Životna zajednica ili biocenoza je skup svih živih organizama - biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama, na prostoru ograničenom istim uslovima životne sredine. To može biti jedna šuma, livada, bara... Populacije pojedinih vrsta nikada ne žive samostalno na datom prostoru - na jednom prostoru živi više populacija različitih organizama. Na sve njih deluju isti ekološki uslovi. Skup populacija različitih živih bića predstavlja viši nivo organizacije ekoloških sistema i zove se biocenoza. Naučna disciplina koja se bavi proučavanjem biocenoza zove se biocenologija.

Ekološka niša predstavlja ulogu i mesto jedne vrste u životnoj zajednici. To je deo ekološkog prostora u kojem ta vrsta ostvaruje svoje aktivnosti; ishrana, rast i razmnožavanje. Ekološke niše različitih vrsta se razlikuju i ima ih mnogo u okviru jedne životne zajednice, stoga je moguć suživot više vrsta u jednoj biocenozi.

​Ukoliko više vrsta zauzima istu ekološku nišu stupiće u konkurentske odnose i biće mnogobrojnija ona vrsta koja se pokaže kao sposobnija. Slikovit primer je slatkovodno ravničarsko jezero u kojem žive dve vrste riba: deverika i balavac. Obe vrste se hrane larvama koje žive na dnu jezera – imaju istu ekološku nišu. U takvoj biocenozi je primećena veća brojnost deverike, čime se pokazuje njena veća sposobnost

​Suprotno od toga, dve vrste mogu jednako uspešno preživljavati u istoj životnoj zajednici, ako im se ekološke niše razlikuju. Vetruška i soko lastavičar imaju različit plen – soko lastavičar se hrani lastama u letu, a vetruška sitnim glodarima.

​Životna zajednica odlikuje se sastavom vrsta koje je sačinjavaju. Sve vrste biljaka, životinja, mikroorganizama i gljiva predstavljaju graditelje životne zajednice. Njihov usklađeni zajednički život omogućen je prostornom i vremenskom organizacijom biocenoze. 

​Prostorna organizacija životne sredine predstavlja raspored jedinki različitih vrsta u prostoru. To čini strukturu i izgled životne zajednice. Struktura životne zajednice zavisi od sastava, tj. od brojnosti jedinki raznih vrsta i njihovog horizontalnog i vertikalnog rasporeda. Vertikalna organizacija je posebno uočljiva kod biljnih zajednica, zbog raznolikosti biljaka po visini. Tako možemo izdvojiti:
sprat visokog drveća
sprat niskog drveća
sprat visokih žbunova
sprat niskih žbunova
sprat visokih zeljastih biljaka
sprat niskih zeljastih biljaka
sprat prizemnih biljaka.
Za svaki sprat biljaka, karakterističan je živi svet koji ga naseljava.
Sličnu pojavu pronalazimo i u zemljištu - korenje prodire do različitih dubina i tako obrazuje podzemne spratove.
Takođe, i u vodenim sredinama se uočava raspored organizama u obliku spratova.
Izgled životne zajednice je određen vrstom koja preovladava, što znači da u hrastovoj šumi ima najviše hrasta, a ostale vrste su zastupljene u manjem broju.

​Vremenska organizacija životne zajednice čine promene koje se dešavaju u toku nekog vremenskog raspona, bez promene sastava zajednice. Te promene mogu biti dnevne ili sezonske. 

​Dnevne promene se uočavaju pri smeni dana i noći. Sve  životinje i biljke su različito aktivne tokom dana i noći. U toku dana biljke vrše fotosintezu, a insekti, dnevne ptice i većina glodara su aktivni, hrane se, love, razmnožavaju... S druge strane, sove i slepi miševi su aktivni tokom noći. 

Sezonske promene su uslovljene smenom godišnjih doba. U svakom godišnjem dobu životna zajednica ima poseban izgled. Taj jedinstveni izgled se zove aspekt.

Z A N I M Lj I V O S T I
​ Pećine su posebna životna staništa koja se odlikuju specifičnim uslovima: odsustvom svetlosti, nepromenljivom temperaturom i vlažnošću i prostornim ograničenjem. U takvim uslovima žive, stalno ili povremeno, razne vrste kičmenjaka, beskičmenjaci, gljive i bakterije. Zanimljivi su kičmenjaci koji su stalni stanovnici pećina: pećinska ribica, vodozemac zvani čovečja ribica i neki sisari kao što je slepi miš. Oni veći deo dana provode u pećini. Iako životni uslovi, kao u datoj pećini, izgledaju negostoljubivi i surovi, uvek će se naći pojedine vrste sa potrebnim adaptacijama. Zahvaljujući sposobnosti organizama da se prilagođavaju uslovima koji ih okružuju, danas je skoro svaki kutak zemlje naseljen nekim živim bićima.