Ribe

Kljucne reci:peraja,krljusti,skrzni poklopac,bocna linija,jetra,pankreas,riblji mehur,ikra,mlec,mrest
U ovoj lekciji izucavacemo ribe. Posebno cemo se baviti njihovom gradjom i raznovrsnoscu. Neke grupe riba su preci prvih kopnenih kicmenjaka. Ribe su razvile odredjene prilagodjenosti na vodenu sredinu,od kojih su najvaznije sposobnost plivanja,razmena gasova u vodi,regulacija potiska,regulacija soli i vode u njihovim tkivima i uspesno razmnozavanje.Postepeno prilagodjavanje ovih riba  dovelo je do velike raznovrsnosti danasnjih riba.
Ribe su kičmenjaci koji su u potpunosti prilagođeni životu u vodi. Ribe medjusobno povezane (ili strucno receno filogenetski povezane) cine karakteristicnu faunu svih morskih i okeanskih i vecinu recnih ekosistema. Samim tim one imaju zajedničke osobine koje ih karakterišu i jasno odvajaju od ostalih zivih bica.o danas je poznato oko 28 000 vrsta riba, pa prema tome polovina kičmenjaka je iz ove grupe. Oblast zoologije hordata koja se bavi ovim organizmima naziva se ihtiologija. Ribe su široko rasprostranjene u gotovo svim vodenim ekosistemima na Zemlji.  Zive od priobalskih zona do ogromnih dubina, naseljavaju vodene ekosisteme ravnicarskih krajeva kao i planinskih.  Naime, u jezeru Titicaca koje se nalazi na 4 572 metra nadmorske visine su nadjeni predstavnici ovih organizama, a takođe i u Marijanskoj brazdi na dubini od 10 912 metara. Takodje su prilagodjene i na razlicite temperaturne uslove, te su tako zabelezene u vodama čija je temperatura blizu tacke smrzavanja, ali i u toplim izvorima. Svake godine se pronadje oko 200 novih vrsta riba.
Većina riba ima telo vretenastog oblika koje daje pri kretanju u vodi najmanje otpora. Zato se većina riba koje dobro plivaju, po obliku približavaju idealnoj formi vretena. Ali, ako je plivanje za pojedine vrste bez velikog značaja za opstanak, kao što je to slučaj kod riba koje žive pri dnu, telo tada postaje sve više spljošteno, a kad se ribe kreću između stena ili kroz guste spletove biljaka i mulj onda oblik njihovog tela postaje crvolik. Pored toga imamo i čitav niz neobičnih oblika kod riba, kao što je slučaj sa ribom „morski konjic“ koji uspravno pliva kroz vodu ili oblik „loptaste ribe“ koja zaista liči na loptu.Posmatrajući ziva bica, mozemo lako zakljuciti da postoji tesna povezanost između oblika tela i sredine u kojoj zivotinja zivi .Mogli bismo kao opste pravilo, samo sa malim izuzecima, navesti da velike ribe zive u vodama koje imaju, siroko i veliko prostranstvo a da male vrste zive u manjim vodama, raznim rukavcima i potocima. Ribe koje love plen u blizini povrsine vode imaju, redovno, spljostena ledja, a kod pojedinih su grudna peraja tako jako razvijena da pod naročitim okolnostima omogućuju i kratak let iznad površine vode. Kod ovih riba je i gubica tako udešena da na lak način hvataju insekte i druge kicmenjake sa povrsine vode.Ribe imaju specifičnu građu kože koja se znatno razlikuje od kože kopnenih kičmenjaka. Koža je nepokretna zbog nedostatka potkožnog tkiva i čvrsto je povezana sa podlogom. Ipak, na pojedinim mestima kao što su delovi trbuha, škržni poklopci i područja oko peraja koža je pokretna. Površinski sloj je sluzav i kožu čini glatkom, te tako smanjuje trenje prilikom kretanja. Jos jedna  karakteristika sluznog sloja je da veže i obara mulj, te na taj način ribi olakšava disanje. Ljuske pokrivaju kožu većine riba. Ove tvorevine nastaju u dermisu kože tako što se ljuska drži svojom osnovicom za dermis, koja načini oko ljuske vrećicu od vezivnog tkiva. Poslagane su poput crepova na krovu.
​Sve ribe imaju peraja. Predstavljaju kožne nabore poduprete koštanim žbicama. Služe za pokretanje i održavanje delova tela. Razlikujemo neparna peraja, koja se produžuju duž tela, i parna peraja koja leže bočno. Parna peraja nalaze se većinom na grudima ili trbuhu i odgovaraju ekstremitetima viših kičmenjaka. Neparna peraja mogu ponekad da se produžavaju od glave do repa i od repa do analnog otvora. Ribe se kreću udrima repnih peraja od desne strane na levu i obrnuto. Ostala peraja služe kao organi za krmarenje ili stabilizacioni organi za održavanje ravnoteže. Ribe se kreću relativno brzo. Tako, naprimer, pastrmka može da postigne brzinu od 35 kilometara na sat, štuka do 27 kilometara, mrena do 18 kilometara a šaran, jegulja i linjak do 12 kilometara. 
Parna Neparna
Prsna Repno
Trbusna Ledjno
Podrepno
Masna
Nervni sistem i čula. Mozak je relativno slabo razvijen. Na njemu razlikujemo veliki mozak, srednji mozak i zadnji mozak. Veliki ili prednji deo mozga većinom je vrlo mali, dok je mali mozak ili zadnji deo mozga naročito velik kod onih vrsta koje se brzo kreću. Uostalom, građa mozga kod pojedinih vrsta riba je različita što umnogome zavisi od načina života ili ishrane. Čulni organi kod riba dobro su razvijeni.Čulo dodira naročito je razvijeno na perajima, na obodima usana i brkovima. Čulu dodira po građi stoji vrlo blisko čulo koje se nalazi u „bočnoj liniji“ koja kod mnogih vrsta riba ide od glave pa sve do repa.Pomoću ovog čula riba se orijentiše o pravcu i jačini strujanja vode i o približavanju nekom čvrstom predmetu. Ribe imaju veoma razvijene reflekse za ravnotezu. Čulo ukusa smešteno je u usnoj šupljini, ali nije samo na nju ograničeno. Na ukus reaguju i usne, kao i koža glave i brkovi oko usta. 
​Culo mirisa je različito razvijeno, na njega slabo reaguju štuke, dok je dobro razvijeno kod ajkula, jegulja i drugih. Ali, pored ovih čulnih organa najvažniji je dobro razvijeno i veliko oko. Kod vrsta koje žive blizu površine vode postoji odlična sposobnost za osećanje boje. Osim toga, kod velikog broja vrsta postoji promenljivost boje kože u odnosu na sredinu u kojoj žive pa, prema tome, riba mora prvo okom da oseti boju sredine da bi na nju mogla reagovati. Disаjni orgаni ribа su škrge. To su listoliki orgаni bogаti krvnim sudovimа. Smešteni su u zаdnjem delu glаve. Kod ribа sа koštаnim skeletom (npr. šаrаn, som) zаštićene su škržnim poklopcimа dok su kod ribа sа hrskаvičаvim skeletom (аjkule i rаže) škrge smeštene izа škržnih poklopаcа.Kardiovaskularni sistem. Kardiovaskularni sistem je zatvorenog tipa. Neposredno ispod škržnih lukova nalazi se srce  koje je trodelno vensko i sastoji se od jedne pretkomore, jedne komore i venoznog sinusa. Kroz srce prolazi samo venozna krv. Toplota krvi je promenljiva, što znači da se menja sa temperaturom okoline.Prema tome, pogrešno je ribe staviti u tzv. hladnokrvne životinje, jer toplota njihove krvi u toku leta može da bude i znatno velika. 
Skelet riba može biti hrskavičav ili koštan, te prema tome i delimo ribe na ribe sa hrskavičavim  i koštanim  skeletom. Kičmeni stub kod riba nije oslonac tela kao kod ostalih kičmenjaka, nego je neka vrsta središne osnove oko koje su pojedini organi sa više ili manje ravnoteže poređani. Ova osobina vezana je sa životom u vodi.Muskulatura riba je  vrlo dobro razvijena, zato imaju telo bogato mesom i zato ih mnogi predatori rado love.Kod riba razlikujemo bele i cvrene mišiće. Beli mišići se anaerobno kontrahuju prilikom čega koriste grukozu. Pri ovom procesu nastaje laktat, odnosno mlečna kiselina. Crveni mišići se kontrahuju aerobno prilikom čega koriste masti. Pri ovom procesu nastaje ugljen-dioksid.Usta riba često su pokrivena mnogobrojnim zubima.  Ima riba kod kojih ne postoje zubi, kao što je slučaj sa šaranom. Na usta se naslanja ždrelo koje vodi u jednostavan želudac koji ima oblik vreće na čijem se zadnjem delu kod pojedinih riba nalazi slepa vrećica. Dugo tanko crevo više puta je izuvijano, tako da se hrana u njemu duže zadrži i dobro svari. Jetra se nalazi u blizini srca i vrlo dobro je razvijena, naročito kod ajkula. Zadnje crevo je kod pojedinih vrsta različito razvijeno i ima promenljivu dužinu. Vazdusni mehur ili riblji mehur  je nastao u sklopu sistema za varenje. Kod nekih riba je jednodelan dok je kod nekih segmentisan, gde su segmenti medjusobno spojeni. On omogucava ronjenje na vecim dubinama.
Bubrezi su izgleda parnih trakica i protežu se duž ledjnje (vertralne) strane kičme i iznad ribljeg mehura. Gornji deo bubrega  je limfoidni organ, dok je donji deo  funkcionalan.Proizvodi metabolizma, odnosno amonijak i urea se izlučuju šest puta više preko škrga nego preko bubrega.
Ribe se rаzmnožаvаju polno. Polovi su rаzdvojeni аli nije izrаžen polni dimorfizаm. Rаzmnožаvаnje ribа (mrest) odvijа se često blizu dnа. Ženkа polаže neoplođenа jаjа (ikru) а mužjаk preko jаjа izbаcuje semenu tečnost (mleč). Oplođenje se vrši u vodi. Jаjа su nаjčešće sitnа, аli izuzetno brojnа. Mnogа pojedu rаzni vodeni orgаnizmi, prisutаn je i kаnibаlizаm.Veliki broj položenih jаjа neophodаn je dа bi svegа nekoliko primerаkа doživelo polnu zrelost
Sve danasnje vrste riba svrstane su u dve klase a to su: ribe sa hrskavicavim skeletom i ribe sa kostanim skeletom. Sve vrste riba poticu od njihovih izumrelih predaka riba oklopnjaca, dok su njihovi danasnji najblizi srodnici primitivni hordati bez vilica-kolouste.

Make your own mind maps with Mindomo.
Ribe sa hrskavicavim skeletom su veoma stara grupa riba, ali prema broju vrsta mala u odnosu na kosljoribe. U ovu grupu spadaju uglavnom morske gravljivice, ciji je skelet od hrskavice i koje mogu da dostignu duzinu cak do 20 metara.Njihova usta imaju veoma jake vilice sa ostrim zubima koji su rasporedjeni u vise redova.Njihovo telo je spljosteno ili vretenasto prekriveno zubolikim krljustima.Iza glave smestene su skrge koje se vide u obliku proreza, koji se nalaze na bocinm stranama ,dok su kod raza smestene na trbusnoj strani tela.Ribe sa hrskavicavim skeletom skeletom nemaju skrzne poklopce (osim himera).Takodje nemaju ni riblji mehur.

Make your own mind maps with Mindomo.
Ajkule ili Morski psi su kičmenjaci iz grupe rušljoriba (riba sa hrskavičavim skeletom).One su ribe kojih se ljudi najviše plaše u moru, ajkule, stara su grupa čija istorija počinje pre 500 miliona godina. Skelet im je kao kod njihovih srodnika, raža i himera, hrskavičav. Koža im je prekrivena zubolikom krljušti. Zastrašujući niz oštrih zuba u čeljuštima ajkula u stvari je samo preobražena krljušt. Za razliku od riba sa koštanim skeletom, nijedna ajkula nema riblji mehur, te im tela ne plivaju po vodi i baš zbog mehura mogu bez teškoća naglo da menjaju dubinu. Da ne bi potonula, ajkula mora da pliva bez prestanka. Međutim, poznate su i vrste koje to ne moraju da rade, jer „umeju“ da nađu neku slabu podvodnu struju koja im omogućava protok vode kroz škrge čak i kad miruju. Repno peraje ima duži gornji i kraći donji režanj, zajedno sa krupnim grudnim perajima nalik krilima, koji održavaju ajkulino telo u ravnoteži.Ajkula se po veličini značajno razlikuje od male morske mačke do kit ajkule, najveće ribe na svetu. Ali ovaj kolos i ogromna džinovska ajkula su bezopasna bića, koja krstare blizu površine, filtrirajući hranu iz planktona. Neke ajkule koje žive pri dnu, takođe su bezopasne i hrane se rakovima i školjkama drobeći ih svojim tupim zubima. Najozloglašenije su ajkule psine, kao što je mako ajkula, peščana ajkula, tigrasta ajkula i velika bela ajkula, zastrašujući akter filmova i romana. Svi su dobri i brzi plivači.Raže  su rušljoribe, ribe sa hrskavičavim skeletom, koje se odlikuju jako spljoštenim telom u leđno-trbušnom pravcu i proširenim grudnim perajima koja leže sasvim sa strana tela čime doprinose da telo izgleda još šire. Imaju oblik lista ili ploče u obliku romba pa se često popularno nazivaju morski listovi. Kreću se talasastim pokretima grudnih peraja i slabo su pokretne tako da veći deo vremena provode zarivene u pesak na morskom dnu. Rep im je jako sužen tako da kod većine vrsta liči na bič, a leđno peraje je postavljeno sasvim unazad.Gornja površina tela je tamnije pigmentisana i prilagođena boji okoline, dok je donja strana svetlija jer ne sadrži pigmente. Na gornjoj, leđnoj strani nalaze se oči i spirakulum, a na trbušnoj su usni otvor, nosni otvori i škržni prorezi.Neke vrste raža na leđima ili na repu imaju otrovnu bodlju koja služi za odbranu. Druge vrste poseduju električni organ koji može izazvati prilično snažan električni udar na eventualnog napadača.
Košljoribe ili ribe sa koštanim skeletom  su klasa riba kod kojih je skelet delimično ili potpuno okoštao i koje se danas nalaze u punom procvatu pa predstavljaju dominantne vodene životinje. Prilagodile su se na sve vrste vodenih staništa:od onih u potpunom mraku na dnu okeana do prozračnih planinskih potoka, naseljavaju kako slatke tako i slane vode, a mnogi čak, kao npr. lososi, mogu se kretati iz slane u slatku vodu.

Make your own mind maps with Mindomo.
Štitonoše  su grupa najprimitivnijih košljoriba čije je telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile ime štitonoše). Skelet im je uglavnom hrskavičav samo što se u predelu lobanje obrazuju koštane ploče. Telo im je vretenastog oblika, dok je repno peraje asimetričn). Glava je ka napred oštro izvučena pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izrašaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, školjki i drugih mekušaca. Većinom su veoma krupne ribe tako da mogu dostići dužinu i od nekoliko metara.
Prave košljoribe su ribe sa potpuno okoštalim skeletom izgrađenim od koštanih pršljenova na koje se nadovezuju parna rebra. Pošto su filogenetski najmlađa grupa među ribama one se sada nalaze u dobu napredovanja i procvata. Pripada im najveći broj današnjih riba, oko 97% ili oko 20.000 vrsta.Telo im je pokriveno krljuštima koje naležu jedan na drugu kao crepovi na krovu. Samo kod pojedinih u koži nema krljušti, kao npr. kod somova i jegulji.Pokazuju veliku raznovrsnost kako u načinu života tako i građe. Žive i u slatkim i u slanim vodama, a veličina im se kreće od malenih, od 1 cm pa do onih dužine 4-5 m, kao što je npr. tuna.
Dišu pomoću škrga, a mnoge imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im naročita proširenja u škržnim dupljama koja su bogato snabdevena mrežom krvnih sudova.
Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. jegulja, u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, lososi) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).
Šakoperke  je prastara grupa riba sarkopterigija čija su parna peraja posebne građe sa mesnatom osnovom koja je iznutra poduprta snažnom muskulaturom i kostima tako da dobija lepezast oblik koji podseća na ljudsku šaku (zato naziv šakoperke).Ova grupa riba ima vretenasto telo, dva leđna i jedno repno peraje. Prvobitno su bile slatkovodne ribe koje su živele u vodama sklonim presušivanju pa im je tada riblji mehur služio kao pluća. Zato se kod njih obrazuju unutrašnji nosni otvori . Riblji mehur je kod ovih riba, kao i kod dvodihalice, u vezi sa ventralnom stranom ždrela . Po toj osobini se razlikuju od svih ostalih riba, a istovremeno su slični sa kopnenim kičmenjacima kod kojih pluća komuniciraju sa ventralnom stranom ždrela. Imaju veliki  značaj u istoriji razvoja životinja. Njihova starost se procenjuje na 350 miliona godina pa je to jedan od razloga što se njihovi predstavnici, poput latimerije, nazivaju živim fosilima. Smatra se da su se od njih razvili  prapreci vodozemaca koji su istovremeno i preci svih kopnenih kičmenjaka.
Ribe dvodihalice ili plućašice (Dipnoi) predstavljaju relikte, poslednje ostatke jedne prastare grupe poreklom još iz devona koje imaju sposobnost da, osim disanja na škrge, udišu i atmosferski vazduh (grč. pnoe = dah; pneustes = onaj koji diše). Žive u slatkim vodama tropskih krajeva koje u određeno doba godine presušuju. Tada ove ribe prelaze na udisanje atmosferskog vazduha pomoću ribljeg mehura koji je bogato snabdeven mrežom krvnih sudova i funkcioniše kao pluća.