Da li ste ikada razmisljali kako bi smo izgledali da nemamo skelet - verovatno kao vrece, U ovoj lekciji cemo razmatrati o skeletnom sistemu. Upoznacemo njegovu gradju,saznacemo nesto vise o kostima . Razmotricemo i oboljenja ovog sistema kao i opasnosti po nase zdravlje ukoliko smo fizicki neaktivni.
Svim zivotinjama neophodna je cvrsta osnova tela koja ce im dati oblik i omoguciti kretanje.
Sundjeri poseduju skeletne iglice-spikule spojene u cipkaste veze koje kod nekih vrsta strce izvan tela i imaju i odbrambenu ulogu. Cvrstinu i oblik tela crvima daje telesna duplja ispunjena tecnoscu pod pritiskom, koja se nalazi izmedju creva i misica.Ovakav tip skeleta se naziva hidraulicni. Mekuscima je mekano telo zasticeno ljusturom,zglavkarima cvrstom hitinskom kutikulom, a bodljokoscima se ispod koze nalaze krecnjacke plocice. Hordati poseduju hordu koja se pruza duz ledjne strane tela i daje cvrstinu i potporu. Kod kicmenjaka se horda tokom embrionalnog razvoja zamenjuje kicmenicom po kojoj je ova grupa i dobila ime. Kicmenicu cine kicmeni prsljanovi koji sa ledjne strane obuhvataju i stite kicmenu mozdinu. Kod hrskavicavih riba kao sto su ajkule i raze i kod kolousta skelet je izgradjen od hrskavicavog tkiva , a kod ostalih kicmenjaka od kostanog. |
Sve kosti u telu coveka i njihove medjusobne veze cine skelet. On daje stabilnost,oblik,cvrstinu,i potporu nasem telu takodje zajedno sa misicima ucestvuje u nasem kretanju .Takodje skelet sluzi kao zastita unutrasnjim organima. Kosti su izgradjene od kostanog tkiva koje je izgradjeno od kostanih celija sa specijalnim citoplazmaticnim nastavcima. Ovi nastavci sluze za povezivanje kostanih celija. Kostane celije luce kostanu masu u medjucelijski prostor . Kostana masa sadrzi mineralne soli kalcijuma i fosfora (kalcijum karbonata i kalcijum fosfarta ) koje kostima daju cvrstinu, takodje u sastav kostane mase ucestvuje protein osein koji kostima daje elasticnost.
Kostane celije su kruzno rasporedjene oko kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi. Krv snabdeva kostano tkivo hranljivim materijama i kiseonikom , a nervi cine kosti osetljive.Hrskavica je potporno tkivo koje ima vaznu ulogu u funkcionisanju skeleta . Medjucelijska masa hrskavice je elasticna i savitljiva, pa pri pokretu smanjujue trenje izmedju povrsnie kostiju.Hrskavica prekriva zavrsetke dugih kostiju u zglobovima ,povezuje kicmene prsljanove,spaja rebra sa grudnom kosti, takodje je prisutna i u nosnoj pregradi,usnoj skoljci i dusniku.
Gradju kosti najlakse je upoznati preko opisa duge koske npr.butne. Na cijem primeru cemo i mi objasniti gradju kostiju.
Butna kost se sastoji od cevastog tela kosti ciji je jedan kraj prosiren i zaobljen u jabucicu, a drugi udobljen i naziva se casica. Jabuica i casica prekrivene su hrskavicom . Na povrsini tela nalazi se omotac od cvrstog vezivnog tkiva koji je bogat krvnim sudovima i nervina i naziva se pokosnica. Celije pokosnice stvaraju kostano tkivoi omogucavaju rast kostiju, takodje deobom ovih celija dolazi i do srastanja prelomljene kosti.Ispod pokosnice se nalazi cvrsto kostano tkivo. U sredisnjem delu je kanal ispunjen kostanom srzi. Unutrasnjost jabucice i casice je ispunjena je od sundjerastog kostanog tkiva sa brojnim supljinama. Supljine kostanog sundjerastog tkiva takodje su ispunjene celijama kostane srzi u kojima se stvaraju krvne celije..
Prema obliku kosti tela mogu biti duge (cevaste),kratke i pljosnate.
Duge kosti se nalaze na nasim rukama i nogama na njima se jasno uocavaju jedan duzi ,ravniji deo koji nazivamo telo kosti i prosireni krajevi od kojih je jedan kraj jabucica a drugi kraj casica.Spojene su zglobovima
Kratke kosti se nalaze u kicmenom stubu,sakama i stopalima. Medjusobno su spojene hrskavicom i zglobovima.
Pljosnate kosti grade lobanju,karlicu i grudni kos. Ivice pljosnatih kostiju su nazubljene i medjusobno se spajaju tako sto zubci jedne kosti nalezu u zupce druge. Tako su cvrsto i nepokretno u vidu sava, spojene kosti lobanje i kralice.
Pokretljivost tela obezbedjuje razlicito medjusobno povezivanje kostiju . Postoje tri vrste veza izmedju kostiju:pokretna,
polupokretna i nepokretna.
polupokretna i nepokretna.
Nepokretna veza predstavljena je savom kod kod koga ispupcenja zupcastih ivica jedne kosti ulaze u udubljenja druge kosti. Na takav nacin su povezane kosti lobanje i karlice.
Polupokretna veza predstavljena je hrskavicom koja povezuje rebra sa grudnom koskom i omogucava ogranicenu pokretljivost.
Pokretna veza predstavljena je zglobom koji cine krajevi dve susedne kosti , jabucica i casica, koje su oblozene glatkom hrskavicom. Krajevi kostiju odvojeni su supljinom ispunjenom tecnoscu koju luci hrskavica. Zglob je obavijen zglobnom caurom i ojacan zglobnim vezama.Postoje nekoliko tipova zglobova u nasem telu koji se medjusobno razlikuju po pokretljivosti i omogucavaju izvodjenje najrazlicitijih pokreta:kuglasti,jajasti,zglob u obliku sarke,kruzni,sedlasti zglob..itd.
Sve kosti unutar naseg tela i njihove medjusobne veze cine skladnu celinu ,koja daje oblik i omogucava pokretanje tela. U zavisnosti od polozaja kostiju u telu skelet cine tri celine :kosti glave,kosti trupa ,kosti udova.
Kosti glave cine kosti lobanje i kosti lica. Kosti lobanje sagradjene su od pljosnatih kostiju,spojenih savovima . One imaju funkciju da stite mozak i cula. Kosti lobanje su:ceona kost,temena kost,klinasta kost,sitasta kost,slepoocne i potiljacna kost. Kosti lica su: nosna kost,suzna kost,jagodicna,gornja vilica,donja vilica. Jedina pokretna kost nalicu koja je zglobom vezana sa lobanjom je donja vilica,cime jsu omoguceni žvakanje hrane i govor.
Zanimljivost:Kosti lobanje bebe nisu odmah cvrsto srasle, pa se sve do druge godine na lomanji mogu naci mekana mesta, temenici. Razlog ove pojave je prilagodjavanje lobanje velicini karlicnog kanala pri porodjaju.
Kosti trupa cine kicmeni stub,rebra i grudna kost. Kicmeni stub ima oblik latinickog slova s i sastoji se od 33 kicmenih prsljanova.
Prsljanovi imaju telo i kostane nastavke izmedju kojih se formira otvor. Posto su prsljani poredjani jedan ispod drugog , obrazuju se kicmeni kanal u kome je smestena kicmena mozdina . Izmedju prsljanova nalaze se hrskaviceve plocice,diskovi koji ublazavaju pritisak i trenje pri kretanju.Vratni prsljanovi su tanji i manji. Ledjni prsljanovi vezani su za 12 pari rebara.Rebra su uzane ,pljosnate kosti savijene u obliku luka i sa prednje strane povezane sa grudnom koskom.
Ledjni deo kicme,rebra, grudna kost zajedno cine grudni kos. Uloga grudnog kosa je da zastiti srce i pluca i da ucestvuje u pokretima disaja. Slabinski prsljenovi su siri i cvrsci nose teret tela. Krsna kost je sagradjena od spojenih krsnih prsljenova i ucestvuje u formiranju karlicnog prstena. U njegov sastav ulazi i trtična kost, nastala srastanjem repnih prsljenova.
Kosti udova cine rameni pojas od koga polaze kosti ruku, i kralicni pojas sa kostima nogu.Parne kosti ramenog pojasa su lopatica i kljucna kost. Na njih su zglobno nadovezane pokretne kosti ruku:ramenjaca vezana lakatnim zglobom za dve kosti podlaktice -lakatnu kost i zbicu i male kosti sake i prstiju.
Karlicni pojas cine tri srasle parne kosti :sednjaca,bedrenjaca i preponjaca. Ove kosti formiraju karlicu koja se oslanja na kicmeni stub.
|
Pomocu zgloba kuka ,karlca je povezana sa donjim ekstremitetima , to jest sa butnom kosti . Butna kost je zglobom kolena spojena sa dve kosti potkolenica-golenjacom i lisnjacom, koje su pomocu skocnog zglova povezane sa malim kostiju stopala i prstiju.
Zanimljivosti:
#1 Na prednjoj strani zgloba kolena nalazi se trouglasta kost -casica (patela). Ona stiti koleno i ne dozvoljava savijanje noge unapred.
#2 Najduza kost u telu coveka je butna kost, a najmanje su tri sicusne koscice srednjeg uva-cekic,nakovanj i uzengija.
#3 Saka je gradjena od 27 kratkih kostiju, a stopalo od 26 kratkih kostiju.
Uzroci oboljenja kostiju mogu biti veoma razliciti, za neke bolesti su uzroci i dalje nepoznati.
Rahitis predstavlja bolest dece i osoba kod kojih kosti rastu, kod kojih postoji poremećaj u gustini kostiju zbog nedostatka vitamina D i poremećaja metabolizma kalcijuma.Kosti postaju preterano mekane i dolazi do pojave njihovih deformacija. Rahitis treba razlikovati od osteomalacije kod koje postoji smanjenje koštane gustine i razvija se kada je koštani razvoj završen, odnosno kod odraslih ljudi.Lečenje rahitisa se sastoji u ordiniraju vitamina D, u trajanju od nekoliko meseci. Postoje i modaliteti davanja velike doze vitamina D , ali se preporučuje dnevno davanje vitamina D.
Reumatiyam je zajednicko ime za oboljenja zglobova ,kostiju i misica. Nastaje kao posledica zapaljenskih procesa i manifestuje se bolom,otokom i povecanom temperaturom pojedinih zglobova tela. Moze i da nastane usled propadanja hrskavice u zglobovima tela,sto je praceno bolom,otokom i deformacijom tog dela tela.
Diskus hernija bolest je međupršljenskog diska kičmenog stuba, koja nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore gde vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, a ponekad i centralno u spinalni kanal i prostor u kome se nalaze kičmena moždina .Pracena je bolom i otezanim kretanjem.
Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do osamdeset i pet godina. Uprkos postojanju objektivnih mogućnosti, osteoporoza je i dalje nedovoljno dijagnostikovana i lečena.
Ravni tabani (spustena stopala) veoma su cesta deformacija stopala. Luk stopala se spusta tako da taban postaje potpuno ravan,sto izaziva zamor,bol u nogama i otezan hod. Preporucuju se vezbe za jacanje misica koji odrzavaju luk stopala, a korisno je leti hodati bez obuce po plazi, takodje postoje i specijalni ulosci za obucu koji podizu luk stopala.
Skolioza je nepravilan rast kičmenog stuba sa krivljenjem u jednu stranu koje se vremenom pogoršava i raste. Postoje dva osnovna „tipa`` skolioze: urođena i stečena. Skolioza nije samo bolest. Ona se prenosi i genima.Moze se pojaviti i usled nedovoljne fizicke aktivnosti
, naglog rasta u pubertetui i nepravilnog drzanja tela.
, naglog rasta u pubertetui i nepravilnog drzanja tela.