Sistem organa za razmnozavanje

SIStem organa za razmnožavanje

Kljucne reci:

Sistem organa za razmnozavanje kod zivotinja omogucava produzetak vrste.

Sundjeri se razmnozavju na dva nacina polno i bespolno. Polno se razmnozavaju izbacivanjem polnih celija u spoljasnju sredinu i njihovim spajanjem nastaje zacetak novog sundjera. Sundjeri su hermafroditne zivotinje sto znaci da jedna jedinka poseduje i muske i zenske polne celije. Bespolno se razmnozavaju pupljenjem tako sto se na odraslom sundjeru stvori pupoljak koji se kad naraste odvoji i nastavi samostalan zivot. Dupljari se takodje razmnozavaju polno i bespolno. Oni su odvojenih polova i njihove polne celije se razvijaju u polnim organima u vidu loptastih izrastaja i udubljenja. Bespolno se razmnozavaju pupljenjem. Pljosnati crvi se razmnozavaju bespolno i polno. Posto imaju sposobnost regeneracije tela oni se podele na vise delova i od svakog dela nastane nova jedinka. Polno razmnozavanje se vrsi spajanjem polnih celija. Pljosnati crvi su hermafroditi ali je za oplodjenje potrebno unakrsno ukrstanje dve jedinke. Valjkasti crvi su odvojenih polova i muzjaci su uglavnom za deset centimetara manji od zenki. Clankoviti crvi se razmnozavaju polnim putem i hermafroditi su. Mekusci su hermafroditi. Kod puzeva se dve jedinke ukrstaju i polazu jaja. Dok se skoljke razvijaju u larvalnom stadijumu. Zglavkari su uglavnom odvojenih polova. Kod rakova muzjaka se u poslednjoj trbusnoj nozici nalazi kanal kroz koji ubacuje polne celije u telo zenke. Kod insekata se nakon oplodjenja jaja preobrazuju potpunim ili nepotpunim preobrazajem. Bodljokosci su dvopolne zivotinje cije se spajanje polnih celija i oplodjenje vrsi u spoljasnjoj sredini nakon cega se razvijaju kroz larvalni stadijum. Kod kopljasa se oplodjenje vrsi u spoljasnjoj sredini. Njihove polne celije se kroz atrijalni otvor izbacuju zajedno sa vodom u spoljasnju sredinu. Ribe su odvojenih polova i oplodjenje se vrsi u vodi. Zenke izbacuju jajne celije-ikru a muzjaci muske polne celije-mlec. Ovo se naziva mrest riba nakon cega nastaju oplodjena jaja koja slobodno plivaju u vodi. Kod zaba se oplodjenje takodje odvija u vodi i polne celije se izbacuju kroz kloaku u spoljasnju sredinu. Kod gmizavaca je oplodjenje unutrasnje nakon cega zenke polazu jaja u spoljasnju sredinu jer su im jaja prilagodjena uslovima sredine. Ptice takodje polazu jaja u spoljasnju sredinu. One imaju samo levi jajnik i jajovod. Sisari imaju najslozeniji sistem za razmnozavanje. Kod njih se mladunce razvija u materici gde razmenjuje hranu, kiseonik, ugljen-dioksid preko posteljice. A svim tim upravljaju polni hormoni.

Ostavljanje potomstva je najvaznija karakteristika zivih bica koja omogucava produzetak vrste i kontinuitet zivota. Na taj nacin se i kod coveka nasledne osobine prenose sa generacije na generaciju. Polni organi kod coveka nastaju jos tokom trudnoce a razvijaju se tokom puberteta (11-15. godine) kada su spremni za razmnozavanje.

Muski reproduktivni sistem cine semenici (testisi), pasemenici, semevodi, prostata, mokracna cev i polni ud (penis).
Semenici (testisi) su parne polne zlezde smesteni izvan trbusne duplje zasticeni koznim kesicama (mosnicama). U njima se stvara muski polni hormon-testosteron pod cijim dejstvom nastaju muske polne celije-spermatozoidi. One su sitne i veoma aktivne celije. Spermatozoid je najmanja celija u organizmu, velicine oko 0.05 mm, tako da se moze videti samo pod mikroskopom. Sastoji se od glave sa jedrom, vrata i repa. U oba testisa dnevno sazri i do 250 miliona spermatozoida. U semenoj tecnosti krecu se 18 cm/h.

Pri polnom aktu coveka izbaci se 3-5 mm sperme koja sadrzi 300-500 miliona spermatozoida. Spermatozoidi iz semenike idu u pasemenike. Pasemenici se nalaze na vrhu senenika kao kape. Oni su oblika cevcice duge 4-6 m koja je umotana. U njima spermatozoidi sazrevaju pre nego sto odu u semevode. Semevodi su parni organi oblika cevi duge oko 60 cm koji polaze od pasemenika i nose spermatozoide do prostate.

Prostata je najveca zlezda koja pripada muskom polnom sistemu i u njoj se stvara tecnost koja sa spermatozoidima cini semenu tecnost (spermu). Sperma se iz prostate mokracnom cevi izbacuje u spoljasnju sredinu. Mokracna cev prolazi kroz polni ud (penis). Penis je izgradjen iz korena, cevi i glavica. Glavic je prekriven osetljivom sluzokozom koja je prozeta nervnim zavrsecima a ona je prekrivena kozicom. Polni i mokracni putevi kod muskarca imaju iste izvodne kanale.

Zenski reproduktivni sistem cine jajnici, jajovodi, materica, rodnica i stidnica.

Jajnici su zenske polne zlezde smestene u donjem delu trbusne duplje. Oni stvaraju zenske polne hormone estrogen i progesteron i zenske polne celije-jajne celije.

Jajne celije cu loptastog oblika velicine 0,1-0,2 mm i vidljive su golim okom. U zivotu zene sazri oko 500 jajnih celija.

Jajovodi su cevasti organi koji povezuju jajnike sa matericom. U njima se vrsi oplodjenje jajne celije. Materica je kruskoliki misicni organ u kome se razvija plod. Unutrasnjost materice je oblozena dobro prokrvljenom sluzokozom. Njena uloga je prihvatanje oplodjene jajne celije i obezbedjivanje uslova za razvoj ploda. Rodnica je misicni organ oblika cevi koji se nastavlja na matericu. Sa matericom je povezana suzenim delom koji se naziva grlic materice. Na ulasku u rodnicu nalazi se tanka opna koja stiti od infekcije i sadrzi otvor za prolaz menstrualne krvi i naziva se himen (devicnjak).

Pri prvom polnom odnosu himen puca i dolazi do slabijeg krvarenja. Pri radjanju i polnom odnosu rodnica se siri zahvaljujuci misicnom zidu. Stidnica je zajednicki naziv za spoljasnje zenske polne organe. Stidnica se sastoji od velikih i malih stidnih usana, drazice (klitorisa) i otvora mokracne cevi.Pri prvom polnom odnosu himen puca i dolazi do slabijeg krvarenja. Pri radjanju i polnom odnosu rodnica se siri zahvaljujuci misicnom zidu. Stidnica je zajednicki naziv za spoljasnje zenske polne organe. Stidnica se sastoji od velikih i malih stidnih usana, drazice (klitorisa) i otvora mokracne cevi.

U pubertetu pod dejstvom polnih hormona vrsi se sazrevanje polnih celija. Spermatozoidi se stvaraju u testisima tokom citavog reproduktivnog zivota muskarca. Kod zena jajna celija sazreva jednom mesecno u posebnom mesku-grafovom folikulu u jednom od jajnika. To sazrevanje uglavnom traje oko 14 dana. Za to vreme sluzokoza materice deblja i priprema se da prihvati oplodjenu jajnu celiju. Zrela jajna celija se oslobadja u jajovod prskanjem meska-ovulacijom. Jajna celija je spremna za oplodjenje 1-2 dana nakon ovulacije. Spermatozoidi ostaju aktivni 3-5 dana nakon izbacivanja. Period u kome je oplodjenje moguce je 5 dana pre i 3 dana posle izbacivanja jajne celije i ti dani se zovu plodni dani.

Ukoliko ne dodje do zaceca, uglavnom nakon 14 dana, dolazi do ljustenja zadebljale sluzokoze materice i izbacivanja jajne celije u spoljasnju sredinu pri cemu dolazi do menstrualnog krvarenja. Menstruacija se javlja svakog meseca i traje 4-7 dana. Period od prvog dana jedne do prvog dana druge menstruacije naziva se menstrualni ciklus i on traje 28-30 dana. Lucenje polnih hormona polako se smanjuje posle 50. godine i tada prestaje menstrualni ciklus i sposobnost za zacece. Ovaj period se naziva klimakterijum ili menopauza.

Spajanjem spermatozoida i jajne celije zapocinje se oplodjenje. Veliki broj spermatozoida dolazi do jajne celije ali kada se najbrzi zakaci za nju ona stvara stit za sve ostale spermatozoide. Rep tog zakacenog spermatozoida ostaje napolju a glava ulazi u jajnu celiju gde se vrsi oplodjenje. Oplodjenjem zapocinje trudnoca. Oplodjena jajna celija naziva se zigot. Trudnoca kod coveka traje 9 meseci ili 38 nedelja.

Nakon oplodjenja zigot se na putu ka materici u jajovodu deli veliki broj puta. Tak nakon sedam dana zigot dolazi do materice. On se pretvara u embrion koji se usadjuje u zid materice preko koga dobija hranu i kiseonik sve do stvaranja posteljice. Posteljica (placenta) je plocast organ koji se stvara od tkiva embriona i od zida materice. Embrion je preko pupcane vrpce povezan sa posteljicom preko koje razmenjuje materije kiseonik, ugljen-dioksid, hranu i nesvarene materije. Embrion je obavijen vodenjakom a unutrasnjost u kojoj lezi embrion sadrzi plodovu vodu koja ima zastitnu ulogu.

Vec nakon trece nedelje trudnoce pocinje da kuca srce embriona. Nakon pete nedelje se pojavljuju udovi. Nakon osme nedelje embrion ima razvijene sve spoljasne organe i tada se naziva plod (fetus). Pocetkom cetvrtog meseca majka oseca pokrete ploda.

Pred porodjaj plod je duzine oko 50 cm i prosecne mase od 2,5-3,5 kg. Porodjaj zapocinje grcenjem zidova materice. Te kontrakcije izazivaju pucanje vodenjaka i guranje ploda kroz prosiren grlic materice i rodnicu. Tek rodjeno dete-novorodjence udahne vazduh i prvi put zaplace. Pupcana vrpca se preseca i to je poslednja veza majke sa novorodjencetom. Porodjaj je gotov kada se posteljica odvoji od zida materice i ukloni iz majcinog tela.

Po porodjaju pocinje naviranje mleka iz mlecnih zlezda. Majcino mleko novorodjencetu daje veliki broj hranljivih materija i stiti ga od bolesti. Trudnocom, porodjajem i dojenjem upravljaju zenski polni hormoni.

Nekada se deca rode pre navrsene 38 nedelje i tada se nazivaju nedonoscad. Oni se stavljaju u inkubatore-posebne aparate koji ih snadbevaju potrebnom temperaturom i kiseonikom, zato sto su zidovi njihovih alveola slepljeni i ostaju u inkubatorima dok se ne razviju dovoljno. Porodjajem na svet uglavnom dolazi jedno dete medjutim ponekad dodju dvoje ili vise dece-blizanacka trudnoca. Blizanci mogu biti jednojajcani ili dvojajcani. Jednojajcani blizanci nastaju kada se oplodjena jajna celija podeli i posle se svaka polovina razvija posebno. Oni su istog pola i mnogo lice. Ponekad se istovremeno razviju dve jajne celije koje oplode dva spermatozoida i tako nastaju dvojajcani blizanci. Oni mogu biti istog ili razlicitog pola i lice kao i vecina brace i sestara. Ponekad se jednojajcani blizanci ne podele potpuno i nastaju sijamski (srasli) blizanci. Dobili su ime po dvojici brace Cang i Eng koj su rodjeni 1811. godine u Sijamu.

Najgora posledica bolesti sistema organa za razmnozavanje je nemogucnost dobijanja potomstva-neplodnost ili sterilitet. On se moze javiti kod oba pola i u bilo kom uzrasnom dobu.

Kod mladih se cesto javljaju upale. Najcesce nastaju zbog nosenja neadekvatne odece. Kod devojaka se najcesce javljaju upale jajnika.

Polne bolesti su bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom. Najcesce se javljaju u vidu promena na polnim organima posle polnog odnosa u vidu crvenila, peckanja, svraba i raznih drugih promena. Uzroci bolesti su mnogi mikroorganizmi: bakterije, gljivice, virusi i heterotrofni protisti. Najcesca polna bolest izazvana gljivicama je kandidijaza. Hlamidijazu, gonoreju i sifilis izazivaju bakterije a herpes i sidu virusi.

Kao na ostalim organima i na polnim se mogu javiti izrasline u vidu raka i tumora. Kod zeni se javljaju rak dojki, jajnika i materice a kod muskaraca se javljaju rak prostate i testisa. Zato su od vaznog znacaja samopregledi dojke i testisa i trebaju postati svakodnevnica radi otkrivanja brojnih bolesti.

Higijena polnih organa je veoma bitna jer se nalaze blizu organa za izlucivanje. U preponama je izrazito znojenje sto je pogodno za razvoj bakterija, gljivica u drugih zaraznih bolesti. Veoma je bitno koriscenje mlake vode i blagog sapuna. Kod zena je veoma bitno odrzavanje higijene prilikom menstruacije i koriscenje higijenskih ulozaka.

Telesne celije coveka imaju 46 hromozoma tj. 23 para, polovina od jajne celije majke, polovina od spermatozoida oca. Jedan hromozom presudan je za buduci pol i naziva se polni hromozom. On moze biti X (zenski) i Y (muski). U telesnim celijama zena poslednji par hromozoma je XX a kod muskaraca je XY. U toku mejoze hromozomi se razdvajaju tako da jedan spermatozoid nosi X hromozom a drugi Y a obe jajne celije nose po X hromozom.

. Kog ce pola biti dete zavisi iskljucivo od oca. Ako spermatozoid koji nosi X hromozom oplodi jajnu celiju sa X hromozomom dete ce biti zensko. Ako spermatozoid koji nosi Y hromozom oplodi jajnu celiju sa X hromozomom rodice se decak.

Nasledne bolesti u vezi sa polom nastaju usled nepravilnog razdvajana polnih hromozoma. Oni su cesci usled starosti majke, bakterijske, virusne infekcije, zagadjena prirode itd. Ponekad je problem na hromozomu. Najcesce taj problem nosi X hromozom pa su te nasledne bolesti najcesce kod osoba muskog pola. Najcesce nasledne bolesti koje nosi X hromozom su daltonizam-nesposobnost razlikovanja boja i hemofilija-nemogucnost zgrusavanja krvi.