Skrivenosemenice

Skrivenosemenice (Magnoliophyta, Angiospermae) su najveća grupa zelenih kopnenih biljaka i izgledom jako raznovrsne, ali ih povezuje to što se kod njih seme nalazi unutar ploda.Broj vrsta skrivenosemenica je oko 250.000. Veličine su od oko 1mm (plutajuća biljka Wolffia) do preko 80m (npr. neki predstavnici roda Eucaliptus). Skrivenosemenice mogu živeti u najsurovijim uslovima pustinja i oboda arktičke tundre, ali najveću raznovrsnost imaju u predelu tropskih (ekvatorijalnih) kišnih šuma. Većina vodi samostalan život i ishranjuje se procesom fotosinteze, ali postoje i parazitske i saprofitske forme. Značaj skrivenosemenica za kopnene ekosisteme je ogroman, jer one su te koje u većini slučajeva čine najveću biomasu u ekosistemu i svojim izgledom i brojnošću određuju izgled i strukturu ekosistema. Značaj za čoveka je takođe velik, jer skoro sve biljke koje čovek gaji radi sopstvene i ishrane domaćih životinja pripadaju skrivenosemenicama.
Skrivenosemenice su  zeljaste i drvenaste biljke. Gradjeni su od korena,stabla i listova.Kod njih  se razvijaju cvetovi u kojima  se nalaze organi za raznozavanje.
Nakon oplodjenja iz zigota se razvija klica koja se nalazu u semenu.Seme je zasticeno plodovim omotacem s kojim gradi plod. Seme  nastaje  od  semenog  zametka koji je sakriven u plodniku tucka otuda naziv skrivenosemenice.
Skrivenosemenice naseljavaju sve predele svako kutak zemlje. U ravnicama do planina ,od plodnih zemljista do suma.

Podela

Klica moze da ima jedan ili sva klicina listica-kotiledona,Zbog toga se skrivenosemenice dele na dikotiledone (sa 2 kotiledona) i na monototiledone (sa 1 kotiledonom).

Make your own mind maps with Mindomo.

Razlike i slicnosti monokotila i dikotila

karakteristika dikotiledone biljke monokotiledone biljke
broj kotiledona 2 1
broj cvetnih delova 4-5 3
polen u osnovi trikolpatni u osnovi monokolpatni
nervatura lista mrežasta paralelna
pravo sekundarno debljanje prisutno odsutno
Dikotile i monokotile se razlikuju po sledecim osobinama:

1. Dikotile imaju dva kotiledona po cemu su i dobile ime, a monokotile jedan.

2. Kod dikotila glavni koren i bocni korenovi koji se razvijaju iz njega grade korenov sistem , a kod monokotila korenak rano prestaje sa razvicem, a korenov sistem se obrazuje formiranjem korenova, koji nastaju od stabaoceta klice(adventivnih).

3. Kod vecine dikotila postoji osovinski korenov sistem, a samo neke imaju žiličast, dok sve monokotile imaju žiličast korenov sistem.

4. Kod dikotila, primarna građa stabla vremenom biva zamenjena sekundarnom građom, a kod monokotila ostaje tokom celog zivota.

5. Prokambijum se kod dikotila formira u vidu trake ili prstena. Kada je u vidu prstena i ksilem, odnosno floem formiraju se tako , a kada je u vidu trake tada nastaju kolateralni sprovodni snopici. Kod monokotila, ceo prokambijum diferencira se u elemente sprovodnog tkiva.

6. Kod dikotila deo kambijuma zadrzava meristemsku aktivnost i imamo sekundarno debljanje, a kod monokotila nemamo sekundarno debljanje.

7. Sprovodni snopici su kod dikotila otvoreni,sto znaci da mogu da se uvecavaju i menjaju i nalaze se po obodu, koncentricno postavljani u stablu, a kod monokotila su zatvoreni i rasejani.

8. Sledeca razlika je u nervaturi lista.Dikotile mogu imati perastu ili prstastu nervaturu, a monokotile imaju paralelnu.

9. Raspored stoma na listu: na listovima dikotila, koji su obicno siroki, stome su razbacane po citavoj povrsini, a na liskama uzanih listova mnogih monokotila, rasporedjene su u pruge.

10. Cvetovi dikotila su petoclani, redje cetvoroclani , samo kod nekih primitivnih grupa ponekad troclani, a kod monokotila, vecinom troclani, nekad dvoclani i redje cetvoroclani.

11. Nektarije su kod dikotila retko septalno poredjane, a kod monokotila su prvenstveno poredjane po septama , na zidovima plodnika.

12. Dikotile su zeljaste i drvenaste biljke, a monokotile samo zeljaste.
sa bionetskole