ptice

Kljucne reci: perije,krila,stalna telesna temperatura,mitarenje, kostani kljun, kostani greben, vazdusne kese, voljka ,bubac ,goluzdravci,drustveno ponasanje
Ptice su potomci  izumrelih gmizavaca iz grupe saurihija odnosno iz podgrupe terapoda (pogledaj lekciju o gmizavcima ​http://lekcije.biologijakp.com/gmizavchttp://lekcije.biologijakp.com/gmizavci)  Zbog toga ih možemo smatrati današnjim dinosaurusima. Najstarija poznata praptica je arheopoteriks koja je zivela pre oko 150 miliona godina . Bila je veoma slucba gmizavcima  iz grupe teropoda , ali je za razliku od njih imala perije. Pa hajede da počnemo izučavanje ove neverovatne grupe  :).
Ptice su  klasa kicmenjaka sa razvijenim nogama za hodanje , a vecina njih ima sposobnost letenja pomocu krila. Krila predstavljaju metamorfozirane tj. preobrazene prednje udove. Da bi se usavrsila sposobnost letenja kroz evoluciju se povecala snaga misica a smanjila masa. Povrsina tela ptice pokrivena je perjem. Perje je rozna tvorevina koze , koja ima ulogu u letenju i pomaze u odrzavanju toplote tela. Perje se javlja u dva oblika u obliku paperja i konturnih pera. Paperje je sitno perje koje prekriva citavo telo dok je konturno perje cvrsto , krupno i pokriva povrsinu krila i rep. 
Možda si primetio da ptice prevlače kljun preko perja. Da li si se ikada zapitao zašto to rade?
Ptice provlace kljun preko perja i tako ga odrzavaju glatkim i cistim i da bi se oslobodili brojnih parazita , Mnoge ptice a narocito one sto zive u blizini vode (plovuse) imaju dobru razvijenu trticnu zlezdu. Trticna zlezda izlucuje loj ili ulje. Ptice kljunom razmazuju produkte trticne zlezde po telu i time omogucavaju da se voda odbija od perja.
Ptice imaju stalnu telesnu temperaturu , zahvaljujuci tome sto njihovo telo proizvodi toplotu (slicno kao i sisari) sto znaci da su ptice endotermi organizmi. Temperatura tela se krece od 41 do 42 stepeni celzijusovih.
Kada je visoka spoljasnja temperatura  ili kada su mnoga pera ishabana  od starosti,ptice ih odbacuju. Tada se broj pera smanjuje i pocinju da rastu nova . Ovaj ciklus zamene perija naziva se mitarenje. Mitarenje se ne odvija istovremeno kod razlicitih grupa ptica.
Danasnje ptice nemaju zube, vec umesto njih imaju kostani kljun presvucen roznim materijama. Kljun sluzi za  pribavljanje hrane, gradjenje gnezda, kopanje supljina u drvetu. Oblik i velicina kljuna zavisi od nacina ishrane ptice.
Noge vecine ptica su pokrivene roznim krljustima koje lice na krljusti gustera. Noge kod ptica mogu da budu razlicito gradjene u zavisnosti  od nacina zivota i spoljasnje sredine.Takodje ptice imaju i razlicito obojeno perje sto im omogucava zastitu od grabljivica i  pronalazenje partera za parenje.
Mozak ptica je razvijeniji od mozga vodozemaca i gmizavaca, pogotovo centri za ravnotezu i pokrete.Ptice imaju narocito  dobro razvijena cula sluha i vida, ptice imaju najostriji vid medju svim zivotinjama. Oci su im slabo pkretne , ali imaju vrlo okretan vrat i glavu  pa zbog toga vide na sve strane.
Ptice imaju posebne prilagodjenosti za letenje , a tos u kostani greben-kobilica na grudnoj kosti, spajanje zadnjih kicmenih prsljenova, supljine u kostima su ispunjene vazduhom, imaju vazdusne kese koje su povezane sa plucima i olaksavaju disanje na velikim visinama. Grudni misici su veoma dobro razvijeni i pricvrsceni za kostani greben.
Skelet ptica sastoji se od lobanje , kicme (vratnih,trupnih i repnih kicmenih prsljenova), grudnog kosa(rebra,grudna kost) i skeleta udova (krila i noge).
Ptice imaju najefikasniji sistem organa za disanje od svih kicmenjaka. Sistem organa za disanje kod ptica cini : nosni otvori,zdrelo,dusnik,bronhije koje se granaju u sitne cevcice i cine pluca. Pluca su povezana sa vazdusnim kesama, koje su povezane sa supljinama velikih kostiju. Kada se plucne kese pune vazduhom, vazduh dospeva u kostane supljine, sto omogucava laksi let ptica. Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Za razliku od gmizavca i vodozemaca ptice imaju potpuno odvojene puteve oksidovane i redukovane krvi. Sistem za varenje cine: usta,zdrelo,jednjak,misicni i zlezdani zeludac-bubac,tanko i debelo crevo i kloaka.
Da li si nekada primetio da ptice kljucaju sitne kamencice, ako jesi dali si se ikada zapitao zašto to ptice rade?
Ptice cesto kljucaju i unose kamencice koji ostaju u bubcu , koji pomazu u usitnjavanju hrane. Kod nekih ptica postoji prosirenje jednjaka koje se naziva voljka. Sistem za izlucivanje cine bubrezi i mokracni kanali koji vode od bubrega  mokracu  do kloake gde se mokraca izliva. Ptice nemaju mokracnu besiku, to je jos jedna adaptacija za laksi let.
Na selu si primetio da se petao po izgledu znatno razlikuje od  kokoška. Zašto?
Kod ptica cesta je pojava da se muzjaci i zenke razlikuju u velicini i spoljasnjem izgledu. Ovakve razlike nazivaju se polni dimorfizam. Muzjaci su uglavnom lepse obojeni i imaju izrazitiju sposobnost pevanja. Preko 90% ptica se pari sa jednim partnerom u toku godine (kod nekih ta veza moze potrajati vise godina ili cak dozivotno). Tu pojavu nazivamo monogamija. Ostale ptice se pare sa dva ili vise partnera sto se oznacava kao poligamija. Zenke ptica uglavnom imaju razvijen samo jedan jajnik, sto doprinosi smanjenju telesne mase radi olaksanja letenja. Izvesno vreme nakon oplodjenja,zenke legu jaja u gnezda. Jaja su zasticena ljuskom koja moze da bude od krecnjaka ili proteina. Jaje je slicno kao kod gmzavca. Ptice nekoliko nedelja leze na jajima i zagrevaju ih.Ovaj proces mogu raditi i muzjaci i zenke. Nakon izleganja mladunce kod nekih vrsta hrane roditelji, a kod  nekih se hrane samostalno. Mladunci koje hrane roditelji koji nemaju paperje nazivaju se goluzdravci, dok mladunci koji kada se izlegnu imaju paperje i sposobni su za samostalnu ishranu nazivaju se trkuse (plici).
U toku zimskog perioda neke ptice zbog nedostatka hrane migriraju tj sele se u toplije krajeve. Tom prilikom lete u jatima. Kada doje prolece i toplije vreme ptice se vracaju u krajeve koje su napustili.Ove seobe ili migracije ptica prouzrokovane su ne samo promenom godisnjih doba vec i instiktom za promenu sredine. 
Poseba osobina ptica je drustveno ponasanje. Tako se morske ptice, tokom srzone parenja cesto okupljaju u velikim grupama, da bi gnezdili i cuvali mladunce.Kopnene ptice izuzev ptica poput vrana , manje se udruzuju od morskih ptica.Udruzivanje ima prednosti jer je grupa bolje zasticena od neprijatelja, u grupi se lako pronalazi partner,tokom migracija smanjuje se mogucnost da jedinke zalutaju.Takodje ptice kao sto su pelikani i kormorani se  udruzuju radi zajednicke ishrane,
​Klasa ptica je veoma raznovrsna  broji oko 20 redova sa blizu 10.000 vrsta. Posebna grana zoologije koja proucava ptice naziva se ornitologija.

Make your own mind maps with Mindomo.
Najstarija poznata ptica arheopteriks nije se mnogo razlikovala od gmizavaca. Izgledom je podsecala na letece gmizavce, ali je imala krila pokrivena perjem. Zivela je pre oko 150 miliona godina.
Ptice trkačice  je nadred pravih, današnjih ptica koje nemaju sposobnost letenja. U vezi sa tim grudna kost im je kratka i bez koštanog grebena, kobilice (crista sterni), za koju se vezuju mišići pokretači krila,a krila su zakržljala. Redukovane su im ključne kosti, a lopatica i korakoidna kost su zakržljale. Ne poseduju letna pera već su im čitavo telo i krila pokriveni mekanim, rastresitim perjem. Noge su im dobro razvijene i pripadaju odličnim trkačicama.Nemaju trticne zlezde
Picture
Kiviji  je red ptica trkačica koji obuhvata samo jednu porodicu sa tri vrste i sve žive na Novom Zelandu.Kiviji su otprilike veličine fazana,  zaobljenog tela sa izduženim vratom i malom glavom. Krila su potpuno zakržljala, a noge kratke, snažne i sa četiri prsta. Telo im je pokriveno dlakastim perjem sive ili braon boje. Na glavi se nalaze sitne oči i dugačak zakrivljen kljun na čijem vrhu leže nosni otvori. Oko tih otvora nalaze se čulne dlačice osetljive na dodir.Smatraju se ugroženim od strane IUCN. Osnovna opasnost za ove ptice je predatorstvo od strane sisara (domaćih životinja, pasa i mačaka). Čini se da je populacija u nazadovanju. 
Picture
Noj  je velika afrička ptica neletačica iz reda trkačica. Nojevi su prepoznatljivi po svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 kilometara na čas — najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 metara i težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.
Picture
Nandui su rod ptica neletacica (trkacica). Najvece ptice su Juzne Amerike. Imaju tri prsta na nogama. U okviru ovog reda postoje dve vrste, a to su : nandu-americki noj (velicine do 1,7 m) i manji Darvinov nandu.
Picture
Kazuari  je red najprimitivnijih ptica trkačica koji objedinjuje dve porodice prave kazuare i emue. Pripadaju im krupne ptice čije je telo pokriveno dlakastim, grubim perjem, a glava i vrat su goli. Visina im je 150-170 cm, a težina 40-55 kg (emu) i 80-90 kg (kazuari). Naseljavaju područje Australije i Nove Gvineje, staništa iznad 1000 m nadmorske visine u nepristupačnim, gustim šumama i neprohodnom šipražju. Staništa su ozbiljno ugrožena delovanjem čoveka pa se njihov broj ubrzano smanjuje.
Picture
Tinamui  ili planinske koke je red ptica trkačica koji se sastoji od samo jedne porodice. Žive u raznovrsnim staništima tropskim kišnim šumama, stepama i pašnjacima.Spoljašnjim izgledom su vrlo slični kokama kao što su jarebice. Boja perja varira od svetlo do tamno smeđe ili sive, često sa tamnim mrljama. Nema velike razlike među polovima, stim što su ženke malo krupnije. Imaju malu glavu, dugačak i vitak vrat i težine su od 150 g do 2 kg, dok su dužine 15 - 20 cm. Imaju kratka krila, rep i kobilicu na grudnoj kosti tako da mogu da lete, ali veoma slabo.
Ptice letacice obuhvataju ptice cija je grudna kost sa snaznim kostanim grebenom- kobilicom i sa razvijenim krilima. One su dobri letaci ili plivaci. Vecina danasnjih ptica pripada  ovoj grupi.
Pevacice su najbrojniji red ptica. Imaju cetiri prsta na nogama od kojih je jedan postavljen pozadi. U pevacice spadaju vrabac,senica,slavuj,svraka,zeba,caric,kos,lasta,vrana,gavran,svraka.
Papagaji se odlikuju krupnom glavom, sarenim perjem i kljunom koji je povijen.Na nogama imaju cetiri prsta dva okrenuta napred i dva pozadi.
Grabljivice  je red ptica letačica sa oko 270 vrsta koje imaju snažno, mišićno telo, kljun i kandže kao prilagođenosti grabljivom načinu ishrane. Od čula im je najbolje razvijeno čulo vida. Odlični su i veoma spretni letači. Najpoznatije porodice supova, strvinara, orlova, jastrebova, sokolova,eja,kondora.
Detlici su ptice koje imaju noge prilagodjene lakom kretanju po drvecu. Dva prsta su im okrenuta napred,a dva pozadi. Kod nas su najpoznatiji veliki detlic,mali detlic i zuna.
Sove su nocne ptice grabljivice. Imaju kratko telo sa rastresitim mekanim perijem: Rastresito perije sova omogucava necujan let,sto je jedna od adaptacija  koja im omogucava nocni lov plena. Plen hvataju snaznim kandzama. Odlikuju se dobrim culom sluha.Sove ne grade gnezda vec jaja polazu u supljine drveca ili u gnezda drugih ptica. Poznate vrste sova su velika usara,cuk,sumska sova.
U red plovusa spadaju guske,patke i labudovi. Imaju gusto nepromocivo perjer. Noge su im kratke sa cetri prsta,a izmedju prednja tri se nalaze plovne kozice. Dobri su plivaci i letaci, a neke cak vrste mogu i da rone..Hrane se biljkama , semenjem  i vodenim zivotinjama. Vecina vrsta iz ovog reda su selice.
Kokoši ili koke  su veoma rasprostranjen red iz klase ptica . Odlikuju ih veoma snažne noge koje su dobro prilagođene čeprkanju i trčanju. Kada lete, to čine samo na kratkim razdaljinama. U ovaj red spadaju kokoske, curke,fazani,paunovi.
Sljuke i galebovi su dobri letaci i plivaci. Sljuke imaju dugacak i tanak kljun.Galebovi  zive u oblastima pored mora, jezera i reka.
Ždralovi  je red ptica letačica kome pripadaju jako krupne ptice sa dugačkim vratom, nogama i kljunom i upadljivo obojenim perjem. Veoma raznovrstan red koji sadrži znatan broj kako današnjih tako i izumrlih porodica, koje su međusobno veoma malo slične, imaju malo zajedničkih osobina bar na prvi pogled. Tako su neke porodice, kao npr. barske koke, veoma brojne, raznovrsne i rasprostranjene skoro po čitavom svetu dok su druge sa nekoliko vrsta ili čak samo jednom vrstom, kao porodica guaraune ograničena na područje od SAD do Argentine. Morfološki se takođe puno razlikuju. Zajednička opšta građa i neke odlike skeleta što ukazuje na njihovu evolutivnu povezanost i dodatno je podržano molekularnim analizama.
Kukavice se odlikuju uglavnom sivom bojom perja. Velicine su obicnog goluba. Imaju slicne prste kao papagaji, sto im omogucava lako kretanje po drvecu.Zimi se sele iz Evrope u Afriku. Svoja jaja polazu u tudja gnezda.
Albatrosi su najpopularnije ptice subpolarnih voda Antarktika, iako se mogu sresti u umerenim, pa i u tropskim morima.Velika okeanska ptica, tela pokrivenog belim perjem, sivkaste glave i vrata. Gornja površina dugih i mekih krila, kao i kratkog repa, je tamnosmeđa, skoro crna. Preko oka, prema nazad, ima tanku tamnu crtu. Odrasle ptice imaju ružičasto-žuti kljun. Donja strana krila takođe je po ivicama tamna. Mlade ptice imaju sivu glavu i vrat, i tamni kljun. Na kratkim nogama među prstima ima plovne kožice. Telo mu je dugo oko jedan metar, a rasponom krila dostigne dva i po metra. Jedan je od najboljih okeanskih letača koji najveći deo života provede jedreći nad hladnim subpolarnim okeanima južne polulopte. Ponekad doleti do evropskih obala.
Pingvini su familija vodenih, neletećih ptica, koje žive uglavnom na južnoj hemisferi. Obuhvataju šest rodova sa 17 ili 20 vrsta, u zavisnosti od autora. Pingvini su prilagođeni životu u vodi sa krilima koja su evoluirala u peraja. Perje im je crno na leđima, dok je na trbuhu bijelo. Hrane se račićima, ribom, lignjama i drugim morskim životinjama koje love dok plivaju pod vodom. Pod vodom provode skoro polovinu svog života
Rode i caplje su ptice koje zive u oblasti jezera,bara , mocvara. Imaju duge noge i kljun. Hrane se ribama,zabama i zmijama. Mnoge vrste su selice.
Pelikani i kormorani na nogama imaju cetiri prsta, a izmedju njih plovne kozice. Pelikani su velike ptice sa izrazenim kljunom na cijem se donjem delu nalazi kesa za smestanje ulovljene ribe.
Golubovi  je red ptica letačica koji obuhvata dve porodice, dodoe i pravi golubovi i grlice, od kojih je prva porodica, dodoi, potpuno istrebljena. Zajedničo svim tim pticama jesu važne anatomske i morfološke osobine skeleta i sistema za varenje. Imaju dobro razvijenu voljku i muskulozni želudac, a mogu da dišu dok piju vodu pa ne moraju da podižu glavu da bi progutali gutljaj vode. Od davnina se gaje radi mesa i za prenošenje pisama (golubovi pismonoše). Rasprostranjeni su po čitavom svetu, a najviše ih ima u australijskoj oblasti.
Čiope  su red ptica. Sastoje se od dve porodice: prave čiope  i ćubaste čiope . U ovaj red je nakon skorašnjih istraživanja svrstana i porodica kolibrija , koju pojedini autori izdvajaju u sopstveni red .Red čiopa ima oko 450 vrsta, i ima veliku ulogu u kulturi indijanskih naroda.Naziv Apodiformes potiče od grčkih reči „a pous“, što znači „bez nogu“. Čiope imaju malena stopala, a i noge su im kratke. Mnoge ptice u ovom redu ne mogu hodati, i ne mogu brzo pobeći hodanjem od grabljivica. Iako su im stopala slaba, snažni su letači. Zbog vratnih mišića ove ptice mogu brzo okretati glavu. Neke fizičke razlike i razlike u ponašanju razdvajaju red u dve porodice.