Životna sredina je deo Zemljinog prostora u kome je život organizama moguć zahvaljujući specifičnim uslovima koji tu vladaju. Deo takvog prostora koji je podoban za opstanak jedne vrste predstavlja njeno životno stanište. Međutim, životna staništa raznih organizama se prepliću i različite vrste stalno dolaze u dodir jedne s drugim (hrana, sklonište, voda - sve se deli), tako da sve vrste žive u zajednici. Prostor koji naseljava životna zajednica (biocenoza) naziva se biotop. Ovaj termin potiče od grčkih reči bios – život i topos – mesto.

Životna sredina predstavlja skup svih uticaja žive i nežive prirode koji okružuju organizme i time određuju njihov rast i razvoj i najvažnije od svega - njihov opstanak na Zemlji. Životna sredina je jedinstvena, ali je adekvatnije da je izučavamo odvojeno – kao kopnenu sredinu i vodenu sredinu.

Kopnena sredina predstavlja skup svih uticaja žive i nežive prirode na kopnu  iznad i ispod površine tla. Tako da, osobine kopnene sredine su određene osobinama vazduha, zemljišta (tla) i živim bićima koja tu žive.

​Vodena sredina se deli na morsku sredinu i sredinu kopnenih voda. Morska sredina se odlikuje slanom vodom. Sredine kopnenih voda su uglavnom slatke, mada postoje i one sa većom količinom soli. U kopnene vode se ubrajaju izvori, reke, jezera i bare.

Životno stanište predstavlja deo prostora u kojem određena vrsta obavlja svoje životne aktivnosti. 

​Životno stanište životne zajednice (biocenoze) se naziva biotop. Biotop i biocenoza grade ekosistem, što znači da organizmi koji žive zajedno na istom prostoru i pod sličnim uslovima čine ekosistem. U njemu vladaju posebni odnosi između organizama i između organizama i sredine

​Važno je razumeti da jedna vrsta može opstati u više biocenoza, i samim tim možemo je naći u više različitih biotopa. Npr. žaba, galeb...