Misicni sistem

Kljucne reci:
Jednocelijski organizmi se krecu pokretanjem laznim nozicama ili pokretima biceva i treplja.
Sundjeri su sesilni (pricvrsceni za podlogu) i ne krecu se aktivno, ali poseduju celije koje reaguju na dodir i imaju mogucnost da zatvore otvore za protok vode.
Hidra na povrsini tela ima epitelomisicne  celije koje omogucavaju pokretanje pipaka.
Mekusci imaju stopalo , misicni organ pomocu kojeg se pokrecu,pricvrscuju,plivaju,zarivaju u podlogu.
Bodljokosci se pokrecu uz pomoc vodenih nozica koje ulaze u sastav ambuklarnog sistema
Vecina krupnih vodenih zivotinja aktivno pliva. Pijavice i morski puzevi se krecu talasastim izvijanjem tela, dok se ribe krecu bocinim izvijanjem tela. To im omogucije hidrodinamicna forma tela i veoma razvijen bocni telesni misic.
Zmije se krecu vijuganjem tela pomocu misica, koji su toliko snazni da pojedine vrste  ubijaju plen tako sto se obaviju od njega i dave ga. 
Pticama snazni grudni misici omogucuju pokretanje krila i letenje, dok su kod sisara najrazvijeniji misici nogu i trupa.
Svi misici u organizmu cine muskulaturu , koja obuhvata vise od trecine mase odraslog coveka.
Kosti ,zglobovi i misici daju oblik i omogucavaju pokretanje citavog tela.Misici predstavljaju aktivni deo sistema organa za kretanje. Oni cine deo gradje zidova unutrasnjih organa i omogucavaju njihov rad , takodje i ucestvuju u odrzavanju stalne telesne temperature.
Misici su gradjeni od misicnog tkiva,a misicno tkivo od misicnih celija. U citoplazmi misicnih celija paralelno su postavljeni proteini u obliku koncastih struktura-miofibrili koji klizeci jedni preko drugih omogucavaju kontrakciju (grcenje) i opustanje misica.
Na osnovu gradje i funkcije u covekovom telu razlikujemo tri vrste misica:poprecno prugaste (skeletne) ,glatke misice i srcani misic.
Poprecno prugasti misici su izgradjeni od poprecno prugastog misicnog tkiva.Celije ovog tkiva se nazivaju jos i misicna vlakna. Veoma su duga ,cilindricnog oblika i imaju vise jedra.Posmatranjem pod mikroskopom uocavaju se svetlije i tamnije poprecne pruge po kojima su ovi misici dobili ime.
Veci broj misicnih vlakana je obavijen zajednickom opnom i gradi misicni snopic. Vise misicnih snopica izgradjuju misic.Izmedju misicnih snopica nalaze se krvni sudovi i nervi. Krvni sudovi prenose kiseonik i hranljive supstance , a nervi informacije za kontrakcije.
 Misici se vezuju za kosti elasticnim vezama tetivama. Snazni skeletni misici kontahuju se veoma brzo i pod uticajem nase volje,pa se nazivaju i voljni misici.Njima pripada vecina misica naseg tela.Oblik skeletnih misica zavisi od njihovg polozaja i uloge i moze da bude razlicit.Vretenasti misici nalaze se pretezno na udovima i omogucavaju kretanje.Plocasti misici  su stomacni  misici,dijafragma i medjurebarni misici, koji omogucavaju disajne procese. Trakasti misici prisutni su u predelu vrata i zaduzeni za pokretanje glave . Lepezastog oblika su misici  lica i grudnog kosa.Prstenasti misici smesteni su oko otvora na telu (ociju,usta,analnog otvora..itd)
Na osnovu funkcije koju vrse u telu ,skeletni misici mogu se podeliti na savijace,opruzace,uvrtace,izvrtace,odmicace i primicace.
Picture
Glatki misici izgradjeni su od glatkog misicnog tkiva. Celije ovog tkiva vretenastog su oblika  i  imaju samo jedno jedro. Kontrahuju se sporo i njehov rad nije pod uticajem nase volje, tako da rade i dok spavamo. Glatki misici grade zidove unutrasnjih organa (zeludca,creva,mokracne besike,materice i krvnih sudova).
Picture
Srcani misic gradi zidove srca. Sastoji se od kratkih razgranatih misicnih celija koje su medjusobno spojene , tako da grade jedinstvenu mrezu. Rad  srcanog misica isto nije pod uticajem nase volje kao i kod glatkih misica.
Najvaznije fizioloske osobine misica su : nadrazljivost,kontaktilnost i elasticnost.
Nadrazljivost je sposobnost misica da reaguju na neki podsticaj.
Kontraktilnost je sposobnost naizmenicnog grcenja i opruzanja misica, tj proteinskih niti miofibrila.
Elasticnost je sposobnost istezanja misica koji se nakon obavljenog pokreta vraca u prvobitni polozaj.
Misici se nalaze u stanju blage zgrcenosti i kada smo opusteni  u mirovanju, sto se naziva misicni tonus.
Pokretima misici upravljaju u parovima, kao sto je slucaj ssa dvoglavim i troglavim misicem nadlaktice. Kada je jedan misic para zgrcen drugi je opusten i obrnuto.Dvoglavi misic nadlakice-biceps,grcenjem savija podlakticu , dok je troglavi misic -triceps svojim grcenjem opruza.Hodanje se takodje obavlja naizmenicnim grcenjem misica savijaca i opruzaca nogu.
Upala misica je cesta i nastaje kao posledica intezivnog vezbanja netrenoranih misica,koji se ubrzo zamaraju i pocinju da razlazu glukozu bez kiseonika. To dovodi do nagomilavanja mlecne kiseline,sto dovodi do gubljenja sposovnosti misicnih kontrakcija,sto smanjuje snagu misica i dolazi do bola. Cesto kao rezultat nagomilavanja mlecne kiseline nastaje grc misica. Prestanak aktivnosti i odmor misica omogucavaju  da se mlecna kiselina razgradi pri cemu se misici ponovo osposobljavaju za rad.
Mišićne distrofije su primarna, nasledna oboljenja mišićadegenerativne prirode. Najčešće počinju u mlađem životnom dobu i razvijaju se godinama da bi posle kraće ili duže evolucije učinile bolesnika ozbiljno hendikepiranim i zavisnim od okoline. Imaju znatno skraćen životni vek i umiru od komplikacija.
Pucanje misica je povreda koja nastaje pri nagloj jakoj kontrakciji nezagrejanog misica.  Misicna vlakna delimicno ili potpuno pucaju, a ponekad moze doci i do otkidanja tetiva. Povredjeno mesto je bolno,oteceno, i ogranicene poktetljivosti.