahom vazduha u nos dospevaju isparljive hemijske supstance . One se rastvaraju u sluzi sluzokoze nosa i tako dospevaju do odgovarajucih culnih celija . Iz culnih celija nadrazaj se prenosi  mirisnim nervom do centra za miris u slepoocnom delu kore velikog mozga  i tada covek postaje svestan odredjenog mirisa.
Receptori za miris imaju osobinu da se brzo adaptiraju. Ukoliko smo duze izlozeni delovanju nekog mirisa, receptori ga slabije registruju.
Zanimljivost #3 Aromaterapija je primena prirodnih etericnih ulja radi poboljsanja fizickog i psihickog zdravlja. 
Culo ukusa je smesteno u sluzokozi jezika gde su u mnogobrojnim kvrzicama smesteni culni organi za ukus.
Culne celije ovih organa primaju i prenose drazi putem osecajnog nerva do centara u kori velikog mozga gde nastaje osecaj ukusa.
Covek razlikuje 4 osnovne vrste ukusa :slatko,slano,kiselo i gorko dok  se osecaj za ljuto prenosi  culnim organima za bol,
Oko je organ cula vida kojim primamo najveci broj informacija iz spoljne sredine.
Pomocni delovi oka imaju zastitnu funkciju . To su obrave ,ocni kapci sa trepavicama,suzne zlezde,veznjaca i ocni misici.Obrave sprecavaju slivanje znoja sa cela u oko. Ocni kapci se refleksno zatvaraju i time stite oko od mehanickih povreda, dok trepavice sprecavaju prodor prasine u oko. Suzne zlezde imaju ulogu da izlucuju suze  koje vlaze i ispiraju oko i tako ga stite od razvoja bakterija. Veznjaca  je sluzokoza  koja prekriva unutrasnju stranu ocnih kapaka  i ocnu jabucicu . Ocni misici pokrecu ocnu jabucicu u svim pravcima.
Glavni deo oko je ocna jabucica. Smestena je u ocnoj duplji i sastoji se od tri omotaca beonjace ,sudovnjace i mreznjace.
Beonjaca je spoljasnji zastitni omotac bele boje koji ocnoj jabucici daje cvrstinu i zastitu. Prednji deo beonjace je  providan i naziva se roznjaca. Ona propusta svetlosne zrake ka  unutrasnjosti oka.
Sudovnjaca se nalazi odmah ispod beonjace. Bogata je krvnim sudovima koji putem krvi snabdevaju  oko hranom i kiseonikom. Sa prednje strane sudovnjaca prelazi u duzicu. Ona sadrzi pigmente koji oku daju boju.U sredini duzice je otvor-zenica, Kontrakcijama misica duzice kontrolise se kolicina svetlosti koja ulazi u oko kroz zenicu.
Iza zenice je providno i elasticno ocno socivo, koje je ispupceno sa  obe strane. Kada je predmet koji posmatramo blizu ocno socivo je ispupcenije , a kada je predmet udaljen ocno socivo je pljosnato. Unutrasnjost ocne jabucice ispunjena je  providnom pihtijastom masom , koja se naziva staklasto telo.
Picture
Mreznjaca je unujtrasnji omotac ocne jabucice. Ona sadrzi culne celije koje se nazivaju cepici i stapici. Cepici su aktivni na dnevnoj svetlosti i sluze za raspoznavanje boja , dok su stapici veoma osetljivi na promenu jacine svetlosti i omogucavaju vid u sumrak i u slaboj svetlosti. Mesto u mreznjaci sa najvecom koncentracijom cepica naziva se zuta mrlja, dok se ispod zute mrlje nalazi slepa mrlja koja ne sadrzi culne celije  i od nje polazi senzitivni ocni nerv.
Zanimljivost 4# Osecaj svetlosti tare oko dvadeseti deo sekunde duze od prestanka nadrzaja.  Gledanje filma zasniva se na ovoj pojavi!
Centar za vid nalazi se u potiljacnom reznju kore velikog mozga u kome nastaje osecaj vida.Svetlosni zraci  odbijeni od predmeta koji gledamo dolaze do naseg oka. Prvo prolaze kroz roznjacu ,a zatim preko zenice i kroz ostale providne delove ooka : ocnu vodicu,socivo,staklasto telo, da bi na kraju pali na mreznjacu na kojoj se nalaze fotoreceptori.
Kako su ovi delovi gusci od vazduha ,zraci  svetla se prelamaju i menjaju pravac prostiranja , socivo ih usmerava na zutu mrlju. Tu se stvara umanjena,obrnuta i stvarna slika predmeta. Takvu sliku ocni nerv prenosi do centra za vid u velikom mozgu. I ako se na mreznjaci stvara  obrnuta slika, nas mozak ispravlja sliku i predmete vidimo kako se u stvarnosti nalaze. Dakle oci gledaju, ali mozak vidi.
Oko je veoma osetljivo jer je izlozeno razčicitim uticajima spoljasnje sredine . Poremecaji u funkcionisanju  oka mogu se javiti usled infekcija,povreda,nepravilne gradje oka ili zbog starosti.
Krаtkovidost ili miopijа je refraktivna mana oka kod koje se predmeti u blizini vide jasno, dok udaljeni objekti se vide mutno. Ovaj poremećaj se javlja аko je očnа jаbučicа suviše dugаčkа ili je rožnjаča više zakrivljena od normalne, standardne zakrivljenosti. Kаo posledica togа, svetlost koja ulаzi u oko se neprаvilno prelama i zraci se seku ispred mrežnjače prouzrokujući zamagljen vid na daljinu. Ova mana se ispravlja nosenjem naocara ili konkavnim tj udubljenim socivima
Dalekovidost ili hipermetropijа je refraktivna anomalija oka pri kojem je vid na daljinu uglavnom jasan dok predmeti koji se gledaju na blizinu su mutni i nejasni.
Osnovni uzroci nastanka dalekovidosti su da je očnа jаbučicа kraća od normalne dužine ili je rožnjača suviše zaravnjena, tako da svetlosni zraci koji ulаze u oko se neprаvilno prelamaju i ukrštaju se iza mesta najasnijeg vida, odnosno iza žute mrlje umesto tačno na njoj. Ova mana se ispravlja nosenjem naocara sa ispupcenim onosno konveksin staklom.
Daltonizam je vid delimičnog slepila koji se sastoji u nesposobnosti razlikovanja boja. U svetu živi oko 8% muškaraca i 0,5% žena sa ovim poremećajem. Ljudi sa ovim poremećajem trpe posledice u svim oblastima života i ne mogu da rade u preko 150 različitih zanimanja.Ova anomalija je nasledna i postoji od rođenja. Prenosi se sa roditelja na potomstvo, kao i druge nasledne osobine koje određuju telesne karakteristike pojedinca. Veoma retko, daltonizam može biti posledica oštećenja očnog živca ili mrežnjače oka.
Picture
Konjunktivitis je upala vežnjače (konjunktive) unutar kapka. Vežnjača  se prostire na unutrašnjem delu kapka i pruža se preko beonjače do rožnjače. Upaljena vežnjača čini beonjaču (skleru) crvenom za vreme konjunktivitisa. Konjunktivitis je najčešća bolest očiju u razvijenim zemljama sveta i s obzirom na težinu varira od blage upale sa suzenjem do jake upale koja mođe da uzrokuje i odumiranje tkiva.
Picture
Glaukomom se smatraju bolesti oka - obično zbog povećanog očnog pritiska – koji oštećuje očni živac i sa neadekvatnom terapijom može dovesti do gubitka vidnog polja ili čak do slepila. Oko 1 % populacije pati od ove bolesti, rizik se znatno povećava u poznim godinama života. To je posebno opasno jer se bolest u početku razvija polako i neprimetno. Preporučuje se da, od četrdesete godine života, idete na redovne kontrole očiju i to u cilju ranog otkrivanja glaukoma. 
Picture
Katarakta, ili siva mrena je termin kojim označavamo zamućenje očnog sočiva nastalo pod dejstvom nekog od mnogobrojnih uzročnika. Najčešće mislimo na senilnu kataraktu, ali u praksi srećemo i druge vrste, kao što je kongenitalna, traumatska, metabolična i komplikovana katarakta. Bez obzira na uzrok zbog koga nastaje zamućenje sočiva, osnovni problem je gubitak vida kod ovih pacijenata, koji ukoliko se operacija ne izvrši na vreme može biti trajan.
Uvo je organ cula sluha i ravnoteze i veoma je vazno u komunikaciji. Omogucava brzo primanje razlicitih informacija i odgovor na njih,upozorava na mogucu opasnost . Sastoji se od tri osnovna dela:srednjeg,spoljasnjeg i unutrasnjeg uha.
​Spoljasnje uho cine usna skoljka , spoljasnji usni kanal i bubna opna. Usna skoljka je gradjena od elasticne hrskavice i omogucava bolji prijem zvucnih talasa.U spoljnom usnom kanalu nalaze se dlacice i zlezde koje luce usnu mast (cerumen). Njihova uloga je da zadrzavaju cestice parsine i prodor mikroorganizama u unutrasnje uvo. Na kraju kanala smestena je elasticna membrana- bubna opna.
Srednje uho je ispunjeno vazduhom. U njemu se nalaze tri zglobno povezane culne koscice :cekic,nakovanj i uzengija. Srednje uho je povezano sa zdrelom eustahijevom tubom. Uloga tog kanala je izjednacavanje pritiska vazduha sa obe strane bubne opne. Pri promeni nadmorske visine , npr. pri penjanju na planionu atmosferski pritisak se menja. Otvaranjem usta i gutanjem sprecava se nelagodnost u usima.
Unutrasnje uvo se sastoji od spiralno uvijenog kanala-puza i tri polukruzno uvijenih kanalica. U puzu se nalaze receptori za prijem zvuka, dok polukruzni kanalici sadrze receptore koji registruju promenu polozaja glave i tela. Unutrasnjost ovih delova ispunjena je limfom.
Ali kako mi to čujemo?
​
Tri polukruzna kanalica sadrze culne celije sa trepljama. Kod svakog pokreta pri promeni brzine kretanja  tela ili prilikom pomeranja glave, tecnost se pokrece i nadrazuje treplje culnih celija. Stvoreni nadrazaji prenose se do malog mozga, koji obradjuje informacije i omogucava odrzanje ravnoteze tela.