|
NERvni sistemKljucne reci:
|
|
Nervni sistem zivotinja omogucava da registruju promene u spoljasnjoj i unutrasnjoj sredini i da reaguju na njih.
Osim sundjera nervni sistem imaju svi ostali tipovi zivotinja.
Najjednostavniji tip nervnog sistema imaju dupljari-to je mrezast (difuzan) nervni sistem kod koga su nervne celije razbacane po telu.
Kod pljosnatih crva , nervne celije su grupisane uprednjem delu tela i obrazuju glavene ganglije ,od kojih polaze dva nervna stabla.
Ovakav tip nervnog sistema naziva se vrpcasti nervni sistem.
Kod clankovitih crva i zglavkara ganglije se ponavljaju i povezuju u svakom segmentu i cine lestvicast nervni sistem.
Nervni sistem beskicmenjaka nalazi se sa trbusne strane tela.
Centralni nervni sistem kicmenjaka izgradjen je od glavenih ganglija koje formiraju mozak i jednog nervnog stabla , koje se prostire citavom duzinom tela.
Nervni sistem kicmenjaka je cevast jer nervno stablo sadrzi centralnu supljinu . Nalazi se sa ledjne strane tela.
Osim sundjera nervni sistem imaju svi ostali tipovi zivotinja.
Najjednostavniji tip nervnog sistema imaju dupljari-to je mrezast (difuzan) nervni sistem kod koga su nervne celije razbacane po telu.
Kod pljosnatih crva , nervne celije su grupisane uprednjem delu tela i obrazuju glavene ganglije ,od kojih polaze dva nervna stabla.
Ovakav tip nervnog sistema naziva se vrpcasti nervni sistem.
Kod clankovitih crva i zglavkara ganglije se ponavljaju i povezuju u svakom segmentu i cine lestvicast nervni sistem.
Nervni sistem beskicmenjaka nalazi se sa trbusne strane tela.
Centralni nervni sistem kicmenjaka izgradjen je od glavenih ganglija koje formiraju mozak i jednog nervnog stabla , koje se prostire citavom duzinom tela.
Nervni sistem kicmenjaka je cevast jer nervno stablo sadrzi centralnu supljinu . Nalazi se sa ledjne strane tela.
Nervni sistem prima informacije iz spoljasnje sredine i unutrasnjosti tela i omogucava odgovarajuce reakcije.
Pomocu sistema zlezda sa unutrasnjim lucenjem , povezuje rad svih sistema organa i uskladjuje funkcionisanje organizma.
Nervni sistem regulise i medjusobno uskladjuje stotine razlicitih aktivnosti-centar je nase svesti,intaligencije i kreativnosti.
Svaka emocija misao i osecanje je takodje rezultat aktivnosti nervnog sistema.
Nervni sistem se sastoji od perifernog i centralnog nervnog sistema. Centralni nervni sistem cini mozak i kicmena mozdina.
Periferni nervni sistem grade svi nervi , a posebne ganglije i nervi formiraju autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Pomocu sistema zlezda sa unutrasnjim lucenjem , povezuje rad svih sistema organa i uskladjuje funkcionisanje organizma.
Nervni sistem regulise i medjusobno uskladjuje stotine razlicitih aktivnosti-centar je nase svesti,intaligencije i kreativnosti.
Svaka emocija misao i osecanje je takodje rezultat aktivnosti nervnog sistema.
Nervni sistem se sastoji od perifernog i centralnog nervnog sistema. Centralni nervni sistem cini mozak i kicmena mozdina.
Periferni nervni sistem grade svi nervi , a posebne ganglije i nervi formiraju autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Nervna celija (neuron) je osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema.Nervna celija sastojin se od tela,dugih nastavka -aksona i kratkih dendrita.
U telu nervnih celija nalazi se jedro ,citoplazma i brojne organele. Od njega polazi veci broj kratkih nastavka , kao i dugacki akson, koji je obavijen milijenskim omotacem sedefaste boje.
Zavrsni deo aksona grana se u kratke nervne zavrsetke , koji se povezuju sa drugim nervin celijama ili misicima u telu.
Nervne celije zajendo sa potpornim celijama koje imaju ulogu u ishrani i zastiti grade nervno tkivo.
Nervno tkivo je sastavljeno od sive mase i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih celija i kratki nastavci, a belu masu dugi nastavci
U telu nervnih celija nalazi se jedro ,citoplazma i brojne organele. Od njega polazi veci broj kratkih nastavka , kao i dugacki akson, koji je obavijen milijenskim omotacem sedefaste boje.
Zavrsni deo aksona grana se u kratke nervne zavrsetke , koji se povezuju sa drugim nervin celijama ili misicima u telu.
Nervne celije zajendo sa potpornim celijama koje imaju ulogu u ishrani i zastiti grade nervno tkivo.
Nervno tkivo je sastavljeno od sive mase i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih celija i kratki nastavci, a belu masu dugi nastavci
Nadrazljivost , provodljivost nadrzaja su osnovne fizioloske osobine nervne celije.
Zahvaljujuci ovim fizioloskim osobinama nervno tkivo obavlja svoju ulogu u organizmu.
Promene u spoljasnjoj sredini su drazi koje deluju na organizam.
Nadrazljivost je osobina nervne celije da nadrzajem odgovara na dejstvo drazi.
Pojavu nadrazaja u nervnim celijama mogu da izazovu samo drazi odredjenog inteziteta.
Najmanja jacina drazi kojua moze da izazove nadrazaj naziva se prag drazi.Nastali nadrzaji putem biohemijskih i bioelektricnih procesa prenose do odredjenih organa.
Ova osobina se naziva provodljivost.Brzina provodjenja nadrazaja je veoma velika (400 km/h). U ovom procesu se koristi kiseonik i oslobadja energija u vidu toplote.
Zahvaljujuci ovim fizioloskim osobinama nervno tkivo obavlja svoju ulogu u organizmu.
Promene u spoljasnjoj sredini su drazi koje deluju na organizam.
Nadrazljivost je osobina nervne celije da nadrzajem odgovara na dejstvo drazi.
Pojavu nadrazaja u nervnim celijama mogu da izazovu samo drazi odredjenog inteziteta.
Najmanja jacina drazi kojua moze da izazove nadrazaj naziva se prag drazi.Nastali nadrzaji putem biohemijskih i bioelektricnih procesa prenose do odredjenih organa.
Ova osobina se naziva provodljivost.Brzina provodjenja nadrazaja je veoma velika (400 km/h). U ovom procesu se koristi kiseonik i oslobadja energija u vidu toplote.
|
|
Veliki broj dugackih nastavka neurona-nervna vlakna obavijen je zajednickim omotacem i gradi nerv.
U zavisnosti od vrste nadrazaja koju prenose nervi mogu biti osecajni,pokretacki i mesoviti.
Osecajni (senzitivni) nervi sadrze osecajna nervna vlakan i prenose informacije od periferije tela ka centralnom nervnom sistemu.
Pokretacki (motorni) nervi sadrze motorna nervna vlakan i prenose nadrazaj od centralnog nervnog sistema do misica ili zlezda.
Mesoviti nervi sadrze i osecajna i motoricka nervna vlakna.
Ganglije predstavljaju skupove tela nervnih celija zajedno sa dendritima, koji lice na cvorcice i najcesce se nalaze na senzitivnim nervima.
U zavisnosti od vrste nadrazaja koju prenose nervi mogu biti osecajni,pokretacki i mesoviti.
Osecajni (senzitivni) nervi sadrze osecajna nervna vlakan i prenose informacije od periferije tela ka centralnom nervnom sistemu.
Pokretacki (motorni) nervi sadrze motorna nervna vlakan i prenose nadrazaj od centralnog nervnog sistema do misica ili zlezda.
Mesoviti nervi sadrze i osecajna i motoricka nervna vlakna.
Ganglije predstavljaju skupove tela nervnih celija zajedno sa dendritima, koji lice na cvorcice i najcesce se nalaze na senzitivnim nervima.
Centralni nervni sistem cine mozak i kicmena mozdina. Mozak je smesten u supljini lobanje a kicmena mozdina se nalazi u kicmenom kanalu.
Osim sto su zasticeni kostima , mozak i kicmena mozdina obavijeni su sa tri mozdanih opni izmedju kojih se nalazi mozdano mozdinska tecnost odnosno likovr.
Osim sto su zasticeni kostima , mozak i kicmena mozdina obavijeni su sa tri mozdanih opni izmedju kojih se nalazi mozdano mozdinska tecnost odnosno likovr.
Kicmena mozdina je smestena u kicmenom kanalu izgradjenom od kicmenih prsljenova. Pruza se od otvora na potiljacnoj kosti lobanje do drugog slabinskog prsljena.
U unutrasnjosti kicmene mozdine smestena je siva masa koju grade tela nervnih celija sa dendritima. Ona ima oblik leptira sa rasirenim krilima. U sredini sive mase kicmene mozdine nalazi se
uzan centralni kanal i zato je nervni sistem kod kicmenjaka cevastog tipa.
Bela masa se nalazi na periferiji ,okruzuje sivu masu i sastavljena je od dugackih nastavaka nervnih celija.Ona sadrzi dve vrste vlakana ulazna , koja provode nadrazaje u pravcu mozga i silazna
koja prenose informacije iz mozga ka organima i periferiji tela.
Kicmena mozdina povezuje mozak sa ostalim delovima tela.
U unutrasnjosti kicmene mozdine smestena je siva masa koju grade tela nervnih celija sa dendritima. Ona ima oblik leptira sa rasirenim krilima. U sredini sive mase kicmene mozdine nalazi se
uzan centralni kanal i zato je nervni sistem kod kicmenjaka cevastog tipa.
Bela masa se nalazi na periferiji ,okruzuje sivu masu i sastavljena je od dugackih nastavaka nervnih celija.Ona sadrzi dve vrste vlakana ulazna , koja provode nadrazaje u pravcu mozga i silazna
koja prenose informacije iz mozga ka organima i periferiji tela.
Kicmena mozdina povezuje mozak sa ostalim delovima tela.
U sivoj masi kicmene mozdine nalaze se centri refleksinh radnji.
Refleksi su pokreti koji se odvijaju bez uticaja nase volje ,kao reakcija na draz i imaju zastitnu funkciju.
Naprimer ukoliko pipnemo toplu pec, ruka ce se odmah trgnuti pre nego sto postanemo svesni tog pokreta.
Specijalne celije kokje primaju drazi nazivaju se receptori ili prijemnici drazi.
Osecajnim vlaknima nadazaj se prenosi do refkeksnog centra u sivoj masi kicmene mozdine,a odatle pokretackim vlaknima do misica koji izvode pokret.
Put koji nadrazaj predje od prijemnika drazi do misica ili organa koji reaguje na draz (efektora) predstavlja refleksni luk.
Refleksi su pokreti koji se odvijaju bez uticaja nase volje ,kao reakcija na draz i imaju zastitnu funkciju.
Naprimer ukoliko pipnemo toplu pec, ruka ce se odmah trgnuti pre nego sto postanemo svesni tog pokreta.
Specijalne celije kokje primaju drazi nazivaju se receptori ili prijemnici drazi.
Osecajnim vlaknima nadazaj se prenosi do refkeksnog centra u sivoj masi kicmene mozdine,a odatle pokretackim vlaknima do misica koji izvode pokret.
Put koji nadrazaj predje od prijemnika drazi do misica ili organa koji reaguje na draz (efektora) predstavlja refleksni luk.
Refleksi mogu biti urodjeni (bezuslovni) i steceni (uslovni).
Urodjeni refleksi imaju znacajnu ulogu u odrzavanju nekih osnovnih zivotnih funkcija (disanje,rad srca, lucenje zlezda,gutanje,kijanje i kasljanje)
takodje ima i vaznu ulogu u odbrani organizma.
Urodjeni refleksi imaju znacajnu ulogu u odrzavanju nekih osnovnih zivotnih funkcija (disanje,rad srca, lucenje zlezda,gutanje,kijanje i kasljanje)
takodje ima i vaznu ulogu u odbrani organizma.
Uslovni odnosno steceni refleksi predstavljaju naucene reflekse radnje.Uslovni refleksi se sticu u toku zivota.
Ovi pokreti predstavljaju vazan oblik ucenja. Ukoliko se u duzem vremenu ne ponavlja osnovna draz koja ih izaziva oni se gase.
Ali mogu se opet formirati ako se isti proces ponovi. Naprimer kada hrana dospe u usnu duplju ona izaziva lucenje pljuvacke sto je bezuslovni refleks. Medutim dovoljno
je da cujemo zveckanje tanjira i da krene proces lucenja pljuvacke . To je steceni refleks jer smo tokom zivota naucili da je taj zvuk vezan za uzimanje hrane.
Ovi pokreti predstavljaju vazan oblik ucenja. Ukoliko se u duzem vremenu ne ponavlja osnovna draz koja ih izaziva oni se gase.
Ali mogu se opet formirati ako se isti proces ponovi. Naprimer kada hrana dospe u usnu duplju ona izaziva lucenje pljuvacke sto je bezuslovni refleks. Medutim dovoljno
je da cujemo zveckanje tanjira i da krene proces lucenja pljuvacke . To je steceni refleks jer smo tokom zivota naucili da je taj zvuk vezan za uzimanje hrane.
Mozak je smesten u lobasnji i obavijen mozdanim opnama,koje se produzuju i na kicmenu mozdinu. Kroz sredinu kicmene mozdine
prolazi kicmeni kanal ,koji se u mozgu prosiruje u cetiri mozdane komore. Kroz mozdane komore ,kanal i opni cirkulise likvor.
Likvor ima zastitnu ulogu jer ublazava potrese,udare i povrede mozga. U mozdanoj tecnosti mozak pluta i nemamo osecaj njegove stvarne tezine.
prolazi kicmeni kanal ,koji se u mozgu prosiruje u cetiri mozdane komore. Kroz mozdane komore ,kanal i opni cirkulise likvor.
Likvor ima zastitnu ulogu jer ublazava potrese,udare i povrede mozga. U mozdanoj tecnosti mozak pluta i nemamo osecaj njegove stvarne tezine.
Od mozga polazi 12 pari glavenih nerava,koji su u sastavu perifernog nervnog sistema. Tela ovih nerava nalaze su u mozgu. Glaveni nervni prenose signale u oba smera
od mozga - za obavljanje pokreta misica lica,jezika,ociju,usta a do mozga signale sa culnih organa koze,oka,uha,nosa ili jezika. Jedan nerv lutalac silazi u grudni kos
i dopire do srca i pluca, a spusta se i do misica za varenje hrane.
od mozga - za obavljanje pokreta misica lica,jezika,ociju,usta a do mozga signale sa culnih organa koze,oka,uha,nosa ili jezika. Jedan nerv lutalac silazi u grudni kos
i dopire do srca i pluca, a spusta se i do misica za varenje hrane.
Osnovni delovi mozga su: mozdano stablo,medjumozak,mali mozak ,veliki mozak i srednji mozak i produzena mozdina koji su u sastavu mozdanog stabla.
Mozdano stablo spaja kicmenu mozdinu sa ostalim delovima mozga, sto znaci da kroz njega prolaze svi nervi koji prenose signale od kicmene mozdine ka mozgu i obrnuto.
Osim toga u mozdanom stablu se grupisu tela nervnih celija i takve grupe imaju odredjene zadatke. Jedna grupa regulise rad srca , druga regulise disanje, treca krvni pritisak zatim pokrete ociju,gutanje, povracanje,lucenje pljuvacke,kasljanje,kijanje,suzenje,treptanje,zvakanje i sisanje. Deo mozga koji regulise rad srca i disanje se naziva cvor zivota.
Osim toga u mozdanom stablu se grupisu tela nervnih celija i takve grupe imaju odredjene zadatke. Jedna grupa regulise rad srca , druga regulise disanje, treca krvni pritisak zatim pokrete ociju,gutanje, povracanje,lucenje pljuvacke,kasljanje,kijanje,suzenje,treptanje,zvakanje i sisanje. Deo mozga koji regulise rad srca i disanje se naziva cvor zivota.
Mali mozak je na potiljacnom delu mozga. Sastoji se od dve polovine. Na povrsini malog mozga nalazi se siva masa koju cine tela nervih celija i cini koru malog mozga,
dok se ispod kore nalazi bela masa.Mali mozak ima ulogu u odrzavanju ravnoteze,drzanja tela i preciznom izvrsavanju voljnih pokreta. Nema mogucnost pamcenja vec samo precizira i ispravlja zadatke koje veliki mozak daje skeletnim misicima.
dok se ispod kore nalazi bela masa.Mali mozak ima ulogu u odrzavanju ravnoteze,drzanja tela i preciznom izvrsavanju voljnih pokreta. Nema mogucnost pamcenja vec samo precizira i ispravlja zadatke koje veliki mozak daje skeletnim misicima.
Medjumozak se nalazi izmedju leve i desne polovine velikog mozga. Koje ga pokrivaju sa svih strana osim donje. Ovaj deo mozga prenosi i preradjuje informacije svih culnih
organa osim mirisnih. Regulise lucenje hormona hipofize i time utice na rad vecinu zlezda sa unutrasnjim lucenjem.Osim toga regulise temperaturu tela,osecaj gladi,sitosti
i zedji i delimicno ucestvuje u regulaciji emotivnih reakcija i ponasanja.
organa osim mirisnih. Regulise lucenje hormona hipofize i time utice na rad vecinu zlezda sa unutrasnjim lucenjem.Osim toga regulise temperaturu tela,osecaj gladi,sitosti
i zedji i delimicno ucestvuje u regulaciji emotivnih reakcija i ponasanja.
|
Veliki mozak zauzima najveci deo nervnog sistema coveka i pokriva ostale delove mozga . Sastoji se od dve polovine tj hemisfere. Na povrsini velikog mozga je siva masa koja cini koru velikog mozga, dok je ispod nje bela masa sacinjena od nastavka koji povezuju obe hemisfere ,delove iste polovine i koru mozga sa ostalim delovima mozga.
Kora je podeljena na reznjeve. Ceoni rezanj kore zaduzen je za pokretanje misica ali i za misljenje,pamcenje, razumevanje i govor. Temeni rezanj registruje osecaje dodira,toplote,hladnoce,bola. Potiljicni rezanj je deo kore koji prima signale iz oka i oblikuje ono sto nam oci vide, a slepoocni rezanj prima signale iz uha i omogucuje razumevanje onoga sto cujemo. Kora prima signale iz organa cula i salje komande njima. Kada u koru stigne signal iz oka postajemo svesni onoga sto vidimo. Kada stigne signal iz uha postajemo svesni toga sta cujemo. Na osnovu informacija sa koze mozemo proceniti temperaturu okoline . Na osnovu prikupljanja i obrade tih podataka stvra se signal za reakciju. Naprimer kada gledate u osobu u koju ste zaljubljeni signal iz oka odlazi u poteljacni deo kore koji prima sve signale iz oka, odatle odlazi u delove mozga za prepoznavanje,pamcenje i delove zaduzene za ostvarivanje emotivnih reakcija. Na osnovu svega toga salju se signali zlezdama sa unutrasnjim lucenjem. Srce pocinje da kuca brze, javlja se crvenilo, znojite se itd.. Svaka polovina polovina mozga regulise pokretanje misica suprotne strane tela jer se nervi ukrstaju u kicmenoj mozdini na putu do mozga.Svaki deo ceonog reznja je zaduzen za pokretanje nekog dela tela tako da se na osnovu toga moze nacrtati mapa pokretljivosti.Na njoj se mogu videti najpokretniji delovi tela, kao sto su prsti ili usta kao i delovi koji obavljaju najslozenije pokrete. |
Periferni nervni sistem cine svi nervi koji polaze iz mozga i kicmene mozdine. On povezuje sve delove tela sa centralnim nervnim sistemom.U periferni nervni sistem spadaju glaveni (mozdani) i kicmeni (mozdinski) nervi.
Mozdani odnosno glaveni nervi dobili su ime po tome sto se tela njihovih nervnih celija nalaze u mozgu. Ima ih dvanaest pari i medju njima ima senzitivnih, mesovitih i motorickih nerva. Senzitivni nervi povezuju cula sa mozgom, a motorni mozak sa misicima.
Mozdinski nervi nazivaju se tako jer polaze iz kicmene mozdine i ima ih 31 par. Oni se granaju i formiraju spletove nerava koji dolaze do svih delova tela coveka.
Autonomni odnosno vegetativni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji cini mreza nerava i ganglija. Njegov rad ne zavisi od uticaja nase voljei zato se naziva autonomni.
On upravlja radom unutrasnjih organa i uskladjuje njihov rad sa trenutnim potrebama organizma i zato se naziva vegetativni.
Sastoji se od dva dela simpatickog i parasimpatickog.
On upravlja radom unutrasnjih organa i uskladjuje njihov rad sa trenutnim potrebama organizma i zato se naziva vegetativni.
Sastoji se od dva dela simpatickog i parasimpatickog.
Oni deluju suprotno tj. antagonisticki. Kada se nadjemo u opasnosti , uplasimo ili uzbudimo,simpatikus ubrzava rad srca,disanje, povecava krvni pritisak, siri zenice, ali usporava rad creva.Nakon prolaska opasnosti pod uticajem parasimpatikusa uspostavlja se ritam rada organizma kao i pre opasnosti.
Parasimpatikus usporava rad srca,disanja,snizava krvni pritisak,suzava zenice podstice rad creva.
Parasimpatikus usporava rad srca,disanja,snizava krvni pritisak,suzava zenice podstice rad creva.
Meningitis je zapaljenje moždanih opni. Encefalitis je zapaljenje mozga. Oboljenja koja izazivaju bakterije i virusi. Simptomi: jaka glavobolja, visoka temperatura, ukočen vrat.
Dečja paraliza- Zarazno oboljenje prouzrokovano virusom. Najčešće oboljevaju deca 3-8 godina. U početku se javlja temperatura oko 40°C, glavobolja, bolovi u mišićima. Posledica je trajna oduzetost nekih delova tela. Ova bolest je danas retka zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji
Multipla skleroza je bolest kojoj podležu pretežno osobe mlađeg doba. Dolazi do nestajanja mijelinskog omotača oko aksona; uzrok još nije tačno utvrđen. Ukočenost, otežano hodanje, slepilo. Bolest nije zarazna.
Besnilo je virusna bolest. Na čoveka je, najčešće ujedom, prenose toplokrvne bolesne životinje: pas, mačka, lisica ili vuk. Od nje mogu oboleti i druge životinje Simptomi: uznemirenost, strah od vode, pojačano lučenje pljuvačke, paraliza mišića.
Epilepsija- Bolest koja se karakteriše prolaznim epileptičnim napadima koji se iznenada javljaju. Nastaju usled prekomerne aktivnosti nervnih ćelija koje nekontrolisano šalju nervne impulse. Znaci bolesti: gubitak svesti, nevoljno grčenje mišića, pena na ustima.
Migrena- Jaka glavobolja koja zahvata polovinu glave. Često se javlja i mučnina, gubitak vida. Uzroci: stres, fizički napor, deformacije kičmenog stuba.
Moždani udar Nastaje kada neke grupe nervnih ćelija ostanu bez hranljivih supstanci i kiseonika. Dolazi do začepljenja ili pucanja krvnog suda. Posledice: oduzetost određenih delova tela, otežanost pokreta.
Dečja paraliza- Zarazno oboljenje prouzrokovano virusom. Najčešće oboljevaju deca 3-8 godina. U početku se javlja temperatura oko 40°C, glavobolja, bolovi u mišićima. Posledica je trajna oduzetost nekih delova tela. Ova bolest je danas retka zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji
Multipla skleroza je bolest kojoj podležu pretežno osobe mlađeg doba. Dolazi do nestajanja mijelinskog omotača oko aksona; uzrok još nije tačno utvrđen. Ukočenost, otežano hodanje, slepilo. Bolest nije zarazna.
Besnilo je virusna bolest. Na čoveka je, najčešće ujedom, prenose toplokrvne bolesne životinje: pas, mačka, lisica ili vuk. Od nje mogu oboleti i druge životinje Simptomi: uznemirenost, strah od vode, pojačano lučenje pljuvačke, paraliza mišića.
Epilepsija- Bolest koja se karakteriše prolaznim epileptičnim napadima koji se iznenada javljaju. Nastaju usled prekomerne aktivnosti nervnih ćelija koje nekontrolisano šalju nervne impulse. Znaci bolesti: gubitak svesti, nevoljno grčenje mišića, pena na ustima.
Migrena- Jaka glavobolja koja zahvata polovinu glave. Često se javlja i mučnina, gubitak vida. Uzroci: stres, fizički napor, deformacije kičmenog stuba.
Moždani udar Nastaje kada neke grupe nervnih ćelija ostanu bez hranljivih supstanci i kiseonika. Dolazi do začepljenja ili pucanja krvnog suda. Posledice: oduzetost određenih delova tela, otežanost pokreta.
