|
Nivoi organizacije organskih sistema Kljucne reci:celija,tkivo,molekul,atom,organ,sistem organa,organizam,jedro,dnk,mitoza,mejoza,zigot,embrion,organele
|
|
Znamo da zivot na zemlji postoji nesto vise od 3,5 milijarde godina, ali pre oko 3 milijarde godina se pojavljuju slozeniji visecelijski organizmi Stvaranjem povoljnih uslova u spoljasnjoj sredini uz postepene promene u gradji nekih organizama,nastaju ziva bica koja naseljavaju kopno.
Osnovne zajednicke osobine svih zivih bica na Zemlji jesu: ćelijska gradja ,rast i razvoj,disanje,ishrana,nadrazljivost ,razmnozavanje,nasledjivanje,starenje i smrt. Sva ziva bica nezavisno od slozenosti njihove gradje sacinjava nekoliko hemijskih elemenata:ugljenik,kiseonik,vodonik,azot,kalcijum itd.. Covek je kao i sva druga ziva bica izgradjen od velikog broja razlicitih cestica supstance koje su energijom povezane u celinu.Svaki nas deo tela ma koliko bio razlicit potice od nekih istih ili veoma slicnih delova. Sve pocinje sa atomima , koji se povezuju i grupisu stvarajuci molekul, vise molekula stvara organele, udruzene organele obrazuju celiju ,vise celija obrazuju tkiva,udruzena tkiva obrazuju organe koji obrazuju sisteme organa i na kraju sve to cini jednu ogromnu celinu organizam.
Zivot je sasvim posebna organizacija hemijske materije
Telo coveka se sastoji od bas velikog broja celija. Celija je osnovna struktura i funkcionalna jedinica gradje svih zivih bica.Celije su razlicite velicine. Obicno su sitne i mogu se videti samo pod mikroskopom ,medjutim ima i onih koje se vide golim okom. Oblik celija je takodje razlicit , celije mogu biti loptaste ,plocaste,zvezdaste,vretenaste. Oblik i velicina celije zavise od funkcije celije.Osnovna gradja svih celija je ista ma koliko one bile razlicite po obliku , funkciji,velicini. Sve celije se sastoje od citoplazme, celijske membrane,organele i jedra. Svi delovi celije su medjusobno povezani i funkcionisu kao celina.
Najzastupljeniji hemijski elementi u celijama su kiseonik,ugljenik,vodonik,azot,kalcijum,kalijum,fosfor,,magnezijum,
natrijum ,hlor i gvozdje.
natrijum ,hlor i gvozdje.
Sveukupnu kontrolu celije ,njenih fizioloskih procesa, deoba,metabolizma vrse delovi celijskog jedra koji se zovu hromozomi. U hromozomima se nalaze informacije za sintezu proteina,celijsku deobu,celijski ciklus.Hromozomi su sastavljeni od dugih molekula dnk (dezoksiribonukleinske kiseline). Delovi ogromnog lanca dnk-a su geni i oni predstavljaju osnovnu jedinicu nasledjivanja.
Celijska membrana je granicna opna izmedju unutrasnjosti celije i okolnog medjucelijskog prostora . Celijska membrana je polupropustljiva sto znaci da omogucava ulaz tacno odredjenih supstanci u celiju i time stiti celiju od nezeljenih uticaja drugih supstanci ili organizama.
Jedro je kontrolni centar celije ,nalazi se u sredini citoplazme. Obavijen je omotacem sa porama. Sadrzi hromozome . Jedrov materijal naziva se hromatin i sluzi za pravljenje dnk-a.
Mitohondrije vrse celijsko disanje i proizvode energiju. Tu se udahnuti kiseonik koristi za razgradnju svarele hrane dospele iz creva . Ovim procesom se oslobadja energija koja je neophodna za rad svih celija u organizmu.
Lizozom je organerla za varenje ostecenih delova celije ili nepotrebnih molekula. Lizozom brani celije od mikroorganizma varenjem virusa ili bakterija.
Ribozomi su sucusna okrugla telasca na kojima se stvaraju belancevine odnosno proteini.
Endoplazmaticni retikulum je mesto sinteze ,transporta i skladistenja razlicitih molekula. Kod nekih celija tu se vrsi razgradnja stetnih materija.Endoplazmaticni retikulum moze biti glatki ili graduisan.Na njega se nadovezuje goldzijev aparat. Goldzijev aparat ucestvuje u stvaranju proteina i masti i upravlja kretanjem ovih molekula u celiji.
Vakuola je kesica obavijena opnom koja prenosi i skladisti unete supstance,produkte razgradnje i vodu. U nekim celijama odrzava cvrstinu.
Jedro je kontrolni centar celije ,nalazi se u sredini citoplazme. Obavijen je omotacem sa porama. Sadrzi hromozome . Jedrov materijal naziva se hromatin i sluzi za pravljenje dnk-a.
Mitohondrije vrse celijsko disanje i proizvode energiju. Tu se udahnuti kiseonik koristi za razgradnju svarele hrane dospele iz creva . Ovim procesom se oslobadja energija koja je neophodna za rad svih celija u organizmu.
Lizozom je organerla za varenje ostecenih delova celije ili nepotrebnih molekula. Lizozom brani celije od mikroorganizma varenjem virusa ili bakterija.
Ribozomi su sucusna okrugla telasca na kojima se stvaraju belancevine odnosno proteini.
Endoplazmaticni retikulum je mesto sinteze ,transporta i skladistenja razlicitih molekula. Kod nekih celija tu se vrsi razgradnja stetnih materija.Endoplazmaticni retikulum moze biti glatki ili graduisan.Na njega se nadovezuje goldzijev aparat. Goldzijev aparat ucestvuje u stvaranju proteina i masti i upravlja kretanjem ovih molekula u celiji.
Vakuola je kesica obavijena opnom koja prenosi i skladisti unete supstance,produkte razgradnje i vodu. U nekim celijama odrzava cvrstinu.
Zivot svakoga od nas je zapoceo jednom jedinom celijom-oplodjenom jajnom celijom (zigotom). U nastavku je tekst za one koje zele da znaju nesto vise.
Proces razvica vecine zivih bica , pa i ljudskog poceo je oplodjenjem odnosno spajanjem muske i zenske polne celije. Procesom oplodjenja nastaje prva celija novog organizma ,koja odmah pocinje da se deli i njenim uzastupnim deobama nastaje lopta celija . Ubrzo se ta lopta raslovljava na tri lista : spoljasnji ,sredisnji i unutrasnji. Od spoljasnjeg lista nastace koza i nervni sistem, od sredisnjeg krv,srce,krvni sudovi,misici,skelet,bubrezi,organi za razmnozavanje , dok ce od unutrasnjeg nastati zlezde,organi za disanje i organi za varenje.
Sada kada znamo da smo se razvili deobom celija ,hajde da malo bolje izucimo tu deobu.
Nove celije u organizmu nastaju u procesu deobe.Postoje dva nacina stvaranja novih celija .Jedan nacin-mitoza stvara najveci broj celija naseg tela (tkiva,organa, organskih sistema) ,dok drugom vrstom celija nastaju posebne polne celije koje sluze samo za razmnozavanje i imaju duplo manji broj hromozoma
Mitoza je slozen proces deobe telesnih celija, tj stvaranje novih celija podelom jedne celije na dve istovetne celije , sa istim brojem hromozoma kao sto je imala celija koja je pocela da se deli. Proces mioticke deobe se odvija u nekoliko faza , a to su:profaza,metafaza,anafaza,telofaza. Pre procesa deobe u celiji dolazi do udvostrucavanja kompletnog materijala koji ce se u toku deobe ravnomerno raspodeliti na dve cerke celije . Ova faza se naziva interfaza
Profaza se karakteriše prisustvom maksimalno izduženih hromozoma, končastog izgleda mrežoliko isprepletanih po celom jedru.
Na svaki kraj ćelije tj. na polove, odlazi po jeda par centriola budući da je došlo do njihove duplikacije u G2 fazi interfaze. Migracija centriola na suprotne polove ćelije odvija se na taj način što parovi centriola, koji nakon duplikacije stoje u neposrednoj blizini, intenzivno sintetišu mikrotubule koje se umeću između njih kao lučno uobličene niti. Kako polimerizacija mikrotubula napreduje ove niti se sve više izdužuju i potiskuju centriole na suprotne krajeve ćelije. Figura koja u ovom procesu nastaje naziva se mitotsko ( deobno ) vreteno. Krajem ove faze hromozomi postaju vidljivi, kraći, deblji i tamnije su boje, a uzdužno su podeljeni na dve identične hromatide koje su spojene centromerom.
Na svaki kraj ćelije tj. na polove, odlazi po jeda par centriola budući da je došlo do njihove duplikacije u G2 fazi interfaze. Migracija centriola na suprotne polove ćelije odvija se na taj način što parovi centriola, koji nakon duplikacije stoje u neposrednoj blizini, intenzivno sintetišu mikrotubule koje se umeću između njih kao lučno uobličene niti. Kako polimerizacija mikrotubula napreduje ove niti se sve više izdužuju i potiskuju centriole na suprotne krajeve ćelije. Figura koja u ovom procesu nastaje naziva se mitotsko ( deobno ) vreteno. Krajem ove faze hromozomi postaju vidljivi, kraći, deblji i tamnije su boje, a uzdužno su podeljeni na dve identične hromatide koje su spojene centromerom.
Metafaza traje veoma kratko i u njoj su hromozomi već u velikoj meri kondenzovani tako da su vrlo dobro vidljivi zbog čega su upravo ovde najpogodniji za analizu. Budući da su oslobođeni jedrove membrane, oni se, potiskivani od strane kinetohornih mikrotubula, smeštaju u ekvatorijalni ( središnji ) region ćelije. Tu se postavljaju jedan pored drugog tako da su im hromatide paralelne ekvatoru deobnog vretena, pri čemu se formira figura označena kao metafazna ploča. Hromatide na hromozomu se razdvajaju i ostaju spojene još samo na nivou centromere.
Anafaza je takođe kratka i traje svega nekoliko minuta. Na njenom početku centromere se dele, što omogućuje i hromozomima da se podele na dve hromatide koje će postati sestrinski hromozomi. Niti deobnog vretena se tokom ove faze postepeno skraćuju i sestrinske hromozome povlače na suprotne polove deobnog vretena.
Telofaza, završna faza mitoze (grc. thelos = kraj), počinje u momentu kada hromozomi dostignu polove deobnog vretena. Za vreme ove finalne faze mitoze dolazi do despiralizacije hromozoma, oni se izdužuju i postaju slabije vidljivi. Oko hromozoma, na svakom ćelijskom polu, formira se jedrova membrana i pojavljuje se nukleolus. Tako su formirana dva nova jedra i time je kariokineza definitivno završena. Istovremeno dolazi i do ravnomerne raspodele organela kao i ostalog ćelijskog sadržaja u citoplazmi oko novoformiranih jedara.
Mejoza je deoba posebnih telesnih celija koje se nalaze u polnim zlezdama zene i muskarca. Mejozom jedne celije nastaju cetri polne celije . Tokom mejoze smanjuje se broj hromozoma na polovinu u odnosu na telesne (somatske) celije , pa celije coveka koje su nastale mejozom sadrze 23 hromozoma . Zbog smanjenja broja hromozoma mejoza se naziva jos i redukciona deoba.Za razliku od mitoze mejoza se sastoji iz dve deobe.Pre pocetka deobe kao i u mitozi duplira se kolicina dnk materijala . Tokom prve deobe dolazi do redukcije broja hromozoma sa 2n na n,ali hromozomi sadrze dupliranu kolicinu dnk materijala. Tokom druge deobe obavlja se mitoza koja ima zadatak da razdvoji dupliranu kolicinu dnk-a. Spajanjem polnih celija sa n hromozoma dobija se zigot koji na taj nacin dobija 2n hromozoma. Koji nastavlja da se deli i tako nastaje nova jedinka
Dobro kada smo naučili sve o ćelijama i njihovim deobama hajde da predjemo na viši nivo biološke klasifikacije tkiva i organe.
Tkivo je skup celija zajednickog embrionalnog porekla, slicne gradje,oblika ,velicine i iste funkcije. Tkiva mogu biti sastavljena od gusto zbijenih celija sa uskim medjucelijskim prostorima i malo medjucelijske supstance. Ima takvih u kojima su celije prilicno udaljene jedna od druge, a medjuprostori su ispunjeni tecnom valjkastom hrskavicavom ili mineralnom medjucelijskom supstancom. U ljudskom telu postoje cetiri osnovne vrste tkiva : pokrovno,vezivna ili potporna,misicna i nervno tkivo.
Make your own mind maps with Mindomo.
Pokrovno (epitelno) tkivo ima zastitnu funkciju. Ono oblaze,pokriva povrsinu tela,unutrasnje supljine i organe (jednjak ,creva) Gradjeno je od gusto zbijenih najcesce pljosnatih,kockastih i cilindricnih celija.
Potporno tkivo povezuje delove organizma i daje cvrstinu telu. Moze biti elasticno ,rastresito i masno vezivno tkivo, zatim hrskavicavo,kostano i krvno tkivo. Celije ovog tkiva nisu zbijene i one u medjucelijski prostor izlucuju razlicite materije koje vrse odredjene funkcije. Misicno tkivo omogucava pokretanje tela i predstavlja deo gradje misica , kao i zidova unutrasnjih organa . Izgradjeno je od izduzenih celija , najcesce vretenastih ili cilindricnih koje imaju sposobnost grcenja i opustanja. Postoje tri vrste misicnog : poprecno prugasto misicno tkivo,glatko misicno tkivo, i srcano misicno tkivo. Nervno tkivo zajedno sa culima registruje sve promene koje se odvijaju u nasoj okolini i telu omogucava odgovarajucu reakciju. Grade ga celije zvezdastog oblika. Nervno tkivo gradi mozak kicmenu mozdinu i nerve u telu coveka
Potporno tkivo povezuje delove organizma i daje cvrstinu telu. Moze biti elasticno ,rastresito i masno vezivno tkivo, zatim hrskavicavo,kostano i krvno tkivo. Celije ovog tkiva nisu zbijene i one u medjucelijski prostor izlucuju razlicite materije koje vrse odredjene funkcije. Misicno tkivo omogucava pokretanje tela i predstavlja deo gradje misica , kao i zidova unutrasnjih organa . Izgradjeno je od izduzenih celija , najcesce vretenastih ili cilindricnih koje imaju sposobnost grcenja i opustanja. Postoje tri vrste misicnog : poprecno prugasto misicno tkivo,glatko misicno tkivo, i srcano misicno tkivo. Nervno tkivo zajedno sa culima registruje sve promene koje se odvijaju u nasoj okolini i telu omogucava odgovarajucu reakciju. Grade ga celije zvezdastog oblika. Nervno tkivo gradi mozak kicmenu mozdinu i nerve u telu coveka
Vise razlicitih , medjusobno povezanih tkiva koja imaju odredjeno mesto i funkciju u nasem telu gradi organe (oko,srce,zeludac,pluca,jetru,bubreg). Tako se srce sastoji od misicnog,nervnog,pokrovnog i potpornog tkiva.
Vise povezanih organa sa zajednickom funkcijom udruzuju se i grade sistem organa. Sistemi organa obavljaju vrlo vazne i znacajne funkcije (disanje,varenje,izlucivanje,cirkulacija...). U telu coveka postoje:
- Kozni sistem
- Skeletni sistem
- Misicni sistem
- Nervni sistem
- Sistem culnih organa
- Sistem zlezda sa unutrasnjim lucenjem
- Sistem organa za varenje
- Sistem organa za disanje
- Sistem organa za cirkulaciju
- Sistem organa za izlucivanje
- Sistem organa za razmnozavanje
Ćelija from Ena Horvat
Deoba ćelije from Ena Horvat
