Dupljari


Kljucne reci:polip,meduza,mezogleja,gradja,hidra,morske sase,korali
U ovoj nastavnoj jedinici bice predstavljene osnovne osobine dupljara.
Da bi mogli da razumete lekciju neophodno je da pogledate lekciju o sundjerima-http://biologijakp.weebly.com/sunjdjeri.html.
Dupljari su jednostavno gradjene zivotinje koje zive u vodi. Najveći broj vrsta živi u slanim vodama (morima i okeanima) dok manji broj naseljava slatke (bare,jezera,reke). Hrane se sitnim račićima, ribama i sličnim organizmima. Mnoge vrste dupljara, kao i sundjeri vode sesilan nacin zivota. Dupljari koji vode sesilan nacin zivota  javlja je metamorfoza (preobražaj) u vidu klizanja po podlozi ili plivanja pomoću ručica.
Picture
Dupljari mogu da imaju telo u obliku case-polip, ili zvona - meduza.Tela dupljara imaju zracnu (radijalnu simetriju). simetriju. U zavisnosti od vrste mogu biti veoma sitni samo nekoliko milimetra , dok pojedine vrste  mogu da narastu do 30 metara. Telo polipa i meduze izgradjeno je od dva sloja celija , spoljasnjeg sloja - epidermisa (jednoslojnog pokrivnog sloja beskicmenjaka) i unutrasnjeg sloja - endodermisa (gastrodermis). Izmedju njih nalazi se zelatinozna  (pihtijasta) masa - mezogleja. Mezogleja je kod najprimitivnijih  dupljara (rebronosa) ne sadrzi celije, dok kod slozenijih sadrzi. Za razliku od prethodnog tipa sundjera  celije dupljara su grupisane u tkiva, sto ih svrstava u evolucionu granu eumetazoa, odnosno granu organizama kod kojih su ćelije  obrazovane u tkiva. Pored toga sto su prave visecelijske zivotinje ,kod njih se prvi put u evoluciskom razvoju zivog sveta javlja nervni sistem.
Carstvo Broj celija Ishrana Staniste Razmnozavanje Kretanje
Zivotinja Visecelijski organizmi Heterotrofna Mora,reke itd Polno,bespolno U zavisnosti od grupe (reda)

Make your own mind maps with Mindomo.

Hidre
 Hidre žive samo u slatkim vodama. Indikatori su čistih voda tj. naseljavaju bistre i prozirne vode. Kao i sundjeri vode sesilan nacin zivota, uglavnom su pricvrscene za recno dno ili neki drugi organizam. Telo hidre je obliku cevčice, ciji je donji kraj pricvrscen  stopalom za podlugu, dok je na drugom kraju oko usnog otvora rasporedjene rucice. Telo hidre moze da se izduzuje i skracuje pomocu kozno-misicnih (epitelomisicne) celija.To im omogucava kretanje , i pomeranje rucica sto im omogcava lakse lovljenje. Kordinaciju pokreta hidre regulise posebna vrsta celija koje se nazivaju nervne. One reaguju na dodir i tako pomazu telu da napravi odredjeni pokret. Kod dupljara ovaj nervni sistem se naziva difuzni ili mrezasti zbog toga sto na dodir hidra reaguje celim telom a kod ostalih bica na primer coveka , kada neko dotakne neko mesto na telu covek tacno zna gde je dodirnut. Vise o tome ucices  u lekciji nervni sistem coveka u sedmom razredu.
​
​
Kada neko bice dopipne hidru, hidra reaguje svojim nervnim celijama ,istovremeno pomera rucice i ispaljuje zarne celije na plen tako da ga paralizuje.Zatim rucicama ga uvlaci kroz usni otvor  u duplju za varenje gde u specijalnim zlezdama luci enzime (supstance koje ubrzavaju procese,tj razlazu hranu) za varenje. Nesvarene ostatke hidra izbacuje putem istog otvora.To im omogucava da love velike plenove npr. ribu.
Picture
Gradja hidre
Drugi nacun razmnozavanja je bespolan. Taj nacin kod dupljara se zove pupljenje. Nakon određenog vremena na telu hidre pocinje da rastu pupoljci koji se nakon određenog vremena odvajaju od majke. Kod nekih dupljara nove jedinke nastale procesom pupljenja se ne odvajaju i obrazuju kolonije ,koje kada se udruze formiraju koralna ostrva odnosno sprudove. Takvi dupljari su korali. Pojedine hidre imaju mogucnost smena generacija. Primer za to je obelija.Obelija je hidra koja zivi u slanoj vodi. Jedne godine ona se nalazi u obliku polipa a u drugoj u obliku meduze. Meduzoidne  generacije su polne, a polipoidne su bespolne.
Kao i sundjeri dupljari su hermafroditi tj. dvopolni (imaju mogucnost da obrazuju i muske i zenske polne celije). Hidra se moze razmnozavati na dva nacina polno i bespolno-pupljenjem.
Polno razmnozavanje se odvija putem polnih ćelija. Muska polna celija spermatozoid pliva uz pomoc bica do jajne celije. Spajanjem te dve celije nastaje zigot tj oplodjena jajna celija.
Proces sazrevanja jajnih ćelija odvija se u razlicitim vremenskim intervalima (u jednom periodu se stvaraju muske,a u drugom periodu zenske polne celije). Na taj način ne dolazi do samooplodnje tj do autogamije.
Picture
Proces pupljenja kod hidre i njeni polni organi

Meduze
Meduze su dupljari koji zive u slanim vodama. Izgledom podsecaju na sesir (javljaju se u morfološkom obliku meduza). Telo im je prozracno i puno vode. Imaju veliki broj zarnih celija koje su smestene na pipcima. Velike su grabljivice hrane se rakovima, ribama i ostalim sitnim zivotnjama . Razmnozavaju se polno i odvojenih su polova muski i zenski pol se ne razlikuje vidljivo, razlika je u tome sto muske jedinke proizvode spermatozoide a zenske jajne celije. Oplodjenje je vantelesno u vodi. Sve meduze se razmnozavaju polno.

Morske sase i korali

Korali su dupljari koji zive u morima i okeanima vode sesilan nacin zivota . Obrazuju velike kolonije , kada se udruze kolonije cine koralne sprudove (atole)  i citava koralna ostrva. Uglavnom zive u plitkim priobalnim delovima tropskih mora. Koralni sprudovi su najpogodniji za razvoj podvodnog "sveta" jer omogucavaju skloniste mnogim vrstama od njihovih "neprijatelja" , takodje je pogodna za razmnozavanje takodje u njihovoj okolini zivi veliki broj vrsta, zbog ovoga  naucnici ih porede sa kisnim sumama. Razmnozavaju se bespolno i polno sa tim sto kod bespolnog razmnozavanja kod podjedinih vrsta ne dolazi do odvajanja nove jedinke od majke i takve vrste obrazuju sprudove.
Morske sase su dupljari koji zive sesilan nacin zivota (zive pricvrsceni za dno) u priobalnim zonama mora . Obrazuju velike kolonije. Oko usnog otvora imaju veliki broj rucica na kojima se nalazi najveci deo zarnih celija.Hrane se sitnim zivotinjama. Razmnozavaju se polno , dok pojedine vrste mogu i bespolno. Morfoloska gradja je u obliku polipa.

Napomena :Morske sase nisu u potpunosti sesilne mogu da se krecu ali  u veoma kratkom krugu. Imaju dve vrste misica koje im omugucavaju pomeranje razlicitih delova tela.
Picture
Preuzeto iz knjige anatomski atlas IP:Vuk Karadzic

Video