|
SISTEM ORGANA za cirkulaciju |
|
Sistem organa za cirkulaciju omogucava protok supstanci kroz organizam radi obavljanja raznih fizioloskih potreba. Cini ga krvni sistem i limfni sistem. Krvni sistem cini krv, srce i krvni sudovi a limfni sistem cini limfa, limfne zlezde i limfni sudovi.
|
Kod sundjera, dupljara, pljosnatih i valjkastih crva ovaj sistem ne postoji. Tek se prvi put javlja kod clankovitih crva. Njihov krvni sistem je zatvorenog tipa i cini ga ledjni krvni sud koji pulsira i predstavlja ledjno srce, polukruzni bocni krvni sudovi od kojih prvih pet pari pulsiraju i predstavljaju bocno srce i trbusni krvni sud kroz koje stalno protice krvna tecnost. Kod mekusaca je krvni sistem otvorenog tipa gde se krvna tecnost zahvaljujuci pulsiranju srca izliva u krvne sudove svuda po telu. Kod zglavkara je otvoreni tip krvnog sistema a srce se nalazi na ledjnoj strani tela. Kod bodljokosaca krv se krece kroz kruzne krvne sudove. Kod kicmenjaka je krvni sistem zatvorenog tipa. Kod riba je srce vensko i cini ga jedna pretkomora i jedna komora. Kod vodozemaca se sastoji od dve pretkomore i jedne komore. Kod gmizavaca se srce sastoji od dve pretkomore i delimicno podeljene komore jedino kod krokodila gde je komora potpuno podeljena. A kod ptica i sisara srce se sastoji od dve pretkomore i dve komore.
|
|
Krv je tecno vezivno tkivo koje se sastoji od krvne plazme i krvnih celija poznatijih kao krvna zrnca. Krvna plazma je medjucelijska tecnost zuckaste boje koja cini preko 96% krvi u kojoj su uronjene krvne celije. Ona sadrzi secere, masti, proteine, vitamine, hormone i odbrambene proteine-antitela.
Krvne celije su crvena i bela krvna zrnca i krvne plocice. One se medjusobno razlikuju po obliku, boji, velicini i raznovrsnosti u organizmu. Nastaju u crvenoj kostanoj srzi a razgradjuju se u jetri i slezini.
Krv ima mnogo uloga u organizmu:
-omogucava prelaz kiseonika iz pluca do svih celija
-omogucava prelaz ugljen-dioksida iz celija u pluca
-omogucava prelaz hranljivih supstanci iz organa za varenje do celija
-omogucava prelaz stetnih materija iz organa za varenje u organe za izlucivanje
-ima ulogu u odbrani organizma
Krv ima mnogo uloga u organizmu:
-omogucava prelaz kiseonika iz pluca do svih celija
-omogucava prelaz ugljen-dioksida iz celija u pluca
-omogucava prelaz hranljivih supstanci iz organa za varenje do celija
-omogucava prelaz stetnih materija iz organa za varenje u organe za izlucivanje
-ima ulogu u odbrani organizma
Crvena krvna zrnca (eritrociti) su najbrojnije celije krvi kojih ima kod muskarca oko 4,5-5,5 miliona na mm3 krvi a kod zena oko 3,5-4,5 miliona na mm3 krvi. Socivastog su oblika i nemaju jedro. Njihova crvena boja potice od proteina hemoglobina koji sadrzi gvozdje radi prihvatanja kiseonika i ugljen-dioksida jer je uloga eritrocita prihvatanje i prenos kiseonika i ugljen-dioksida. Zive oko 120 dana.
Bela krvna zrnca (leukociti) su najraznovrsnije celije krvi. Ima ih 6-8 hiljada na mm3 krvi. Nepravilnog su oblika i imaju jedro. Njihova uloga je u odbrani organizma. Kada se javi neki uzrocnik bolesti oni se provlace kroz zidove kapilara, ulaze u medjucelijski prostor i obuhvataju uzrocnika bolesti i ,,prozdiru” ga. Kada je neka upala u organizmu broj leukocita je povecan. Pored crvene kostane srzi nastaju i u timusu (grudnoj zlezdi).
Krvne plocice (trombociti) su najsitnije celije krvi koje imaju ulogu u zgrusavanju krvi (koagulaciji) i nemaju jedro. Ima ih 150-300 hiljada u mm3 krvi. Kada se desi neka povreda krvnog suda oni se skupljaju na tom mestu i prave ugrusak oko koga se formira krasta. Jedan sastojak trombocita menja oblik posebnih proteina u krvnoj plazmi i oni postaju rastvorljivi i formiraju oblik mreze koja se lepi za povredjeni krvni sud a za mrezu se prihvataju ostale krvne celije i nastaje krvni ugrusak (tromb) a iznad povrede, iz krvne plazme, izdvaja se zuckasta tecnost, krvni serum koji stiti tu ranu od infekcija do zarastanja.
|
|
Limfa je bledozuta tecnost koja je posrednik izmedju celija tkiva i celija krvi. Ona se sakuplja u tkivima a odvodi u krv. Ona ima i ulogu u odbrani organizma jer sadrzi leukocite (limfocite).
Kod coveka krv se razlikuje po grupama. Postoji cetiri vrsta krvnih grupa A, B, AB i O. One se odredjuju na osnovu posebnih proteina (antigena) na membrani eritrocita. Osoba krvne grupe A ima antigen A na membrani eritrocita. A osoba krvne grupe B ima antigen B. Osoba krvne grupe AB ima oba antigena. A osoba krvne grupe O nema antigena na membrani eritrocita. Svaka krvna grupa ima suprotan protein (antitelo) u krvnoj plazmi. Tako osoba krvne grupe A ima u krvnoj plazmi antitelo B. A osoba krvne grupe B ima antitelo A. Osoba krvne grupe AB nema antitela. A osoba krvne grupe O ima oba antitela u krvnoj plazmi.
Transfuzija krvi je prenosenje krvi jedne osobe u krvni sistem povredjene osobe koja je izgubila mnogo krvi zbog povrede i jakog krvarenja. Prilikom transfuzije treba poznavati krvnu grupu i Rh-faktor primaoca i davaoca. Ukoliko se osobi da krv druge krvne grupe i Rh-faktora moze doci do reagovanja izmedju eritrocita primaoca i davaoca i njihovog slepljivanja.
Krv kruzi u jednom smeru od srca do periferije tela i natrag.
Srce je suplji misicni organ velicine stisnute pesnice. Ono se nalazi u sredini grudnog kosa izmedju oba plucna krila. Obavijeno je srcanom maramicom koja je dvoslojna i cini je unutrasnja i spoljasnja srcana maramica. Spoljasnja maramica naleze na pluca i grudni kos a unutrasnja naleze na samo srce. Iznedju ova dva sloja nalazi se tecnost koja sprecava trenje pri radu srca. U gradji srca uocavamo spoljasnji vezivni omotac-perikard, unutrasnji vezivni omotac-endokard i sredisnji misicni zid-miokard. Srce je uzduznom misicnom pregradom podeljeno na levu i desnu polovinu a svaka polovina je tankom poprecnom pregradom podeljena na manju pretkomoru i vecu komoru. Izmedju pretkomora i komora nalaze se srcani zalisci koji sprecavaju vracanje krvi iz komore u pretkomoru. Srcani zalistak izmedju leve pretkomore i komore naziva se mitralni a izmedju desne pretkomore i komore naziva se trikuspidalni srcani zalistak. Zatvaranjem zalistaka proizvodi se zvuk koji se cuje kao otkucaj srca.
Rad srca sastoji se iz dve faze grcenje-sistola i opustanje-dijastola pretkomora i komora. Ovo grcenje i opustanje naziva se srcani ciklus a nakon njega sledi kratka pauza koja kod coveka traje 0,08 sekundi. Rad pretkomora i komora je naizmenican. Kada se pretkomore grce, komore se sire i pune krvlju a kad se komore zgrce, potiskuju krv u krvni sud a pretkomore se sire i pune krvlju. Rad srca je automatska radnja. Zahvaljujuci posebnim celijama u zidu desne pretkomore srce moze samo da stvara nadrazaje. Putem vlakana simpatickog i parasimpatickog nervnog sistema upravlja se radom srca.
|
|
Krv se krece kroz krvne sudove. Krvni sudovi mogu biti arterije-odvode krv iz srca, vene-dovode krv u srce i kapilari-spajaju arterijske i venske krvne sudove.
Arterije su krvni sudovi sa elasticnim troslojnim zidom. One odvode krv iz desne komore u pluca a iz leve komore u telo preko najvece arterije-aorte koja se grana na sve manje arterije-arteriole. Najmanje arterije koje prodiru u tkiva granaju se u arterijske kapilare.
Ritam rada srca odrazava se i na arterije tako da i one pulsiraju. Ovo ritmicko pulsiranje arterija naziva se puls. Normalne vrednosti pulsa kod odrasle zdrave osobe iznosi 60-80 otkucaja u minuti.
Prilikom prolaska krvi kroz arterije ona vrsi pritisak na njihove zidove. Na taj nacin se meri jacina srcanog ritma. Taj pritisak se naziva srcani pritisak. Najvisi pritisak je kada se zid leve komore zgrci i krv ode u aortu i to je gornji tj. sistolni pritisak. Najnizi pritisak je kad se zid leve komore opusti i to je donji tj. dijastolni pritisak. Normalne vrednosti srcanog pritiska kod zdrave odrasle osobe su 120/80 mmHg ili 16/10,70 kPa.
Prilikom prolaska krvi kroz arterije ona vrsi pritisak na njihove zidove. Na taj nacin se meri jacina srcanog ritma. Taj pritisak se naziva srcani pritisak. Najvisi pritisak je kada se zid leve komore zgrci i krv ode u aortu i to je gornji tj. sistolni pritisak. Najnizi pritisak je kad se zid leve komore opusti i to je donji tj. dijastolni pritisak. Normalne vrednosti srcanog pritiska kod zdrave odrasle osobe su 120/80 mmHg ili 16/10,70 kPa.
|
Vene su tanji i manje elasticni krvni sudovi od arterija, sa dvoslojnim zidom. One vode krv ka srcu. Vene poseduju srcane zaliske koji sprecavaju vracanje krvi u suprotnom smeru. Vene se granaju na manje vene-venule a one na venske kapilare. Kretanju krvi kroz vene pomazu telesni misici i zalisci.
|
Kapilari su najsitniji krvni sudovi sa zidom od jednog sloja celija zbog razmene materija izmedju organizma i krvi. Kapilari se nalaze na svim delovima tela i povezuju arterijske i venske krvne sudove. Arterijski krvni kapilari nose kiseonik i hranjive materije do svih celija a venski kapilari uzimaju ugljen-dioksid i stetne materije. Kapilari zatvaraju arterijske i venske krvne sudove u jednu celinu.
Krvotok cini krv koja se krece zatvorenom mrezom krvnih sudova zahvaljujuci stalnom pulsiranju srca. Krv bogata kiseonikom iz plucnih kapilara dolazi plucnom venom do leve pretkomore srca, gde grcenjem pretkomore i otvaranjem srcanog zaliska odlazi u levu komoru a zatim grcenjem leve komore odlazi preko aorte svuda po telu. Arterijska krv bogata kiseonikom (oksigenisana krv) dolazi do arterijskih kapilara gde predaje kiseonik i hranljive materije celijama a uzima ugljen-dioksid i stetne produkte metabolizma gde krv postaje venska i prelazi u venske kapilare a iz njih venom ide krv bogata ugljen-dioksidom (dezoksigenisana krv) do desne pretkomore srca pa u desnu komoru. Grcenjem komore krv prelazi u plucnu arteriju i odlazi do plucnih kapilara gde krv daje ugljen-dioksid i stetne materije a uzima kiseonik i hranljive materije. Postoje dve vrste krvotoka veliki i mali.
Veliki (telesni) krvotok cine krvni sudovi koji provode krv do svih delova tela izuzev pluca, od leve komore do desne pretkomore. Mali (plucni) krvotok cine krvni sudovi koji provode krv izmedju srca i pluca, od desne komore do leve pretkomore.
Limfotok cini limfa koja se krece sistemom limfnih sudova, kapilara i organa. Limfni sudovi su slicni venama koji se granaju na manje limfne kapilare. Limfni kapilari skupljaju limfu iz tkiva i odvode je ka najvecem limfnom sudu ka grudnom kosu gde se limfa uliva u vensku cirkulaciju. Na taj nacin limfa prenosi supstance iz svih celija. Na delovima limfnih sudova nalaze se limfni organi: limfni cvorovi, krajnici i slezina. Najvise limfnih zlezda ima na pazuhu, vratu i preponama. Limfa sadrzi posebnu vrstu leukocita-limfocite koji stite organizam od uzrocnika bolesti.
Mikroorganizmi, prasina, alergeni itd se stalno nalaze u nasoj okolini ali ne deluju uvek lose po nas organizam i ne izazivaju bolesti jer imamo snazan mehanizam odbrane naseg organizma koji se naziva imunoloski sistem
Prva linija odbrane od izazivaca bolesti je zdrava koza i sluzokoza. Ako oni prodju prvu liniju odbrane onda se aktiviraju leukociti. Neki leukociti obuhvataju i ‚‚prozdiru‘‘ uzrocnike bolesti a neki leukociti (limfociti) stvaraju antitela koji se sa uzrocnikom bolesti uklapaju po principu ‚‚kljuca i brave‘‘. Sposobnost odbrane organizma od uzrocnika bolesti naziva se imunitet.
Imunitet moze biti prirodni i vestacki kao i aktivni i pasivni. Prirodni imunitet se stice tokom zivota na primer novorodjence prilikom trudnoce i dojenja dobija gotova antitela od majke. To je pasivni prirodni imunitet. Aktivni prirodni imunitet se stice nakon neke prelezane bolesti (boginje, zauske). Na primer nakon prelezanih boginja antitela u organizmu ostaju i spremna su za sledeceg uzrocnika bolesti. Vestacki imunitet se postize davanjem vakcina. Vakcine sadrze oslabljene ili umrtvljene uzrocnike bolesti. Oni ne izazivaju bolesti ali izazivaju stvaranje antitela koji ostaju sve do pojave uzrocnika bolesti. To je primer aktivnog vestackog imuniteta. Kada je osoba bolesna onda joj se daju imunoserumi ili gamaglobulini i to je pasivni vestacki imunitet. Imunoserumi se dobijaju preciscavanjem krvi bolesnih zivotinja i na taj nacin se daju gotova antitela. Gamaglobulini sluze za podizanje imuniteta prilikom smanjenog imuniteta.
Anemija-bolest smanjene kolicine eritrocita usled naslednog faktora ili povecane razgradnje eritrocita. Osobe su blede, osecaju nesvesticu i umor. Bolest se leci preparatima gvozdja ili u tezim slucajevima transfuzijom.
Leukemija (rak krvi)-bolest koju karakterise povecanje broja leukocita u organizmu pri cemu je ugrozena odbrambena sposobnost organizma. Postoji vise vrsta leukemije. Samo mali broj vrsta moze biti iskorigovan lekovima.
Hemofilija-nasledna bolest koja se cesce javlja kod muskog pola i karakterise je nemogucnost zgrusavanja krvi. Javlja se usled nedostatka proteina koji ucestvuje u ovom poslu. Cak i male rane mogu da krvare satima.
Poviseni krvni pritisak (hipertenzija)-poremecaj koji je u poslednje vreme u sto vecem porastu. Na njega uticu nervoza, savremeni nacin zivota, masna i prezacinjena hrana, zagadjena zivotna sredina i jos mnogo faktora zbog kojih je hipertenzija u sve vecem porastu. Sve vise dece i mladih ima ovaj poremecaj. Hipertenzija moze doci u kombinaciji sa masnocom u organizmu sto moze dovesti do brojnih bolesti:
Embolija-zacepljenje krvnih sudova
Mozdana kap-pucanje krvnih sudova mozga i izlivanje krvi u mozak
Infarkt srca-nastaje usled zacepljenja krvnih sudova srca i prekida dotoka krvi u srce. Celije srca odumiru jer nemaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Oseca se jak bol u grudima i stezanje grudnog kosa. A moze doci i do momentalne smrti.
Embolija-zacepljenje krvnih sudova
Mozdana kap-pucanje krvnih sudova mozga i izlivanje krvi u mozak
Infarkt srca-nastaje usled zacepljenja krvnih sudova srca i prekida dotoka krvi u srce. Celije srca odumiru jer nemaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Oseca se jak bol u grudima i stezanje grudnog kosa. A moze doci i do momentalne smrti.
Srcane mane-poremecaji srca i srcanih zalistaka. Uglavnom se resavaju operativnim putem.
Prosirene vene-bolest koja se javlja kod osoba koje stalno stoje i kod gojaznoh osoba a pritom imaju naslednu sklonost
Arterioskleroza-bolest koja se javlja zbog nakupljanja masti unutar zidova arterija i one vremenom postaju sve uze i uze i smanjuje se i kolicina protoka krvi. Ova bolest se naziva i tihi ubica jer je potrebno mnogo vremena do pojave simptoma.
Sida ili Aids-sindrom stecenog gubitka imuniteta. Sindrom je skup razlicitih uzrocnika bolesti. Ova bolest se javlja usled smanjenog imunoloskog sistema organizma a moze se preneti i polnim putem. Za vreme ove bolesti imunitet je oslabljen tako da bilo koja infekcija moze dovesti do smrtnog ishoda. Za sada nije pronadjen ni jedan lek ni vakcina protiv ove bolesti.
