Ekološki faktori su svi uticaji koje spoljašnja sredina ostvaruje na neki organizam ili grupu organizama (populacija ili biocenoza). Oni su vrlo važni za opstanak svih živih bića. Možemo ih podeliti na abiotičke i biotičke faktore. Abiotički ekološki faktori su uticaji nežive sredine, a biotički ekološki faktori su uticaji žive sredine. Uticaj čoveka, zbog specifičnosti se svrstava posebno – u antropogene ekološke faktore.
Abiotički ekološki faktori su svi uticaji koje neživa priroda ostvaruje na žive organizme. Dele se na:
faktore klime,
faktore zemljišta i
faktore reljefa.
faktore klime,
faktore zemljišta i
faktore reljefa.
U faktore klime ubrajamo: temperaturu, vodu i vlažnost, padavine, svetlost i Sunce, vazdušni pritisak i kretanje vazdušnih masa (vetar).
Temperatura je mera količine toplote. Jako je važna za rast, razvoj i životne aktivnosti organizama. Velika odstupanja od granica temperature dovode do poremećaja u životnim procesima, ponekad i sa smrtnim ishodom.
Vlažnost vazduha je količina vodene pare u vazduhu. Važna je za sve životne procese, a usled smanjene vlažnosti može doći do preteranog isparavanja s površine tela organizma i dovesti do dehidratacije. Vlažnost zemljišta neposredno zavisi od količine padavina i od još nekoliko faktora.
Sunce daje svetlost koja je potrebna za procese u organizmima. Jedan od najvažnijih životnih procesa je fotosinteza kojom biljke sebi obezbeđuju hranljive materije upravo od svetlosti.
Svaki od ovih faktora u različitim granicama prijaju različitim organizmima. Nekim živim bićima je potrebno više svetlosti ili više padavina, drugim baš nasuprot. Zajedničkim uticajem ovi faktori čine klimu jednog područja.
Vlažnost vazduha je količina vodene pare u vazduhu. Važna je za sve životne procese, a usled smanjene vlažnosti može doći do preteranog isparavanja s površine tela organizma i dovesti do dehidratacije. Vlažnost zemljišta neposredno zavisi od količine padavina i od još nekoliko faktora.
Sunce daje svetlost koja je potrebna za procese u organizmima. Jedan od najvažnijih životnih procesa je fotosinteza kojom biljke sebi obezbeđuju hranljive materije upravo od svetlosti.
Svaki od ovih faktora u različitim granicama prijaju različitim organizmima. Nekim živim bićima je potrebno više svetlosti ili više padavina, drugim baš nasuprot. Zajedničkim uticajem ovi faktori čine klimu jednog područja.
U faktore zemljišta, tzv. edafske faktore ubrajamo osobine tla (zemljišta) – fizičke i hemijske.
Fizički faktori zemljišta su veličina čestica koje čine tlo, rastresitost i vlažnost.
Hemijski sastav su jedinjenja koja čine zemljište i uslovljavaju kiselost zemljišta. U sastav ulaze organska i neorganska jedinjenja, voda i vazduh između čestica tla. Odnos količina različitih jedinjenja čine da tlo bude plodno ili neplodno.
Hemijski sastav su jedinjenja koja čine zemljište i uslovljavaju kiselost zemljišta. U sastav ulaze organska i neorganska jedinjenja, voda i vazduh između čestica tla. Odnos količina različitih jedinjenja čine da tlo bude plodno ili neplodno.
U faktore reljefa, tzv. orografske faktore spada razuđenost i nagib terena, nadmorska visina i osunčanost, odnosno izloženost stranama sveta. Ovi faktori posredno deluju na živi svet menjajući ostale faktore. Mnogobrojni su primeri; povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura, udaljavanjem od reke smanjuje se vlažnost...
Razuđenost terena predstavlja prisustvo ili odsustvo brda, kanjona, ravnica i drugih oblika reljefa nekog područja.
Nagib terena uslovljava debljinu zemljišta i njegovu vlažnost.
Izloženost stranama sveta ili ekspozicija diktira temperturu zemljišta i vazduha, a posredno i vlažnost....
Nagib terena uslovljava debljinu zemljišta i njegovu vlažnost.
Izloženost stranama sveta ili ekspozicija diktira temperturu zemljišta i vazduha, a posredno i vlažnost....
Svaki od ovih faktora svojim delovanjem može promeniti druge faktore, a svi u sprezi deluju na žive organizme.
Biotički ekološki faktori obuhvataju sve uticaje organizama na druge organizme. Kada su uticaji neposredni nazivamo ih međusobnim odnosima ili uzajamnim uticajima organizama.
Slikovit primer međusobnog odnosa je grabljivica-plen, kada imamo organizme (grabljivice) koji se hrane drugim organizmima (plen).
Drugačija vrsta međusobnog odnosa u živom svetu je simbioza – kada dva organizma žive zajedno i oba imaju koristi od toga.
Posredni uticaji mogu biti putem uticaja organizama na nežive komponente staništa. Npr., drveće u šumi sprečava Sunčeve zrake da dopru do prizemnih slojeva i time onemogućavaju rast i razvoj biljaka kojima je potrebno mnogo Sunčeve svetlosti.
Antropogeni ekološki faktori obuhvataju sve uticaje koje čovek svojim aktivnostima ostvaruje na prirodu. Uglavnom su posledice ljudske aktivnosti štetne, jer veliki rast industrije, saobraćaja, poljoprivrede i drugih aktivnosti dovodi do zagađenja zemljišta, vazduha i voda veštačkim jedinjenjima, gubitka šuma koje obnavljaju količinu kiseonika smanjujući koncentraciju CO₂.....što opet dovodi do drugih posledica koje posredno utiču na opstanak pojedinih vrsta organizama.
Ekološki faktori su promenljivi u vremenu i prostoru, deluju istovremeno i međusobno su uslovljeni.
Promenljivost u vremenu može se posmatrati tokom različitih intervala – u toku dana, npr. smenom dana i noći menja se temperatura, u toku godine menja se dužina dana i sve te promene povlače promenu drugih faktora.
Promenljivost u prostoru može se posmatrati na nivou planete – oko Ekvatora sunčevi zraci padaju pod pravim uglom, a na polovima pod mnogo manjim uglom.
Svi ekološki faktori deluju istovremeno na organizam ili grupu organizama i svi zajedno stvaraju uslove za opstanak datog organizma. Samo ukoliko se jedan od njih promeni i prekorači krajnje granice, preživljavanje organizma može biti dovedeno u pitanje.
Međusobno su uslovljeni, tj. svi ekološki faktori deluju jedan na drugi i mogu se međusobno izmeniti.
Promenljivost u vremenu može se posmatrati tokom različitih intervala – u toku dana, npr. smenom dana i noći menja se temperatura, u toku godine menja se dužina dana i sve te promene povlače promenu drugih faktora.
Promenljivost u prostoru može se posmatrati na nivou planete – oko Ekvatora sunčevi zraci padaju pod pravim uglom, a na polovima pod mnogo manjim uglom.
Svi ekološki faktori deluju istovremeno na organizam ili grupu organizama i svi zajedno stvaraju uslove za opstanak datog organizma. Samo ukoliko se jedan od njih promeni i prekorači krajnje granice, preživljavanje organizma može biti dovedeno u pitanje.
Međusobno su uslovljeni, tj. svi ekološki faktori deluju jedan na drugi i mogu se međusobno izmeniti.
Z A N I M LJ I V O S T I
Japanski makaki su vrsta majmuna koji žive na visokim planinama gde temperatura često pada ispod nule. Da bi preživali te uslove razvili su debelo krzno, žive u grupama i međusobno se grle, a ponekad se kupaju u izvorima tople vode da bi se dodatno zagrejali.
