Pljosnati crvi

Kljucne reci:dvobocna simetrija, parenhlim,ganglije,vrpčast nervni sistem,sistem organa za izlucivanje

U ovoj lekciji upoznaces se sa odlikama pljosnatih crva . Saznaces o njohovoj gradji, nacinu zivota i znacaj ovg tipa za nas zivot na zemlji. Toplo Vam preporučujemo da se podestite predhodne lekcije o dupljarima zbog sticanja osnovnih znanja o njima http://biologijakp.weebly.com/dupljari.html ili mozete procitati kratak sazetak na adresi http://biologijakp.weebly.com/dupljari-ukratko. Kod ovog tipa neki od sistema organa su evoluirali, a neki se prvi put pojavljuju.
Šta čekamo :) Hajde da učimo!

Pljosnati crvi su tip zivotinja koje naseljavaju vode i vlazna mesta (predele oko vode). Za njih slobodno mozemo da kazemo da su "prave" zivotinje jer se aktivno krecu i celije su im organizovane u tkiva i organe. Zive u slanim i slatkim vodama, sa tim da su vrste koje zive u slanim vodama izrazito obojene za razliku od onih koji su stanovnici slatkih voda.Veličine su 1-2 centimetra, dok su pojedine vrste naročito paraziti znatno duži (primer je pantljičara koja može dostići dužinu od 12 cm). Ovaj tip je znatno razvijeniji od predhodnog tipa- dupljara. Ovaj tip ima dvobocnu simetriju , to znaci da na telu razlikujemo levu i desnu stranu tela kao i glaveni i repni deo , Takodje razlikujemo ledjnu i trbušnu stranu tela.

Na ovoj slici je prikazana razlika izmedju asimetricnih,radijalno i dvobocno simetricnih zivotinja na primeru sundjera,dupljara i zglavkara

Prikaz dvobocne simetrije na primeru raka. Zglavkari kao i pljosnati crvi takodje imaju dvobocnu simetriju.

Kako li je nastala dvobočna simetrija pitanje je sad? :)

Dvobocna odnosno bilateralna simetrija je posledica nacina kretanja ovih zivotinja. Zivotinje se krecu napred sto dovodi do odvajanja glavenog regiona , takodje na uzduznom preseku primecujemo da su nervne "centrale" tj ganglije smestene u glavenom regionu kao posledica aktivnijeg nacina zivota.

U sledecem video prilogu mozete videti nacin kretanja planarije. Ovaj nacin kretanja kao sto smo prethodno rekli dovodi do stvaranja glavenog regiona - taj proces se naziva proces Cefalizacija. Cefalizacija je proces koji se odvijao uporedo sa evolucijom živih bića. To je proces formiranja glavenog regiona kod bilateralno simetričnih organizama, tokom kojeg se nervno tkivo, tokom više generecija, koncentriše na jedan kraj organizma. Najprostiji organizmi kod kojih je proces cefalizacije dovršen su pljosnati crvi, a od beskičmenjaka kodzglavkara je proces cefalizacije najviše izražen.

Više o cefalizaciji ucices u 2. godini gimnazije. Ali od viška glava ne boli pa tako nismo zeleli da vam uskratimo to zadovoljstvo da saznate za jedan nov pojam. A i u ostalom ko ne plati na mostu plati će na ćupriji. :)
U sledećoj tabeli Vam prikazujemo osnovne odlike ovog tipa.

Carstvo	Broj ćelija	Ishrana	Staniste	Razmnozavanje	Kretanje
Životinja	Višećelijske prave životinje	Heterotrofna	Slatke i slane vode	Polno i bespolno	Aktivno kretanje

Za razliku od dupljara telo pljosnatih crva je gradjeno iz tri sloja spoljasnjeg , sredisnjeg i unutrasnjeg. Slika levo prikazuje slojeve pri uzduznom preseku.Sredisnji slojh je sastavljen od sundjerastih celija i naziva se parenhim. Od ovog tipa pa nadalje sve zivotinje su gradjene na slican nacin. Vecina su hermafroditi odnosno dvopolni (http://biologijakp.weebly.com/sunjdjeri.html pogledaj ovu lekciju) Karakteristicno je da ovaj tip nema telesnu duplju.

U ovaj tip spadaju turbelarije (trepljasti crvi), metilji,pantljicare i nemertine*

*-Dodatna informacija za one koje zele da znaju vise.

Trepljasti crvi -Turbellarije

Trepljasti crvi odnosno turbelarije su grupa u okviru tipa pljosnatih crva. Mi ce mo Vas upoznati sa ovom klasom preko planarije . Planariju mozes naci u bistrim vodama . Planarija je jedna od najpoznatijih predstavnika ove grupe, pa je zbog toga postala i sinonim za celu klasu.

Trepljasti crvi su slobodnoziveci organizmi koji uglavno zive u vodi . Veci broj vrsta zivi u morskoj vodi one vrste kao sto smo predhodno rekli imaju telo sa izraženijim bojama. Velicina tela se krece od nekoliko milimetra do nekoliko centimetra . Najpoznatiji predstavnici jesu planarije. Planarije mogu naseljavati slane i slatke vode , s tim da morske vrste mogu da porastu do pola metara .

Planarije su pljosnati čije je telo pokriveno jednoslojnim trepljastim epitelom pomoću koga se kreću. Vode slobodnoživeći način života najviše u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta kao i onih koje žive na vlažnim mestima na kopnu. Malih su dimenzija ,obično su jakih boja, a samo je mali broj vrsta beličast ili bezbojan.
Telo im je listolikog oblika i spljošteno pa se na njemu razlikuju :

trbušna strana je ravna i njome obično puze po podlozi;
leđna strana koja je ispupčena.
glaveni deo na kome se nalaze različiti čulni organi:
čulne dlačice
čulne jamice
oči
dva izraštaja u vidu pipaka (aurikule) na kojima su čulne ćelije.

Ukoliko želite da pogledate prezentaciju u punom ekranu to mozete uciniti preko linka:http://linoit.com/users/biologijakp/canvases/Planarije

Kožno-mišićni sloj je izgrađen od 3 sloja i to su:

jednoslojnog, trepljastog epitela koji pokriva površinu tela i u kome se nalaze:
- žlezdane ćelije koje luče sluz čime se olakšava puzanje po podlozi; kod nekih vrsta ovaj sluzavi sekret može da služi za pričvršćivanje za podlogu ili može da bude otrovan;
- mišića koji su zaslužni za kretanje i raspoređeni su u nekoliko slojeva

Parenhim je vezivno tkivo i sastoji se od:

zvezdastih ćelija spojenih preko nastavaka i
tečnosti koja ispunjava međućelijske prostore.

Parenhimsko tkivo ima više uloga:

transport hranljivih materija od creva ka unutrašnjim organima procesom difuzije, pošto krvni sistem nije razvijen;
transport štetnih i nepotrebnih materija koje nastaju kao prozivodi metabolizma do protonefridija
u njemu se skladište rezervne hranljive materije;
daje potporu organima.

Crevo se završava u parenhimu i sastoji se iz prednjeg i srednjeg creva. Zadnje crevo i analni otvor ne postoje pa se kroz usni otvor unosi hrana i izbacuju nesvareni ostaci. Ždrelo je dobro razvijeno, mišićavo i može da se izbaci kroz usta i njime uhvati plen. Srednje crevo je razgranato po čitavom telu čime se omogućava transport hrane.
Disanje se obavlja celom površinom tela, a krvni sistem nije razvijen. Izlučivanje se vrši protonefridijama koje se prvi put u životinjskom svetu javljaju upravo kod planarija.
Nervni sistem se sastoji od moždane ganglije i vrpci koje polaze od nje, vrpčastog je tipa. Kod veceg broja vrsta od ganglije polazi tri para vrpci: trbušne, leđne i bočne.
Razmnožavaju se na dva načina:

polno, imaju složen hermafroditni polni sistem; iako su hermafroditi veoma retko dolazi do samooplođenja;
bespolno – poprečnom deobom.

Imaju veliku moć regeneracije pa ako se telo iseče na nekoliko delova iz svakog od njih će se kompletirati nova jedinka.

Pljosnati crvi; planarije from Ivana Damnjanovic

Metilji

Konacno smo dosli i do tih metilja, nego salu na stranu ova klasa nije na dobrom glasu :) .
-Zasto?
Saznaces u ovom poglavlju.

Kao sto rekosmo metilji su ozloglasene zivotinje koje pripadaju tipu pljosnatih crva. U ovu klasu spadaju iskljucivo parazitske zivotinje. Metilji parazitiraju na telu i u telu svojih domacina kojima nanose stetu. Posto parazitiraju i zive na racun drugih organizama njihovo telo i metabolizam je posebno prilagodjen ovakvom nacinu zivota. Telo im je spljosteno i listolikog obilka , velicine do 5 cm. Specijalni organi za parazitiranje su pijavke. Na telu najcesce mozemo uociti dve pijavke oko sunog otvora se nalazi usna pijavka dok se usta nastavljaju u zdrelo, jednjak i crvo koje je razgranato i kao kod planarija nema posebnog analnog otvora. Crevo takodje i preuzima ulogu transportnog sistema zbog razgranatosti.Napominjemo da pijavke ne sluze za unosenje hrane vec za pricvrscivanje.

Nismo napomenuli da se trbusna pijavka nalazi na trbusnom delu tela :).

Od sistema organa imamo promene kod sistema za izlucivanje koji se zavrsava u mokracnoj besici a odakle se izbacuje u spoljasnju sredinu. Spoljasnji paraziti disu celim telom dok unutrasnji imaju poseban nacin za disanje , preko kojeg uspevaju da prezive u posebnim situacijama gde je smanjena kolicina kiseonika. Culni organi i nervni sistem su slabo razvijeni. Nervni sistem je vrpcast i vrpce su povezane medjusobno poprecnim vezama.

Metilji su hermafroditi tj dvopolni su . Nakon oplodjenja iz jajetaq se novi metilj razvija kroz niz larvenih stupnjeva. Larve dospevaju u takozvane prelazne domacine . Nakon nekog vremena dolazi do metamorfoze do odrasle jedinke nakon cega se nova jedinka parazitira na stalnom domacinu.Zbog dugotrajnog puta od oplodjenog jajeta do adulta metilja, ali i ostalih parazitskih crva, jedinke su prilagodjene da polazu veliki broj jaja od kojih ce samo mali deo dospeti do prelaznog domacina , a jos manji do stalnih.

Da malo pojasnimo ovu zbrku provescemo vas kroz zivotni ciklus velikog metilja.

Neke vrste parazitiraju na skrgama i telu riba dok neke u polnom sistemu ptica . Kod ljudi i kod drugih sisara prouzrokuju bolest metiljavost. To je opasno oboljenje koje se manifestuje visokom temperaturom i upalom jetre.

Metilji from Ivana Damnjanovic

Pantljicare

Kao i metilji i ovu grupu zivotinja cine paraziti. Koji ukoliko se ne primete u ranoj fazi mogu naneti ozbiljne posledice pa i smrt zbog toga je vazno da :
Dobro odrzavas higijenu .
Ako imas psa, uvek posle igre sa psom operi ruke
Kupujes meso u proverenim mesarama .
Voditi domace zivotinje na preglede kod veterinara.

Pantljičare (Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi isključivi endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene.
Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. na telu se razlikuju:

prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex);
iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji;
niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila).

pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;
u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;
organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;
polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;
razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosnosvinja;
- oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
- u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
- larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; ** u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
- čovek se zarazi jedući nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.

Pseća pantljičara (lat. Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, a kao prelazni domaćin je čovek. Ciste (larve) pseće pantljičare mogu u telu čoveka izazvati teške, nekada smrtonosne posledice.

Metilji i pantljicar etanja from Vuk Stevanovic