U ovoj lekciji učićemo o insektima najrasprostranijim,najbrojnijim predstavnicima zglavkara, ali i celog životinjskog carstva.Pre nego što počnemo svetujemo vam da se podsetite prethodne lekcije o stonogama-http://lekcije.biologijakp.com/stonog--ukratko.html
Insekti su najbrojnija i najraznovrsnija grupa zglavkara, ali i u odnosu na sve ostale zivotinje na zemlji. Postoji oko 1.100.000 poznatih vrsta i mnogo vise nepoznatih.Zbog njihove brojnosti u zoologiji postoji posebna nauka entomologija, od grcke reci entomos-insekt i logos-nauka. Od svih kopnenih zivotinja insekti su se najbolje prilagodili razlicitim uslovima zivota na zemlji. Insekte mozemo sresti svuda oko nas:u slatkoj vodi, u zemlji,u sumama, u pustinjama i na visokim planinama. Veoma mali broj zivi u morima u okeanima, ali su prisutni na uscima reka u mora i u priobalnim oblastima.Imaju razlicite nacine zivota. Neki zive slobodnoziveci nacin , a neki parazitiraju na telu biljaka i zivotinja ili u njima. Slobodnozivece vrste koje su biljojedi hrane se biljnim sokovima ili biljnom delovima. Neki insekti koji su biljojedi hrane se iskljucivo jednom vrstom bilja. Postoje vrste koje su mesozderi kao bubamara. Neke vrste se hrane uginulim biljkama i zivotinjama tj. saprotrofno.
Insekti se razlikuju od ostalih zglavkara po tome što imaju krila koja im omogućavaju letenje. Uglavnom sadrže dva para krila. Najveci insekti žive u tropskim predelima . Velicina insekata se krece od 1mm do 20cm. Najveci broj insekata dugacak je oko 2,5 cm. Telo insekata sadrzi tri jasno razdvojena regiona a to su: glaveni region, grudni region i trbusni region.
Na glavi insekata se nalaze clankoviti nastavci kojima pridrzavaju i sitne hranu- usne nozice i vilice. Nastavci na glavenom regionu obrazuju poseban organ za uzimanje hrane koji se naziva usni aparat.Usni aparati insekta prilagodjeni su razlicitim nacinima ishrane.
Insekti koji sisu krv (komarci ili buve) ili biljne sokove (smrdibube) imaju usni aparat u obliku cevcice kojom probijaju kozu zivotinja ili tkiva biljaka. Za njih kazemo da imaju usni aparat za bodenje i sisanje.Muve imaju usni aparat za lizanje koje cine siroke usne u vidu sundjercica koje upijaju tecnosti. Usni aparat insekata-biljojeda prilagodjeni su grickanju i zvakanju.
|
Na grudima insekti imaju tri para nogu za hodanje, pa se zbog toga cesto nazivaju i sestonosci.Sto se tice nastavaka na trbuhu oni su zakrzljali ili ih uopste nema. Kutikula insekta cini spoljasnji skelet kao i kod drugih zglavkara. Svaki clanak ima gornju,donju i dve bocne cvrste kutikulne ploce, koje su na medjusobnom mestu spajanja tanke i elasticne.
Na glavi insekata se nalazi par krupnih slozenih oka,jedan par antena i cesto tri prosta oka. Kod razlicitih vrsta insekta antene su razlicitog oblika i na njima se nalaze cula mirisa,cula dodira , pa cak kod nekih insekta i cula sluha.Od tri grudna clanka svaki nosi po par nogu za hodanje , a poslednja dva sa ledjne strane nose po par krila. Insekti su jedini bezkicmenjaci koji mogu da lete.
Na glavi insekata se nalazi par krupnih slozenih oka,jedan par antena i cesto tri prosta oka. Kod razlicitih vrsta insekta antene su razlicitog oblika i na njima se nalaze cula mirisa,cula dodira , pa cak kod nekih insekta i cula sluha.Od tri grudna clanka svaki nosi po par nogu za hodanje , a poslednja dva sa ledjne strane nose po par krila. Insekti su jedini bezkicmenjaci koji mogu da lete.
Vecina insekta ima dva para krila ali ima i onih koji uopste nemaju krila. Trbuh je gradjen od 9 do 11 segmenata i kod odraslih insekata smo na poslednjem ima nastavak koji moze biti u vidu otrovne zaoke kao kod pcela,osa,strsljenova.. itd.
Telesni zid je izgrađen od jednoslojne pokožice (epidermis) koja izlučuje višeslojnu hitinsku kutikulu. Po obrazovanju je savitljiva, a kasnije očvrsne i predstavlja nerastegljiv oklop oko tela insekata.U telesnom zidu se mogu naci zlezde koje luce razne mirise koje koriste u odbrani .Insekti su veoma pokretljive životinje što je omogućeno dobro razvijenim mišićnim sistemom. Mišići su poprečno-prugasti i posebno dobro su razvijeni u glavenom, grudnom regionu i udovima, dok su u trbušnom delu znatno slabije razvijeni. Grupisani su u snopove, a nikada u slojeve, i vezani za unutrašnju stranu spoljašnjeg skeleta. Zahvaljujući njihovoj velikoj jačini, insekti mogu da nose teret koji višestuko prevazilazi težinu tela , da preskoče razdaljine i po 200 puta veće od dužine njihovog tela, da mašu krilima i po 1000 puta u sekundi ili da bez zamora lete po šest sati .Sekundarna telesna duplja se nalazi samo oko sistema organa za razmnozavanje i kod antenalnih zlezda.Krvni sistem je otvorenog tipa. Srce je cevastog oblika i potiskuje krv ka ledjnoj aorti. Pokreti tela pomazu u pumpanju krvi. Nervni sistem je lestvicast i veoma slican nervnom sistemu rakova. U pojednim delovima tela je doslo do spajanja vise nervnih ganglija u jednu. Disanje se odvija preko sistema razgranatih cevcica koje dopiru do svih delova tela tj preko trahejnog sistema. Izlucivanje se vrsi preko malpigijevih sudova a nakon filtriranja tecnost se vraca u zadnje crevo da bi se sprecio gubitak tecnosti. Insekti imaju razlicite culne organe rasporedjene na telesnom zidu . Ponasanje mnogih vrsta insekata prilikom, parenja ,ishrane, odabira gnezda ostvaruje se preko ovih cula. Insekti imaju dva tipa ociju proste i slozene. Vecina insekata o,a 3 prosta oka. Proste oci ne obrazuju sliku, insekti ih koriste samo za prepoznavanje jacine svotlosti i duzine dana. Slozene oci su sastavljene od mnogih manjih ociju i pokrivaju bocne delove glave. Svako okce vidi poseban deo slike , koja se kasnije sklapa u jednu . Zbog toga kazemo da imaju mozaicni vid.
Razmnožavanje insekata odvija se polnim putem. Oplođenje je unutrašnje.Tokom razmnozavanja zenke luce mirisne materije kojima privlace muzjake.Insekti se razvijaju preobražajem ili metamorfozom, koja može da bude potpuna (obuhvata jaje, larvu, lutku iodraslog insekta) i nepotpuna (obuhvata jaje,larvu ninfu i odraslog insekta), a dešava se pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je takođe veoma složeno, posebno kod socijalnih (društvenih) insekata i na njega utiču hormoni - feromoni, koje luče žlezde koje se nalaze u telu insekata.
Vecina insekata zivi samostalno, ali postoje i vrste koje se udruzuju u vece ili manje grupe.Medonosne pcele,mravi i termiti su drustveni insekti u cijem drustvu postoji podela rada. U drustvu pcela postoje tri grupe jedinki. Matica tj zenka koja polaze jaja,trutovi tj muzjaci i radilice odnosno zenke koje nisu sposobne da polazu jaja.
Insekti imaju veoma značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka. Mnogi od njih su štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura (krompirova zlatica, rovac, gubar, kupusar itd.) ili su paraziti čoveka i drugih sisara (buve, vaši itd.). Insekti su veoma važna karika u lancu ishrane, jer su hrana mnogim pticama, a takođe su regulatori brojnosti mnogih štetnih vrsta insekata. U nekim delovima sveta insekti se koriste u ljudskoj ishrani. Insekti su prenosioci mnogih bolesti (pegavi tifus, bolest spavanja, malarija, kuga, žuta groznica), ali su i čistači prirode (npr. mravi). Mnogi insekti su ekonomski značajni (pčele, svilene bube) jer pored oprašivanja, oni proizvode med, propolis, vosak, svilu..
Insekti imaju veoma značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka. Mnogi od njih su štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura (krompirova zlatica, rovac, gubar, kupusar itd.) ili su paraziti čoveka i drugih sisara (buve, vaši itd.). Insekti su veoma važna karika u lancu ishrane, jer su hrana mnogim pticama, a takođe su regulatori brojnosti mnogih štetnih vrsta insekata. U nekim delovima sveta insekti se koriste u ljudskoj ishrani. Insekti su prenosioci mnogih bolesti (pegavi tifus, bolest spavanja, malarija, kuga, žuta groznica), ali su i čistači prirode (npr. mravi). Mnogi insekti su ekonomski značajni (pčele, svilene bube) jer pored oprašivanja, oni proizvode med, propolis, vosak, svilu..
Dele se u dve velike grupe beskrilni insekti i insekti sa krilima koji se u odnosu na građu krila i usnog aparata svrstavaju u različite redove.
Bezkrilni insekti-srebrne ribice
Srebrna ribica, je mali bezkrilni insekt iz reda Thysanura. Naziv joj potiče od srebrno svetlo sive i plavičaste boje, kombinovane sa ribolikom pojavom i pokretima. Njeno naučno ime Lepisma Saccharina ( Šećerni četinaš ) ukazuje da joj se ishrana sastoji od ugljenih hidrata, kao što su šećer i skorb.Šećerni četinaš je noćni insekat, izduženog i spljoštenog tela dužine 13-25 milimetara, metalik sjaja. Imaju dva mala oka bez obzira na ostale članove njene vrste koji nemaju oči. Šećerni četinaši nemaju krila, imaju duge antene i premeštaju se tako što se koprcaju u pokretu koji podseća na kretanje ribe.Razmnožavanju predhodi tri faze koje traju više od pola sata. U prvoj fazi muška i ženska jedinka stoje licem u lice, dirajući se svojim drhtavim antenama zatim se stalno povlače i vraćaju na ovu poziciju. U drugoj fazi muskarac beži dok ga ženka juri. U trecoj vazi fazi stoje rame uz rame i rep uz rep dok muškarca vibrira repom protiv ženskog. Na kraju muskarac postavlja svoje spermatozoide u ženku.Postavlja oko pedeset jaja odjenom u malim pukotinama. Jaja su ovalnog oblika i beličaste boje. Nimfe izgledaju kao male odrasle jedinke. Kada se izmitare mladi razvijaju sivo, metalik sjaj. Postaju odrasle za od 3 nedelje do tri godine. Oni su jedna od retkih vrsta koje nastavljaju da se mitare i posle parenja.
Vodeni cvetovi
Vodeni cvetovi su veoma stara grupa krilatih insekata, koja predstavlja najosnovniju i najstariju granu krilatih insekata. Danas, ovaj red je predstavljen sa oko 30.000 vrsta koje naseljavaju sva slatkovodna vodena staništa, iako su malobrojne vrste koje naseljavaju visoke planine ili polarne predele. Vodeni cvetovi su krilati insekti koji imaju izuzetno kratak stadijum odraslih jedinki, dok larveni stadijumi duže žive, i taj deo života provode u vodi.Osnovne karakteristike predstavnika ovog reda su: postojanje 2 stadijuma odrasle jedinke (subimago i imago), paleopterni sistem krila, potpuno redukovan i nefunkcionalan usni aparat kod odraslih jedinki, prisustvo srednjeg kaudalnog filamenta i samo 1 osovinske ploče za zglobljavanje krila, redukovan analni deo zadnjih krila , kao i adaptacije prednjih nogu mužjaka za hvatanje ženki prilikom kopulacije. Larve poseduju usni aparat za grickanje.Odrasli vodeni cvetovi imaju mekano i nežno telo. Krila su membranozna, imaju složenu nervatura i u mirovanju su postavljena vertikalno u odnosu na telo. Složenost nervature krila, pored još nekih karakteristika, služi za determinaciju na superfamilije. Prvi par krila je prilično veći od drugog .Odrasle jedinke vodenih cvetova žive uz obale reka ili jezera, i to od nekoliko sati do par dana. Za to vreme se okupljaju u rojeve, pare i polažu jaja u vodu, posle čega uginu. Jaja padaju na dno i iz njih se izleže larva koja vremenom raste.Larve vodenih cvetova imaju veliki značaj kao važna karika u lancu ishrane u rečnim ekosistemima, jer predstavljaju hranu ribama, kao što je pastrmka. Pored toga, larve nisu u mogućnosti da trpe promene kvaliteta vode, veoma su osetljive na promene u životnoj sredini (poput zagađenja), usled čega se koriste kao bioindikatori. Na kopnu se mnoge životinje hrane i razvijenim odraslim jedinkama vodenih cvetova u vreme njihove masovne pojave.
Vilinski konjici
Vilinski konici ili odnonate su klasa insekata kojisu Ime dobili po grčkoj reči 'odontos' = zub, jer su im obe vilice nazubljene. Vilini konjici su dobro proučena grupa insekata koja u svetu obuhvata više od 5000 vrsta. Red Odonata se sastoji iz dva podreda: Zygoptera (device) i Anisoptera (pravi vilini konjici). Kod device su prednja i zadnja krila gotovo jednaka, dok su kod pravih vilinih konjica zadnja šira u osnovi. Životni ciklus im je nepotpuna metamorfoza, sastoji se iz tri stadijuma: jaje, larva ili nimfa, odrasla jedinka. Životni ciklus im je bitno vezan za vodu, jer larve žive u vodi. One su grabljivice i hrane se drugim životinjicama. Hrane se i larvama drugih vilinih konjica, ali i sopstvene vrste, tako da kod ovih insekata postoji kanibalizam. I odrasli vilini konjici su grabljivci. Noge su grupisane u prednjem delu tela pa nisu pogodne za hodanje, već za pridržavanje i lov. Veoma su teritorijalni i obično biraju mesto odakle imaju dobar pregled i mogu lako napasti. Kada ih nešto uznemiri, obično se ubrzo vraćaju na isto mesto.
Zanimljivost: Vilinski konjici u toku razmozavanja prave oblik u obliku srca.
Pravokrilci
Pravokrilci (Orthoptera)od grčke reči ’ortho’ – prav i ’ptera’ – krila. Red Orthoptera obuhvata preko 22000 vrsta i deli se na dva podreda: Ensifera i Caelifera. Podred Ensifera obuhvata vrste koje imaju antene duže od polovine tela, a ženke odlikuje pljosnata legalica, oblika sličnog maču ili sablji. Podred Caelifera obuhvata vrste koje imaju kratke i debele antene, a ženke odlikuje kratka i zdepasta legalica. Predstavnici ovog reda su srednji do krupni insekti. Nisu vešti letači, nego se kreću sa jednog mesta na drugo pretežno skačući, što im omogućuju dugačke i veoma razvijene zadnje noge. Druga osobina pravokrilaca jeste proizvodnja zvuka (stridulacija) koja se može koristiti u odbrambene i teritorijalne svrhe, ali je svima najpoznatiji njihov zov na parenje, što obično rade mužjaci. Postoje dva osnovna mehanizma za stvaranje zvuka. Kod prvog, insekti trljaju posebne vene u korenu prednjih krila, i ovaj mehanizam je karakterističan za vrste podreda Ensifera. Drugi mehanizam podrazumeva pomeranje zadnjih nogu gore-dole, pri čemu se zvuk proizvodi trenjem femura o nerve prednjih krila. Ovaj mehanizam je karakterističan za vrste podreda Caelifera. Takođe imaju i čulne organe, koji mogu biti na tibijama prednjih nogu (Ensifera) ili na prvom abdominalnom segmentu (Caelifera). Svi insekti iz ovog reda imaju usni aparat za grickanje. Većina su biljojedi, ali ima i vrsta koje se hrane drugim insektima.
PRAVOKRILCI from tolnik
Bubasvabe
Bubašvabe (lat. porodica Blattidae) su krilati insekti poreklom iz tropskih i suptropskih predela. Najstariji su poznati insekti (već od donjeg karbona) i nekada su bili najrasprostranjeniji insekti. Trgovina prehrambenim proizvodima omogućila je njihovo prenošenje u sve delove sveta pa su postale kosmopolitske vrste. Poznat je veliki broj fosilnih, a recentnih je do danas opisano oko 3500 vrsta, ali se smatra da ima bar još toliko vrsta koje nisu opisane.Bubašvabe su najčešće noćne životinje i žive pojedinačno ili u velikim skupinama u skoro svim suvozemnim sredinama, a neke centralno-američke vrste i vrste u jugoističnoj Aziji čak i u močvarnim staništima. veoma su široko rasprostranjene u raznim geohrafskim oblastima, a neke su i kosmopoliti. Mnogobrojne su u tropskim oblastima. Vrste koje žive u ljudskim naseljima su omnivorne i hrane se hranom koju koristi i čovek pa tako mogu preneti neka oboljenja. U bubašvabe spadaju bubašvaba i bubarusa.
Termiti
Termiti (Isoptera) su red insekata. Nazivaju ih još i „belim mravima“, mada nisu slični mravima osim po tome što su socijalni insekti. Zapravo, srodniji su proletnjacima i bubašvabama.Ovo su sitni insekti čija je boja tela uglavnom prljavobela. Glava je prognatna, ređe hipognatna i različitog oblika na kojoj se nalaze složene oči, mada nekada mogu biti i redukovane ili da odsustvuju. Ukoliko postoje proste oči, onda ih je najviše dva. Usni aparat je prilagođen za grickanje, kod vojnika nekih vrsta vilice su asimetrične i duge. Pipci su nizasti ili končasti, a mogu biti različitih dužina. Grudi su obično male, prednje grudi su obično uže od glave i slobodne, a pronotum je ravan i varijabilnog oblika. Druga dva grudna segmenta su veće širine nego dužine. Kratke i snažne noge imaju četvoročlana ili petočlana stopala. Iako se smatra da termiti nemaju krila, reproduktivne jedinke ih imaju, ali ih posle razmnožavanja odgrizu. Dva para krila su po veličini gotovo jednaka, membranozna i sa mrežastom nervaturom. Krila se kidaju po tzv. „šavu slabosti“, odnosno bazalnom ili humeralnom šavu. Abdomen je kod reproduktivnih ženki najveći deo tela, a inače je mekan i sačinjen od deset članaka. Cerci mogu biti jedno- ili dvo-člani, sa dlačicama ili bez njih. Preobražaj je nepotpun
Uholaze
Uholaže, kerešice, buba kice, rakljače, buba-ušare, buba kece, konjštrpi ili ušare (Dermaptera) su red krilatih insekata.Najuočljivije karakteristike su kratka kožasta prednja krila, kao i nastavci (cerci) u obliku klešta na zadnjem kraju tela. Ova klešta imaju ulogu u hvatanju plena, odbrani od predatora, u savijanju zadnjih krila i u parenju. Uholaže nastanjuju skoro sve kopnene ekosisteme izuzev antarktičkih i arktičkih, sa centrom diverziteta u tropskim i suptropskim predelima.Naučno ime red Dermaptera duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime (uholaže) povezuje u srpskom, i mnogim drugim jezicima, sa verovanjem da adulti ulaze u uši ljudi i tamo se kreću (laze). Iako se smatra sujeverjem i narodnim verovanjem, ova situacija je mogla biti česta u vreme kada su se postelje pravile od slame, koja bi bila stanište za uholaže.
Bogomoljke
Bogomoljke (Mantodea) su red insekata, koji broji oko 2.300 vrsta u 430 rodova. Red obuhvata 9 familija, od kojih je najbrojnija i najrasprostranjenija Mantidae. Bogomoljkama najsrodniji insekatski redovi su termiti i bubašvabe.Bogomoljke poseduju karakterističan oblik prednjih nogu, koje prilikom čekanja plena drže u položaju sličnom položaju ruku pri molitvi. Ova osobina im je obezbedila i naziv. Sem toga, bojom i oblikom tela su vešto kamuflirane, što je još jedna od osobina koje im omogućavaju da budu veoma uspešni grabljivci (predatori).Bogomoljke imaju dužinu tela obično između 40 i 80 mm. Ženke su veće od mužjaka. Po izgledu bogomoljke su ljupke i neobične, velike i obično zelene, sa prednjim nogama skupljenim kao za molitvu. Uprkos njihovom miroljubivom stavu bogomoljke su nemilosrdne grabljivice koje se hrane insektima, drugim beskičmenjacima, a isto tako se i uzajamno proždiru. Love isključivo koristeći čula vida, te su zato aktivne samo tokom dana. Njihove krupne i ispupčene oči na bočnim stranama glave, omogućavaju dvooko viđenje (binokularni vid) što im omogućava da tačno procenjuju rastojanje.
Stenice
Stenice su krilati insekti koji pripadaju redu riličara . Tipičnim osobine ove grupe insekata su:usni aparat za bodenje i sisanje sa rilicom koja u miru leži na trbušnoj strani da bi se ispravila samo prilikomn bodenja;
kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
krila se međusobno razlikuju:prednja par je jednim delom očvrsno dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna; prednja krila se označavaju kao polukrilca jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast; kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila; krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana (vatrena stenica, rodovi Gerris, Cimex)
između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum) koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region(torax)
Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.
kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
krila se međusobno razlikuju:prednja par je jednim delom očvrsno dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna; prednja krila se označavaju kao polukrilca jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast; kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila; krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana (vatrena stenica, rodovi Gerris, Cimex)
između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum) koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region(torax)
Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.
Jednakokrilci
Jednakokrilci su insekti u koje svrstavamo biljne vasi i cvrcke.
Cvrčci su krilati insekti iz familije Cicadidae. Cvrčci mogu biti različite veličine. Imaju membranozna krila, usta su im podešena za bodenje i sisanje, a hrane se biljnim sokovima. Mnoge vrste imaju aparat za cvrku na prvom trbušnom pršljenu (zato su i dobili naziv cvrčci). Neke vrste skaču, a veliki broj živi u šumi.
Biljne vaši su sitni su insekti, najčešće zelene boje, mada ih ima smeđih, žutih, ružičastih i crnih. Ovalno-kruškolikog su oblika tela.Odrasli insekti mogu biti krilati i bezkrilni. Kod većine vrsta noge i antene su i relativno duge. Usni aparat je u obliku oštrih stileta i dobro razvijen, osim kod individua polne generacije, gde je zakržljao. Veliki broj vrsta ima na bokovima pri kraju trbuha po jedan izraštaj valjkastog oblika (kornikula), kroz koje se luče voštane materije, dok tzv. mednu rosu luče kroz analni otvor.
Vaši
Vaši su poseban red sitnih beskirlnih insekata kod kojih su krila prisutna samo tokom stadijuma lutke u vidu krilnih pupoljaka.Vasi zive kao paraziti na zivotinjama ili coveku. Hrane se krvlju koju sišu iz tela domaćina .Poznata je glavena vaš koja parazitira u koži čoveka. Njen srodnik čovečija odevna vaš prenosi bolest tifus (pegavi tifus) . Deca u vrtiću i u školama često dobijaju ove vaši koje im sišu krv iz kože glave. Ženke ovih vaši polažu jaja koja se zovu gnjide. Da bi se sprečilo parazitiranje ovih insekata neophodno je održavanje higijene.
Buve
Buve su beskrilni insekti koji lako pobegnu skokom koji je mnogo puta veći od njihove telesne dužine. Za vreme larvnog života hrane se otpacima koji trule, a kada odrastu sišu krv ptica i sisara, uključujući i čoveka. Larve buva mogu da žive u pukotinama prljavih podova.Buve imaju sposobnost prilagođavanja na različite domaćine u okviru sisara. One mogu da prenose opasne zaraze na čoveka (npr. bakterije kuge). Najstrašnija epidemija kuge poznata je kao crna smrt, i besnela je Evropom u 14. veku, pri čemu je usmrtila skoro četvrtinu tadašnjeg stanovništva kontinenta. Kugu je prenosio ovaj insekt dugačak samo 1,8 mm.
Poznato je preko 2.000 vrsta buva
Poznato je preko 2.000 vrsta buva
Tvrdokrilci-Bube
Tvrdokrilci su najraznovrsnija grupa insekata. Raznolikog su oblika (ovalnog, loptastog, izduženog itd.). Red je bogat vrstama (do sad opisano preko 350.000 vrsta). Većina su herbivori (biljojedi) (preko 135.000), ali ima i karnivornih (mesojeda), pa i parazita. Među fitofagnim vrstama, od kojih većina pripada natfamilijama Chrysomeloidea i Curculionoidea, znatan broj živi na drveću. Naseljavaju sva staništa, izuzev morskih, iako su prisutni na obalama. Tvrdokrilci imaga su vrlo različitih veličina — ovaj red obuhvata i najmanje i najveće savremene insekte. Najmanje vrste su veličine 0,5mm, a najveće (golijat-buba, Dynastes hercules) dostižu i do 16 cm.Tvrdokrilci-bube imaju zadebljala i čvrsta pokrilca (prednja krila). jasnih su boja. Među najpoznatijim je bubamara sa crvenim, sjajnim pokrilcima sa sedam tamnih tačaka.Postoje i žute bubamare sa crnim tačkama. Na cvetovima voćaka često se može naći ,krupna sjajno zelena buba- buba zlata. Najpoznatija šumska buba je jelenak , čiji mužjaci imaju usne vilice koje podsećaju na rogove jelena. Među bubama koje žive u vodi je gnjurac. Gundelj je krupan insekant čije larve žive u zemlji.i hrane se korenjem biljaka, a odrasle jedinke mladim lišćem i pupoljcima.
Leptiri
Leptiri je zajednički naziv za jedan od najobimnijih redova insekata. Od ostalih insekata razlikuju se po dva para krila pokrivenih ljuspicama koje su tesno priljubljene i preklapaju se kao crepovi na krovu. (Otuda i potiče naučni naziv ovog reda jer lepidoptera na grčkom znači krilo sa ljuspicama.) Najstariji vode poreklo iz gornjeg tercijera, ali se smatra da njihovo razviće počinje već u mezozoiku. Imaju sposobnost viđenja crvene, zelene i žute boje što omogućava pronalaženje cvetova čijim se nektarom, na odraslom stupnju, hrane.
Make your own mind maps with Mindomo.
.
Dvokrilci
Dvokrilci su red malih do srednje velikih insekata slabo hitinizirane kože. Imaju samo prednji par krila, dok su im umesto zadnjih krila ostali zakržljali ostaci, mahalice, haltere. Glava im je slobodna i pokretna, usni organi prilagođeni lizanju, bodenju i sisanju. Oči su im velike i sastavljene, ticala malena. Velika opnena krila za mirovanja imaju položena ravno na zatku, ređe koso poput krova. Naglašeno je polno dvoličje, mužjaci obično imaju znatno veće oči.Larve su beznožne, s naborima za puzanje, sišu tečnosti, uvlače se u kašaste materije, ili su paraziti. Neke žive u vod
Make your own mind maps with Mindomo.
Opnokrilci
U opnokrilce ubrajamo ose,mrave i pcele. Ime su dobili po opnastim krilima. U toku leta krila prednja i zadnja krila su spojena kukiucama cime se stvara veca povrsina koja omogucava laksi let.Zenske jedinke na kraju abdomena imaju dugacak nastavak u obliku cevcice za polaganje jaja koja se naziva legalica. Kod pcela i osa legalica je preobrazena u zaoku, dok jaja polazu direktno kroz poln i otvor na zadnjem clanku trbuha. Medju opnokrilcima nalaze se i i sitne ose sisarice koje na listovima hrasta polazu jaja iz kojih se izlezu larve koje ulaze u tkivo listova. Oko larvi se razvijaju loptice-sisarke iz kojih se hrane biljnim sokovima sve do odrastanja.
Mravi (Formicidae) su porodica insekata iz reda opnokrilaca . Mravi su društvene životinje. U društvu postoje kraljica, mužjaci, radilice i vojnici. Krila postoje samo kod kraljice i mužjaka. Posle parenja mužjak ugine, a kraljica odgrize svoja krila i zatim polaže jaja. U jednom društvu živi oko milion jedinki. Komunikacija se ostvaruje feromonima i antenama. Prostiru se od Grenlanda do tropskih kišnih šuma.
Pčela je bilo koja vrsta insekata iz reda opnokrilaca, natfamilije pčela (Apoidea). Glavna osobina svih pčela je da za ishranu skupljacvetni polen, kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata. Na Zemlji postoji oko 20 000 vrsta pčela rasprostranjenih skoro u svim područjima sveta. Veličina se kreće od 2 mm do 4 cm. Pretežno su crne ili sive boje. Osnovna podela je prema načinu njihovog života na solitarne i društvene pčele.
- Solitarne pčele žive usamljeno i uglavnom ne stvaraju veće rezerve hrane. Prezimljavaju samo oplođene ženke. Svaka ženka pravi sopstveno gnezdo u tlu gde gradi zemljane komore za polaganje jaja i odgajanje larvi.
- Bumbari prikupljaju cvetni prah zadnjim nogama i hrane se uglavnom nektarom. Stvaraju manja gnezda u zemljištu, sa manjim rezervama hrane. Prezimljava samo oplođena ženka.
- Bežaočne pčele luče vosak od 2 do 4 trbušnog segmenta, i to ženke. Pri pravljenju saća mešaju ga smolom i zemljom. Ova potfamilija rasprostranjena je uglavnom u tropskim predelima Južne Amerike i nema ekonomskog značaja, jer se ne može prilagoditi uzgoju u košnici.
- Prave pčele luče vosak od 2 do 5 trbušnog stepena, i to samo mlade radilice od 10 do 18 dana starosti. Najbliže po svom izgledu i razviću familija Apiade je familija Vespoidae (prave ose) i žive u društvima. )
- Društvene pčele su pčele koje žive društvenim životom i kod kojih jedinke van pčelinje zajednice ne mogu da prežive. Postoji više stotina vrsta društvenih pčela, koje grade složenu, visoko organizovanu zajednicu. Najznačajnije su medonone pčele, od koji je najznačajnija vrsta evropsko-afrička medonosna pčela koja se uzgaja širom sveta.
Ose su familija insekata iz reda Himenoptera . U pogledu klasifikacije ove porodice o organizaciji insekata ne postoji jedinstven stav naučne zajednice, ali i deo zajednice svratsva u superfamilije Alcara, dok deo zajednice kojoj pripadaju taksonu istog imena. Porodica se sastoji od skoro 5.000 vrsta, od kojih oko 100 živi u centralnoj Evropi. Način života različitih vrsta je drugačija.