Poreklo i razvoj ljudske vrste

Kljucne reci:Antropologija,Carls Darvin,primati,hominide,pracovek,spretan covek,uspravan covek,neandertalac,razuman covek,
Picture
Johan Karl Fuhlrot
Picture
Čarls Darvin
Prvu lekciju u sedmom razredu započinjemo jednom pričom o otkriću nandertalca i početku razvijanja antropologije. -Pa da počnemo. Bilo je to jedno sasvim uobičajno sparno letnje predveče daleke 1856. godine kada je Johan Karl Fuhlrot, jedan običan nastavnik u nemačkom selu Eberfeldu , u blizini Diseldorfa začuo kucanje na vratima svoje kuće.Tada učitelj Johan  nije ni slutio da je to početak njegove besmrtne naučne slave i da će 2017. godine biti objavljen na sajtu biologijakp :). Šalu na stranu vratimo se Johanovim posetiocima . Posetioci Johana Karla Fuhlrota bili su radnici iskopa krečnjaka u Neandertalu. Ali šta su to posetioci našeg učitelja imali toliko važno da mu pokažu da to nije moglo da sačeka jutro? Posetioci su u rukama držali ogromne kosti za koje su verovali da pripadaju medvedu. Johan se odmah bacio na posao i zajdeno sa profesorom Hermanom Šahauzenom utvrdio da te kosti pripadaju nekom davno izumrelom prapretku čoveka. 
Otkrice iz ove price je prvo naucno zasnovano otkrice ostataka delova čovekovog pretka koji je po mestu nalaženja dobio ime neandertalac (Homo neanderthalensis). Smatra se da je ovo takodje kamen temeljac savremene nauke o coveku antropologije i Darvinove teorije evolucije.
Ne sumljamo da se sećaš bioloških disciplina koje si učio u petom razredu ali ipak ćemo te podsetiti malo o antropologiji.
Antropologija je nauka o coveku . Ona proucava gradju ljudskog tela (anatomija) i rad unutrasnjih organa(fiziologija) . Antropologija se bavi i proucavanjem kulture ,istorije,jezika i nacina zivota ljudi , kao i njihovo drustveno ponasanje. Takodje proucava i poreklo i razvoj ljudske vrste na osnovu fosila, ali i na osnovu podataka iz drugih bioloskih disciplina i prirodnih nauka. 
Kad smo već kod fosila šta su oni?
Fosil (latinski fossus, u bukvalnom prevodu „onaj koji je zakopan“) je očuvani ostatak organizma, njegovog dela ili tragova života. Fosili daju podatke o razvoju organskog sveta u prošlosti, kako se životna sredina menjala kroz geološku prošlost, o evoluciji i biogeografiji živih bića. ​Na osnovu fosila i podataka rekonstruisano je razvojno stablo coveka.
Na osnovu mnogobrojnih dokaza , antropologija dolazi do zakljucaka o slicnostima i razlikama izmedju coveka i drugih zivotinjskih vrstaa. Od svih zivotinjskih vrsta covek je najslicniji covekolikim majmunima (sinpanzama). Povezani su nizom zajednickih anatomskih i fizioloskih osobina kao sto su:
  1. Pokretan palac sake polozen je nasuprot ostalim prstima sto omogucava lakse hvatanje predmeta.
  2. Oci su postavljene napred sto omogucava laksu orjentaciju.
  3. Izrazena je mimika lica,sto odrazava razlicita raspolozenja.
  4. Lice nije prekriveno dlakom
  5. Mozak je najrazvijeniji u poredjenju sa ostalim sisarima .
  6. Isti je broj otkucaja srca,telesna temperatura je slicna kao kod coveka, dele krvne grupe sa covekom.
  7. Izrazena je briga o mladuncima  i zvot u porodici
  8. priblizno je jednak zivotni vek.
Ipak postoje razlike izmedju covekolikih majmuna i coveka koje su danas ocigledne.
  1. ​​covekoliki majmuni su za razliku od coveka odlicno prilagodjeni za zivot na drvetu
  2. Prednji udovi su im dugacki , a palac slabo razvijen.
  3. Stopalo je prilagodjeno hvatanju grana 
  4. Dobro su im razvijene celjusti u kojima se nalaze snazni zubi.
U sledecoj galeriji prikazane su razlike izmedju covekolikog majmujna (levo) i coveka (desno). Klikom na sliku ona će postati veća i mozete procitati opis.
Picture
Masa mozga majmuna i masa mozga coveka
Picture
Vilica majmuna i vilica coveka
Najznacajnije karakteristike coveka su uspravan hod i znatno veca masa mozga . Uspravan hod i dvonozno kretanje javilo se paralelno sa velikim klimatskim promenama pre oko dva miliona godina. Pre oko pet do sedam  miliona godina dotadasnje sume u velikoj meri zamenjene su savanama koje su nasledili nasi pretci.. Uspravni hod je oslobodio prednje udove za izradu i koriscenje orudja za zivot i rad. U savanama , uspravni hod je omogucio bolju preglednost terena  i potragu za hranu i biolje izbegavanje neprijatelja. Dvonozno kretanje je prethodilo povecanju mase mozga sto je dovelo do vece inteligencije,razvoja govora,sposobnosti ucenja,pamcenja,misljenja i  razlicitih drustvenih veza.
Danas se smatra da je istorijski razvoj coveka kao vrste poceo pre oko sedam miliona godina kada  se predpostavlja da je ziveo zajednicki predak coveka i covekolikog majmuna. Prvi covekoliki preci su nastali u Africi i veliki deo evolucije je vezan za taj kontinent.
Za pocetak ove price o evolucije hajde da pokusamo da se vratimo u daleku proslost otprilike nekih 4,5 milona godina da se nadjemo u nekoj od severnoafrickih suma palmi i smokava. Lutajuci tako kroz ove zivopisne pejzaze naisli bi pre ili kasnije na grupu  "majmuna" koji po tezini i visini lice na danasnje simpanze ali su i mnogo primitivniji od njih.  Oni se vesto krecu medju visokim krosnjama  drveca , ali i uspravno se spretno krecu po tlu na zadnjim nogama.  Hrane se vocem ,semenjem,liscem i manjim sisarima. Imaju razvijenu brigu o porodici cuvaju mladunce i ne tuku se zbog zenki kao i ostali majmuni. 
Ovako su najverovatnije izgledale najstarije zajednice najstarijih predaka za koje znamo. Naucnici sirom sveta smatraju da je glavni okidac u evoluciji coveka i njegovom odvajanju  od covekolikog majmuna upravo bio uspravan hod, zatim sve veca sposobnost upotrebe ruku , kao i razvoj misljenja i govora 
Preci danasnjih coveka su covekoliki majmuni,ardipitekusi,austrolopitekusi,homo habilisi,homo erektusi,neandertalci i homo sapienski.
Picture
Ardipitekus
Picture
Austrolopitekus
Picture
Spretan covek
Picture
Uspravan covek
Picture
Neandertalac
Picture
Razuman covek
Prvi u nizu dokazanih predaka coveka je ardipitekus ova vrsta je zivela pre oko 4,4 miliona godina u Egiptu.Paleontolozi su ga pronasli 1994 godine , ali je bilo potrebno narednih 15 godina da oko 50 naucnika  utvrdi da je rec o novom covekovom pretku,zenskog pola. Nazvali su je ardi sto je skracenica od njenog latinskog naziva Ardipitecus. Bila je visoka oko 120 cm i teska oko 50 kg . Hodala je uspravno bila je primitivnija od danasnjih covekolikih majmuna (simpanza,orangutana,gorila).
Australopitekusse pojavio pre oko 4 miliona godina u toplim oblastima jugoistocne Afrike , a nestao pre oko milion godina . Boravio je u retkim sumama, vise na tlu nego na drvecu. Kretao se uspravno bio je nizak (100-150cm ), telesne mase oko , sa malom  zapreminom mozga oko 450 cm3 u odnosu na savremene ljude 1.350cm3.Lice mu je bilo slicno covekolikim majmunima , sa niskim celom i isturenom vilicom . Hranu je sakupljao u okolini a od orudja je koristio kamen.
Spretan covek ili homo habilis je prvi pripadnik ljuskog roda Homo. ziveo je pre 2,5-1,5 miliona godina . Imao je veci mozak i manje zube od pracoveka .Prvi je upotrebljavao i izradjivao orudje. Na osnovu izgleda je zakljuceno da je koristio biljnu i zivotinjsku hranu..
Uspravan covek se pojavio pre oko 2 miliona godina i nestao pre oko 300.000 godina. Iz Afrike je naselio Aziju i Evropu.Njegova znacajna karakteristika bila je povecanje mozga , cija je masa bila skoro dvostruko veca nego kod pracoveka. Imao je vilice i zube slicne danasnjem coveku jer je upotrebljivao termicki obradjivanu hranu. Ziveo je u manjim grupama,koristio je orudje i gradio kuce.
Neandertalac (Homo neanderthalensis) je tip praistorijskog čoveka koji je naseljavao Evropu i deo Azije. Ime je dobio po dolini reke Neander  gde su pronađeni njegovi ostaci.Oni su bili viši i snažniji od današnjih ljudi. Imali su veći mozak, ali nisu bili inteligentniji. Imali su snažne vilice , oštru bradu izbačenu napred, nisko čelo i izbačene arkade.Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje. Često su se sklanjali u pećine jer su one imale približnu temperaturu i leti i zimi. Za stanovanje su koristili samo prednji deo jer je unutrašnjost bila mračna i vlažna.
Neandertalci se datuju u 120000 do 35000 godina. Smatra se da su bili viši i snažniji od sapijensa, visoki od 160 do 165 cm, moždane zapremine 1200-1600 kubnih centimetara.
Razuman čovek (Homo sapiens) Pojavio se pre oko 200.000 godina u Africi, a posle migrirao na sve kontinente.  Kranijalni kapacitet mozga je oko 1350 cm3 .Najpoznatiji nalazi u Francuskoj (Cro-magnon)-Kromanjonski čovek. Viši stas, finije crte lica, visoko čelo, vilice i lukovi iznad očiju manje izraženi. Izrađivao je raznovrsna oruđa i oružja, ukrasne predmete, odeću.  Nađeni su brojni crteži u pećinama. • Počeo je da gaji biljke i životinje, te prešao na sedalački način života.