Biom je ekološki sistem koji obuhvata više sličnih ekosistema. Razlikujemo kopnene i vodene ekosisteme. Svi biomi na Zemlji čine biosferu. Biosfera je najviši ekološki sistem na Zemlji. Svi delovi atmosfere, litosfere i hidrosfere naseljeni živim bićima čine biosferu.

Kopneni biomi, idući od polova ka Ekvatoru su:
biom tundre
biom tajge
biom listopadnih šuma
biom mediteranskih večnozelenih šuma i makija
biom savane
biom stepe
biom pustinje i
biom tropskih kišnih šuma.
Vodeni biomi su:
biom mora i okeana i
biom kopnenih voda.

Kopneni biomi obuhvataju više sličnih ekosistema koji se razvijaju na kopnu. Budući da je razvoj ekosistema u skladu sa klimatskim uslovima na datom prostoru na Zemlji, uočavamo manje-više pravilan raspored idući od polova prema ekvatoru.

Biom tundre obuhvata ekosisteme koji se prostiru oko Severnog pola, dakle: krajnji sever Azije, Evrope i Severne Amerike, kao i nekoliko ostrva oko Južnog pola. Klimatski uslovi koji vladaju u ovoj oblasti su ograničavajući za većinu živih bića, uslovno rečeno - nepovoljni uslovi. Na ovaku životnu sredinu sa niskim temperaturama i sa malom količinom padavina, prilagođen je mali broj vrsta.  Biocenozama izgled daju lišajevi, mahovine, niske zeljaste biljke i patuljaste drvenaste biljke, a pravog drveća nema. Tu žive polarna lisica, beli medvedi, irvasi, polarne sove....

Biom tajge se prostire samo na severnoj hemisferi Zemlje, i to južno od bioma tundre. Odlikuje se blažim klimatskim uslovima koji pogoduju razviću većeg broja vrsta od onih koji naseljavaju tundru. Zahvaljujući većoj količini padavina, tu se razvijaju mnoge četinarske vrste: bor, smrča, jela, ariš.... To su četinarske šume - večno zelena vegetacija. Od listopadnog drveća, nastanjena je breza. Od životinjskog sveta tu možemo naći mrke medvede, dabrove, losove, irvase.....

Biom listopadnih šuma se prostore južno od bioma tajgi na severnoj hemisferi, a na južnoj hemisferi je zastupljen u jugoistočnoj Australiji, Novom Zelandu, Okeaniji i Južnoj Americi. Odlikuje se umerenom klimom - postoji smena četiri godišnja doba. Listopadnim šumama Evrope izgled određuje drveće poput bukve, hrasta, graba i drugo listopadno drveće. Te šume obiluju životinjskim svetom. Tu žive vuk, medved, zec, lisica, ris....

Biom večno zelenih mediteranskih šuma i makija obuhvata različite ekosisteme oko Sredozemnog mora, ekosisteme na okeanskoj zapadnoj obali Severne Amerike, Južne Australije i krajnjeg juga Afrike. Klima je blaga i umerena, sa velikom količinom padavina i sa malim razlikama letnjih i zimskih temperatura. Sušni period je leti, a jako puno padavina ima na jesen i proleće - neravnomeran raspored padavina je posledica blizine mora tj. okeana. Izgled biocenozi daju večnozelene biljke kao što su lovor i maslina i četinari alepski bor i čempres. Klima je pogodna za razvoj životinjskog sveta, pa tu možemo naći gekona, muflona, pelikane...

Biom stepa obuhvata široka prostranstva na jugu Sibira, kao i jedan deo Severne Amerike koji nazivamo prerije. Leta su u ovim oblastima suva i topla, a zime duge i hladne. Zbog takvih uslova onemogućen je život drvenastim biljkama, pa izgled biocenoze određuju niske zeljaste biljke, od kojih veliki broj pripada porodici trava. Životinje koje tu žive su: američki bizon, evropski bizon, prerijsko kuče....

Osim u Evropi, biom pustinja nalazimo na svim kontinentima. Pustinje su prisutne na prostorima gde vladaju visoke temperature tokom godine i jaka suša. Tamo je i velika razlika između dnevne i noćne temperature. Ipak, postoje biljne i životinjske vrste prilagođene na takve uslove. U pustinjama nalazimo američke kaktuse i afričke mlečike. Obe grupe biljaka su se promenile na sličan način. Njihovo stablo je obrazovalo tkivo za čuvanje vode, tako da je zadebljalo, a list je preobražen u trn, kako bi se transpiracija što manje obavljala. Od životinja, kamila se prilagodila sušnim i toplim uslovima formirajući grbu koja je ustvari rezervoar vode. U pustinjama nalazimo neke gmizavce, kao što su zmije i gušteri.

Biom tropskih šuma rasprostranjen je oko Ekvatora u Južnoj Americi, Africi i Aziji. Temperatura je tokom cele godine ujednačena, visoka. Ravnomerno su raspoređene padavine i stalno je velika vlažnost. Ovakvi uslovi su pogodni za rast i razvoj biljaka, tako da je ovaj biom najbogatiji drvenastim vrstama. U tim bogatim šumama živi mnogobrojan i raznoliki životinjski svet; nalazimo majmune, ptice, gmizavce, vodozemce, insekte.....

Biom okeana obuhvata sve ekosisteme mora i okeana. Posebna osobina ovih ekosistema je salinitet - velika količina soli rastvorene u vodi. Na takve uslove prilagođen je ogroman broj vrsta. Biljke su izrazito retko zastupljene, a alge umesto njih vrše fotosintezu. Životinjski svet je veoma raznovrstan i specifičan - pored riba, rakova, mekušaca, žive i sisari: delfini, kitovi...

Biom kopnenih voda  obuhvata sve ekosisteme kopnenih voda. U te vode ubrajamo reke, potoke, jezera i bare. Ovi ekosistemi su različiti sami po sebi, a osim toga razlikuju se u zavisnosti od kopnenog bioma koji ih okružuje. Sve kopnene vode su slatke vode. U njima je vrlo zastupljen biljni svet (skrivenosemenice), alge i mnoštvo vodenih životinja: ribe, rakovi, školjke....

Posmatrajući živi svet visokih planina svih kontinenata od podnožja do vrha, uočavamo isti obrazac smenjivanja bioma. To je posledica smanjivanja temperature s porastom nadmorske visine. Smenjivanje bioma na visokim planinama je slično onom koje uočavamo idući od Ekvatora ka polovima. Naime, u podnožju planine se nalazi biom koji je zastupljen oko planine. Na višim nadmorskim visinama date planine nalazimo biome koji slede po redu idući od koordinati te planine ka polovima. Kod dovoljno visokih planina nalazimo čak večni sneg i led, kao na polovima.

Biosfera obuhvata delove atmosfere, litosfere i hidrosfere naseljene živim bićima - to je vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode jer obuhvata sve biome. Živa bića naseljavaju atmosferu do visine od 12km, litosferu do dubine od 2km, a u okeanima se prostiru do dubine od 11km. To su krajnje granice biosfere, odnosno u tim granicama je postojanje života moguće.

Z A N I M Lj I V O S T I
            Na velikim morskim dubinama postoje mesta gde izvire topla voda. To su hidrotermalni podvodni izvori. Oko njih se formira specifična zajednica živog sveta. Bakterije u procesu hemosinteze stvaraju hranljive materije i grade veoma brojne populacije. Bakterijama se hrane račići, a njima se hrane krabe, puževi i valjkasti crvi. Prisustvo ovih životinja privlači veće životinje koje se njima hrane - hobotnice i ribe.
 
Biom tropskih šuma u Srbiji
            Od vremena nastanka planete Zemlje, njen oblik se zadržao, ali su se na površini menjali uslovi i izgled. Na tlu današnje Evrope nekada davno su rasle tropske šume, pošto je klima bila povoljna za njihov razvitak. Kako se klima tokom velikih vremenskih perioda menjala, tako su one nestale s tog prostora. Ipak, danas imamo ostatke koji svedoče o tim događajima. U klisurama današnjih reka, gde se klima manje izmenila, prisutne su tzv. reliktne zajednice. To su ostaci nekadašnjih tropskih šuma. Tu živi biljka srpska ramondija, čiji najbliži srodnici danas naseljavaju tropske kišne šume.