Ekologija je biološka disciplina koja se bavi izučavanjem međusobnih odnosa živih bića i njihovog odnosa sa okolinom. Naziv ''ekologija'' je skovan od grčkih reči oikos - dom, kuća, stanište i logos - nauka.
Okolina ili životna sredina organizama je kompleksan sistem koji se stalno razvija i menja, zajedno sa organizmima u njemu. Možemo je uslovno podeliti na živu i neživu prirodu, a one podjednako imaju uticaja na žive organizme. Neživa priroda je npr. zemljište, podloga, reljef, dejstvo sunca, količina vlage, a živa priroda su drugi organizmi sa kojima dati organizam deli prostor
S obzirom na to da se ekologija bavi proučavanjem odnosa između različitih organizama i njihove okoline – postoji podela na
ekologiju biljaka,
ekologiju životinja,
ekologiju gljiva,
ekologiju mikroorganizama i
ekologiju čoveka.
Te discipline se ne mogu strogo zasebno izučavati, već se prožimaju i dopunjuju, jer nijedan organizam nije lišen nekog spoljnog uticaja.
ekologiju biljaka,
ekologiju životinja,
ekologiju gljiva,
ekologiju mikroorganizama i
ekologiju čoveka.
Te discipline se ne mogu strogo zasebno izučavati, već se prožimaju i dopunjuju, jer nijedan organizam nije lišen nekog spoljnog uticaja.
Ekologija je počela da se razvija polovinom XIX veka, što je čini relativno mladom naukom. Prvi koje je istakao značaj delovanja životne sredine na živa bića i važnost odnosa između organizama bio je Čarls Darvin. U svojoj knjizi ''Poreklo vrsta'' (1859.) on pominje pojmove borba za opstanak i prirodno odabiranje. Ti pojmovi predstavljaju upravo predmet izučavanja ekologije - međusobno delovanje organizama jedne na druge tokom života i uticaj uslova okoline u kojoj žive.
Prvi koji je uveo termin ekologija bio je nemački zoolog Ernest Hekel. On je 1866. godine u svojoj knjizi ''Opšta morfologija organizama'' definisao kao nauku koja se bavi izučavanjem odnosa između životinja i njihove okoline. Danski botaničar Eugen Vorming 1895. godine uvrštava i biljke u predmet izučavanja ekologije.
U početku, ekologija se izučavala samo u sklopu biologije, a kasnije je našla svoje mesto u mnogim sferama ljudske delatnosti.Naučnici koji su kod nas doprineli razvoju ekologije su Siniša Stanković, sa knjigom ''Ekologija životinja'' iz 1960-te i Milorad Janković, koji je 1966. napisao knjigu ''Fitoekologija''
U početku, ekologija se izučavala samo u sklopu biologije, a kasnije je našla svoje mesto u mnogim sferama ljudske delatnosti.Naučnici koji su kod nas doprineli razvoju ekologije su Siniša Stanković, sa knjigom ''Ekologija životinja'' iz 1960-te i Milorad Janković, koji je 1966. napisao knjigu ''Fitoekologija''
Ekologija je u današnjem svetu nauka od velike važnosti. Posledice ljudskih aktivnosti su većinom negativne po životnu sredinu, a samim tim i na živi svet u njoj. Prilagođavanje živih bića tim izmenjenim uslovima je otežano i opstanak života na Zemlji je time doveden u pitanje. Izučavajući ekologiju možemo spoznati sve principe života, povezanost organizama i važnost svake vrste pojedinačno. Taj sistem čini biološku ravnotežu. Danas je ta ravnoteža umnogome narušena upotrebom industrije, povećanjem saobraćaja i drugim ljudskim delatnostima. Iz tog razloga se rodila potreba za razvojem sistema zaštite životne sredine.
Zaštita životne sredine je skup mera i postupaka koje čovek preduzima radi očuvanja biološke ravnoteže u prirodi.
Saznanja iz ekologije mogu se koristiti i u poljoprivredi. Poznavanje principa ekologije neophodno je za povećanje prinosa poljoprivrednih kultura. Takva primena znanja iz oblasti ekologije uticala je na razvoj posebne naučne discipline kojsa se zove primenjena ekologija.
Zaštita životne sredine je skup mera i postupaka koje čovek preduzima radi očuvanja biološke ravnoteže u prirodi.
Saznanja iz ekologije mogu se koristiti i u poljoprivredi. Poznavanje principa ekologije neophodno je za povećanje prinosa poljoprivrednih kultura. Takva primena znanja iz oblasti ekologije uticala je na razvoj posebne naučne discipline kojsa se zove primenjena ekologija.
Z A N I M Lj I V O S T I
Gorepomenuti naučnik Milorad Janković je 1972.godine definisao kosmičku ekologiju kao zasebnu naučnu disciplinu, koja se bavi izučavanjem veštačkih ekosistema u kosmičkim brodovima.
Egzobiologija je nauka koja se temelji na ekologiji, a bavi se izučavanjem mogućnosti postojanja života na drugim planetama i uticaja vanzemaljske sredine na živa bića.
