Vodozemci

Kljucne reci: kopneni nacin zivota, sluztava koza,sluzne zlezde,vratni prstljen,mokracna besika,kloaka,metamorfoza
U ovoj lekciji  izucavacemo vodozemce-prve kopnene kicmenjake. Bavicemo se njihovom anatomijom, raznovrsnucu i nacninom zivota.Pre nego sto krenemo sa izucavanjem vodozemaca razmatracemo takodje o prelasku na kopneni nacin zivota, zbog toga vam savetujemo da se podsetite osobina sakoperki.
Picture
Dobro pogledaj sliku i obrati paznju na peraje sakoperke
Picture
Ihiostega-jedan od prvih kopnenih kicmenjaka
Kicmenjaci su nastali pre oko 525 miliona godina,a tokom prvih 250 miliona godina su se prilagodjavali i sirili. Tada su i nastale sve njihove glavne grupe, kako su se grupe postepeno prosiravale tako  se povecavao broj njihovih stanista, sto je dovelo do toga da naseljavaju raznovrsna stanista. U ranim praistorijskim vodama zivele su mnoge vrste kicmenjaka, medjutim u tom periodu na kopnu nije bilo kicmenjaka, takodje osim nekih zglavkara na kopnu nije bilo ni grabljivica. Zivotinje koje su izlazile na ivicu vode bile su tezak plen za vodene grabljivice .Smatralo se da je jedna davno izumrela grupa sakoperki postepeno izasla iz vode na kopno i tu nastavila da zivi uz samu obalu. Pomocu mesnih peraja  u oblku sake ove zivotinje su se kretale po kopnu. Hranili su se kopnenim insektima,kao i  neki danasnji vodozemci. Dokaz da su izumrele grupe sakorepki preci danasnjih kicmenjaka jesu upravo njihova parna mesnata peraja sa prosirenom osnovom. U tim perajima se nalaze delovi skeleta koji podsecaju na gradju osnove udova kopnenih kicmenjaka. Prelazak na novi nacin zivota tj. kopneni nacin zivota doprineo je razvoju novih disajnih organa za suvo tj. pluca. Istorijski prelaz sa vodenog na kopneni nacin zivota je bio veoma dugacak period, koji je trajao vise miliona godina i nekoliko generacija
Vodozemci su prvi kopneni kicmenjaci. Smarta se da su nastali od izumrelih riba -sakoperki, preko prelazne grupe prvih kopnenih cetvoronoznih kicmenjaka.Vodozemci su dobili naziv po tome sto njihove larve zive u vodi, a odrasle jedinke i na kopnu i na vodi.Posto njihove larve zive u vodi one imaju skrge, dok odrasle jedinke imaju pluca. 
Na primeru zelene zabe objasnicemo Vam osnovne odlike gradje i nacina zivota vodozemaca.
Na povrsini tela zelene zabe uocava se tanka i sluztava koza. U kozi su smestene mnogobrojne sluzne zlezde koje luce sluz. Ona stiti  kozu i cini je stalno vlaznom i omogucava zabama da disu preko nje. U kozi se takodje nalazi i celije koje daju boju kozi. Koza zabama ne pruza dovoljnu zastitu od prevelike hladnoce i  toplote,zbog toga zabe naseljavaju predele  sa toplom i umerenom kilmom u blizini vode. Vodozemci isto kao i ribe nemaju stalnu telesnu termperaturu vec njihova temperatura zavisi od temperature okoline. Na glavi se nalaze dva oka,nosni otvori i usta. Muzjaci imaju mehure sa donje strane usta kojima se oglasavaju u vreme parenja. Zabe imaju dva para udova, dogacke zadnje i kratke prednje noge. Pomocu dugih zadnjih nogu zaba se krece u skokovima. Prsti na zadnjim nogama su spojeni tankom kozicom, sto im omogucuje dobro plivanje. Skelet vodozemaca je veoma jak i pruza dobru potporu snaznim misicima. Skelet vodozemaca sastoji se od lobanje, kicmenog stuba i skeleta udova.  Lobanja je spljostena ,laksa i manja u odnosu na lobanje riba. Kicmeni stub vodozemaca posebno je prilagodjen da telu pruzi savitljivos na kopnu, On nosi najveci deo tela izmedju prednjih i zadnjih parnih udova. Za razliku od riba vodozemci imaju vrat. Prvi prsljen u kicmi je vratni prsljen, koji se naslanja na zadnji deo lobannje i omogucava pokretanje glave gore-dole. Na ramenom pojasu se oslanjaju prednji udovi. Na poslednji deo kicmenog stuba nadovezuje se karlicni pojas. Karlicni pojas cine kosti na koje se nadovezuju kosti zadnjih nogu.
Grudna ploca ili grudna kost nalazi se u prednjem delu trupa. Ona podupire prednje udove i stiti unutrasnje organe. Kod zaba ta kost je smanjena , dok je neke zabe uopste i nemaju. Kretanje cetvoronoznih kicmenjaka mnogo vise zavisi od udova nego od telesnog zida. Zbog toga misici udova su mnbogo vise razvijeniji nego misicimisici telesnog zida.
​Zabe kada su na kopnu disu preko pluca, a kada su u vodi preko koze. Vodozemci imaju zatvoren krvni sistem.
 Krvni sistem vodozemaca sastoji se od : srca (gradjenog od dve pretkomore i jedne nepodeljene komore), arterija vena i kapilara. Bez obzira na to sto je komora nepodeljena mesanje krvi bogate kiseonikom (oskigenisane) i krvi bogate ugljen dioksidom  (dezoksigenisane) svedeno je na minimum.
Sistem za varenje cine ; usta, racvast lepljiv jezik (koji omogucava lako hvatanje plena npr.muva), sitni zubici (smesteni uglavnom na gornjoj vilici , onemogucavaju  plenu da pobegne iz usta,jednjak,zeludac,crevo i koloaka. Vodozemci se hrane uglavnom insektima,crvima,puzevima i stonogama.
Organi za zlucivanje kod zaba su bubrezi. Nalaze se sa obe strane kicme u gornjem delu tela Odvodi bubrega mokracovodi se izlivaju u mokracnu besiku, koja je nastala kao prosirenje na donjoj strani kloake.
U mozgu vodozemaca najbolje su razvijena tri dela: prednji , srednji i zadnji. Prednji deo mozga je odgovoran za culo mirisa,srednji za culo vida i,a zadnji za sluh, rad srca i disanje.
Oplodjenje kod zaba obavlja se u spoljasnjoj sredini. Polne celije se izbacuju preko kloake u spoljasnju sredinu. Kloaka je prosirenje u koje se ulivaju kanali polnog sistema,sistema za varenje i za izlucivanje.
Proces razmnozavanja zaba ima nekoliko faza. Prva faza pocinje u prolece kada zenke izbacuju jajne celije u vodu,koje muzjaci oplodjuju. Oplodjena jajaja su obavijena sluzavim omotacem koi im omogucava da lebde u vodi. Iz njih se razvijaju larve - punoglavci. Punoglavci lice na ribe,disu preko skrga,hrane se biljnom hranom. Kako nemaju ekstremitete plivaju pomocu izduzenog i pljosnatog repa. Tokom preobrazaja u odraslče jedinke , punoglavci gube rep, creva im se skracuju,postaju grabljivi , skrge nestaju i umesto njih se razvijaju pluca.  Larvama tokom preobrazaja prvo se pojavljuju  zadnje , a potom i prednje noge. Na kraju preobrazaja odnosno metamorfoze nestaje rep. 
Ukoliko zelis bolje da se upoznas sa gradjom vodozemaca mozes odigrati edukativnu igricu seciranje zabe.
Sve vrste vodozemaca se svrstavaju u 3 reda a to su: red beznogih vodozemaca,red repatih vodozemaca i red bezrepih vodozemaca.

Make your own mind maps with Mindomo.
Beznogi vodozemci ili cecilije  su vodozemci koji trajno žive u zemlji pa su im, kao prilagođenost na takav način života, udovi potpuno zakržljali, a telo dobilo crvolik ili zmijolik oblik po čemu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca. Rep im je takođe potpuno zakržljao i kod većine se tupo završava. Levo plućno krilo im je kao i kod zmija zakržljalo. 
Repati vodozemci (Urodela ili Caudata) je red današnjih vodozemaca koji se od ostalih vodozemaca razlikuju po prisustvu repa i dva para nogu približno jednake veličine. Osim po ovim osobinama postoje i razlike u skeletu i mišićimaVećinom su to relativno sitni kičmenjaci čija dužina tela može da bude od 3 - 150 cm, a najčešće je od 5 - 15 cm. Najveći predstavnik Andreias (Megalobatrachus) dostiže dužinu od 1, 5 m i živi u vodama Kine i Japana. Gotovo svi, sem malog broja vrsta koje žive u vodi, imaju dva para funkcionalnih ekstremiteta. Koža im je glatka, vlažna ili sa sitnim, bradavičastim ispupčenjima. Kod velikog broja vrsta prisutna je neotenija (pedomorfoza). Oplođenje može da bude spoljašnje ili unutrašnje. Oči su dobro razvijene i osim kod malog broja vrsta imaju očne kapke, dok slušni kanala i bubnu opnu nemaju. Grudna kost je ili slabo razvijena ili ne postoji, a rebra su kratka pa ne dopiru do grudne kosti. Kloaka je u vidu uzdužnog proreza i nalazi se na sredini završnog dela trupa.
Vise informacija o repatim vodozemcima mozes pronaci na adresi:http://www.bionet-skola.com/w/Repati_vodozemci
Žabe (bezrepi vodozemci)  su najbrojnija i najraznovrsnija grupa vodozemaca zdepastog tela i na odraslom stupnju bez repa koji gube po završetku metamorfoze. Najčešće su veličine od 2-12 cm s tim što im dužina može da varira od 1-35 cm. Kreću se pomoću snažnih udova koji kod njih nikada nisu zakržljale. Posebno je dobro razvijen zadnji par nogu kojima se kreću u skokovima ili plivanjem. Koža im je sa bradavičastim ispupčenjima ili je glatka. Imaju bubnu opnu i slušni kanal. Donja vilica im je bez zuba, dok je gornja vilica nazubljena. U usnoj duplji se nalazi dobro razvijen lepljiv jezik kojim love insekte. Uglavnom mužjaci mogu da proizvode zvuke, a imaju i rezonatorske kese (vokalne ili zvučne kese) pomoću kojih se ti glasovi pojačavaju. Razmnožavanjem su vezani za vodu, gde se vrši parenje i metamorfoza. Oko 80% vrsta živi u tropskim i subtropskim oblastima svih kontineneta i svih ostrva osim Antartika.